Građani u minusu: Pola plate ide na hranu, a druga polovina na preživljavanje

Autor: Insajder.net

Info

11.05.2025.

16:10

Samo za hleb, kilogram pilećeg mesa, deset jaja, mleko, ulje i šećer potrebno je izdvojiti više od hiljadu dinara.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

A kada se tome dodaju voće, povrće, hemija dođemo do toga da građani Srbije skoro polovinu zarade troše na hranu.

Da je udeo troškova ishrane u Srbiji u odnosu na prosečnu platu veći od 40 odsto, odnosno najveći u regionu ukazuje zvanična statistika.

Stanovnici Beograda sa kojima je Insajder razgovarao kažu da im najveći deo novca ode isključivo na hranu.

"Svaki dan je hrana sve skuplja i skuplja. Ne uštedim ništa, sve ode uglavnom na hranu“, naveo je stanovnik Beograda.

Građanka Beograda ističe da sigurno polovinu zarade daje za hranu, jer je za njenu četvoročlanu porodicu na mesečnom nivou potrebno između 60.000 i 70.000 dinara.

"Da se trgovci odreknu svoje marže i da malo smanje apetite“, poručila je ona.

Većina zarade odlazi na hranu i račune, kaže još jedan stanovnik Beograda.

"Na troškove vezane za decu, tako da slabo šta ostane za štednju. Stvari u mesari, to je dosta skupo, a ukoliko želite da jedete ribu, to je još skuplje“, dodao je on.

Urednik Nove ekonomije Aleksandar Milošević pojašnjava da u praksi to što građani Srbije više od 40 odsto izdvajaju za hranu, znači da nemaju novca ni za šta drugo.

"To ne znači da se mi hranimo bolje ili da oni jedu lošije od nas i manje, ne, nego samo znači da mi moramo da izdvojimo jako veliki deo novca kojim raspolažemo samo za hranu, a da nam za sve ostalo ostaje jako malo novca”, kaže Milošević.

Prema njegovim rečima, to ne znači da 60 odsto novca ostaje, jer taj deo odlazi na druge fiksne troškove.

“Platite kiriju ili platite kredit za stan, platite gorivo, prevoz, platite struju, platite grejanje. To su te neke osnovne stvari koje morate platiti. I kad na to dodate ovih 40 odsto, onda vam ostaje jako, jako malo novca za ono što možemo zvati život”, kaže on.

Milošević ocenjuje da je Srbiji potrebna “daleko veća efikasnost proizvodnje, ali i razbijanje kartela tamo gde postoje".

Rešenje ne mogu da budu oročene akcije poput “Bolje cene” ili bojkota trgovinskih lanaca jer su efekti takvih akcija kratkotrajni, dodaje Milošević.

“To su akcije koje mogu da vrlo kratko daju neki efekt na ograničeni krug proizvoda i daju efekat upravo zato što proizvođači i trgovci znaju da će posle dva ili tri meseca koliko traje ta akcija sve se vratiti u normalu i onda mogu da absorbuju taj trošak“, zaključio je on.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenjuje da je ključno pitanje koliko za zaradu može da se kupi robe i usluga.

"Naše samoposluge su najskuplje u regionu. To je paradoks, s obzirom da smo i najveći proizvođač hrane i najveća privreda Zapadnog Balkana i to samo po sebi govori o ozbiljnim problemima u našem privrednom sistemu poput neadekvatne ekonomske politike, monopolizacije tržišta. Podatak o tome koliko naši stanovnici svog dohotka troše na hranu naročito govori i koliko smo realno napredovali po pitanju životnog standarda i koliko su tačne ocene da je Srbija postigla neke zapažene uspehe po pitanju privrednog razvoja", naveo je Šoškić.

Kako je dodao, ukupan javni dug zemlje porastao je sa 14,5 milijardi evra sredinom 2012. godine, na 39 milijardi evra danas.

Prema njegovim rečima, ključno za poboljšanje životnog standarda je da "institucije sistema budu jake, da pravni sistem bude efikasan, kompetentan i nepristrasan".

"Institucionalni milje mora obezbediti efikasnu zaštitu konkurencije, ugovora i svojine, suzbijanje svih vidova monopolskog ponašanja na tržištu i spračavanja drugih vidova tržišnih zloupotreba. Dobro postavljena agrarna politika, na srednji i dugi rok, mogla bi da obezbedi i zadovoljne poljoprivredne proizvođače i jeftiniju hranu za stanovništvo i domaću prerađivačku industriju", izjavio je Šoškić.

Nekadašnji državni sekretar Ministarstva trgovine Dragovan Milićević kaže da ova statistika govori i o standardu života.

"Tamo gde je veći standard, to je nekih deset, 15 odsto, do maksimum 20 odsto, to je neka zlatna gornja granica. Kod nas je od 2000. godine veliko učešće osnovnih životnih namirnica", pojasnio je.

Prema njegovim rečima, kada se na to dodaju i odeća, obuća, bude više od polovine mesečnih izdataka.

Cene hrane u Srbiji, zaključuje Milićević, blizu su proseka Evropske unije, ali su primanja manja.

Visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata.

I u odnosu na region, hrana u Srbiji je najskuplja. U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta mesečnih primanja, u Hrvatskoj 27 odsto, a Crnoj Gori oko 30 posto.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

minimalna potrošačka korpa potrošačka moć

Komentari 46

Hronološki Najpopularniji

Zemlja čudesa

13.05.2025 • 07:10

Šta drugo da očekujemo?

Prošetajte po marketima i pogledajte koliko proizvoda ima koji su ovde proizvedeni. Uradite to i sa prodavnicama tehnike, garderobe ili običnim gvožđarama. Verovatno će vas iznenaditi činjenica da više ni eksere nismo u stanju da proizvedemo. Proizvodnje u Srbiji NEMA, sve se svelo na neki trange-frange, trgovinu i usluge. Živimo od zaduživanja (28 milijardi € za 12 godina), rasprodaje "porodičnog srebra" i gastarbajterskih donacija onima koji nisu uspeli da zbrišu. Zapamtite, samo proizvodnjom se može napredovati, sve ostalo je muljanje i presipanje iz šupljeg u prazno.

5 4 +1
@Liman 3

12.05.2025 • 20:16

Maja i slicni koji pozivaju na bojkot marketa ni ne gledaju cene, jer imaju dovoljno da ne moraju da pogledaju. Da znaju posto je sta na pijaci, od proizvodjaca i u marketima ne bi tako "jeli sta se ne jede".

1 2 -1
Liman 3

12.05.2025 • 16:26

Majo, kako da pronađem alternativu na pijaci kad je na pijaci osim nekih artikala od švercera od mađara (espreso kafa recimo) sve skuplje nego u Maksiju. I povrće i voće i meso i mlečni proizvodi...

5 1 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.