Građani u minusu: Pola plate ide na hranu, a druga polovina na preživljavanje
Samo za hleb, kilogram pilećeg mesa, deset jaja, mleko, ulje i šećer potrebno je izdvojiti više od hiljadu dinara.
Foto: Pixabay (ilustracija)
A kada se tome dodaju voće, povrće, hemija dođemo do toga da građani Srbije skoro polovinu zarade troše na hranu.
Da je udeo troškova ishrane u Srbiji u odnosu na prosečnu platu veći od 40 odsto, odnosno najveći u regionu ukazuje zvanična statistika.
Stanovnici Beograda sa kojima je Insajder razgovarao kažu da im najveći deo novca ode isključivo na hranu.
"Svaki dan je hrana sve skuplja i skuplja. Ne uštedim ništa, sve ode uglavnom na hranu“, naveo je stanovnik Beograda.
Građanka Beograda ističe da sigurno polovinu zarade daje za hranu, jer je za njenu četvoročlanu porodicu na mesečnom nivou potrebno između 60.000 i 70.000 dinara.
"Da se trgovci odreknu svoje marže i da malo smanje apetite“, poručila je ona.
Većina zarade odlazi na hranu i račune, kaže još jedan stanovnik Beograda.
"Na troškove vezane za decu, tako da slabo šta ostane za štednju. Stvari u mesari, to je dosta skupo, a ukoliko želite da jedete ribu, to je još skuplje“, dodao je on.
Urednik Nove ekonomije Aleksandar Milošević pojašnjava da u praksi to što građani Srbije više od 40 odsto izdvajaju za hranu, znači da nemaju novca ni za šta drugo.
"To ne znači da se mi hranimo bolje ili da oni jedu lošije od nas i manje, ne, nego samo znači da mi moramo da izdvojimo jako veliki deo novca kojim raspolažemo samo za hranu, a da nam za sve ostalo ostaje jako malo novca”, kaže Milošević.
Prema njegovim rečima, to ne znači da 60 odsto novca ostaje, jer taj deo odlazi na druge fiksne troškove.
“Platite kiriju ili platite kredit za stan, platite gorivo, prevoz, platite struju, platite grejanje. To su te neke osnovne stvari koje morate platiti. I kad na to dodate ovih 40 odsto, onda vam ostaje jako, jako malo novca za ono što možemo zvati život”, kaže on.
Milošević ocenjuje da je Srbiji potrebna “daleko veća efikasnost proizvodnje, ali i razbijanje kartela tamo gde postoje".
Rešenje ne mogu da budu oročene akcije poput “Bolje cene” ili bojkota trgovinskih lanaca jer su efekti takvih akcija kratkotrajni, dodaje Milošević.
“To su akcije koje mogu da vrlo kratko daju neki efekt na ograničeni krug proizvoda i daju efekat upravo zato što proizvođači i trgovci znaju da će posle dva ili tri meseca koliko traje ta akcija sve se vratiti u normalu i onda mogu da absorbuju taj trošak“, zaključio je on.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenjuje da je ključno pitanje koliko za zaradu može da se kupi robe i usluga.
"Naše samoposluge su najskuplje u regionu. To je paradoks, s obzirom da smo i najveći proizvođač hrane i najveća privreda Zapadnog Balkana i to samo po sebi govori o ozbiljnim problemima u našem privrednom sistemu poput neadekvatne ekonomske politike, monopolizacije tržišta. Podatak o tome koliko naši stanovnici svog dohotka troše na hranu naročito govori i koliko smo realno napredovali po pitanju životnog standarda i koliko su tačne ocene da je Srbija postigla neke zapažene uspehe po pitanju privrednog razvoja", naveo je Šoškić.
Kako je dodao, ukupan javni dug zemlje porastao je sa 14,5 milijardi evra sredinom 2012. godine, na 39 milijardi evra danas.
Prema njegovim rečima, ključno za poboljšanje životnog standarda je da "institucije sistema budu jake, da pravni sistem bude efikasan, kompetentan i nepristrasan".
"Institucionalni milje mora obezbediti efikasnu zaštitu konkurencije, ugovora i svojine, suzbijanje svih vidova monopolskog ponašanja na tržištu i spračavanja drugih vidova tržišnih zloupotreba. Dobro postavljena agrarna politika, na srednji i dugi rok, mogla bi da obezbedi i zadovoljne poljoprivredne proizvođače i jeftiniju hranu za stanovništvo i domaću prerađivačku industriju", izjavio je Šoškić.
Nekadašnji državni sekretar Ministarstva trgovine Dragovan Milićević kaže da ova statistika govori i o standardu života.
"Tamo gde je veći standard, to je nekih deset, 15 odsto, do maksimum 20 odsto, to je neka zlatna gornja granica. Kod nas je od 2000. godine veliko učešće osnovnih životnih namirnica", pojasnio je.
Prema njegovim rečima, kada se na to dodaju i odeća, obuća, bude više od polovine mesečnih izdataka.
Cene hrane u Srbiji, zaključuje Milićević, blizu su proseka Evropske unije, ali su primanja manja.
Pročitaj još
Visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata.
I u odnosu na region, hrana u Srbiji je najskuplja. U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta mesečnih primanja, u Hrvatskoj 27 odsto, a Crnoj Gori oko 30 posto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Najava novih Trampovih carina od 500 odsto: "To bi imalo katastrofalne posledice po Srbiju"
11.01.2026.•
5
U SAD je ponovo aktuelno pitanje zakona o sankcijama Rusiji koji predviđa carine do 500 odsto zemljama koje nastave da kupuju rusku energiju.
Neko u ime Poreske uprave pokušava da prevari građane
11.01.2026.•
0
Poreska uprava saopštila je da su u poslednje vreme učestali pokušaji zloupotrebe elektronske pošte, pri čemu se pošiljaoci lažno predstavljaju kao Poreska uprava.
Od Dragana Stanića do Vladimira Pištala: Vlada Srbije dodelila nacionalne penzije umetnicima
11.01.2026.•
0
Vlada Srbije je dodelila priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina.
Fakultet srpskih studija "od presudnog značaja za budućnost Srbije": Izučavaće se teologija i nac. bezbednost
11.01.2026.•
1
Fakultet srpskih studija će, osim departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost, imati i studijske programe za nacionalnu bezbednost, nacionalnu arheologiju, kulturologiju, kao i za pravoslavnu teologiju.
Mesarović: Trenutno bez struje oko 22.000 potrošača, neko bi rekao zanemarljiv broj
10.01.2026.•
11
Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je večeras da je u Srbiji trenutno bez struje 22.246 potrošača, što je 0,58 odsto ukupnog broja potrošača u zemlji.
MUP savetovao vozačima i pešacima da po snegu i ledu budu dodatno oprezni
10.01.2026.•
2
MUP Srbije je danas savetovalo vozačima i pešacima da po snegu i ledu budu pažljivi.
Stručnjak za Balkan: Ako mislite da ste imali lošu godinu, pogledajte Aleksandra Vučića
10.01.2026.•
2
Ako mislite da ste imali lošu godinu, samo pogledajte Aleksandra Vučića, piše u analizi za Centar za evropske analize Ferenc Nemet, doktorand na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti.
AMSS: Automobili na Batrovcima čekaju jedan sat
10.01.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili, na prelazu Batrovci sa Hrvatskom čekaju jedan sat da izađu iz Srbije, dok kamioni na prelazu Horgoš sa Mađarskom čekaju dva sata.
Voz bio zaglavljen tri sata u Resniku: Putnici se smrzavali bez struje i grejanja
10.01.2026.•
11
Voz na relaciji Prijepolje - Zemun bio je zaglavljen na pruzi između Bele Reke i Resnika.
BIRODI: Vučić tokom gostovanja na Informeru priznao da krši Ustav
10.01.2026.•
7
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom božićnog intervjua na televiziji Informer priznao da krši Ustav baveći se stvarima koje nisu u njegovoj nadležnosti.
Srbija pod snegom: "Vlast smanjuje broj ljudi pogođenih nepogodama, kao što smanjuje broj na protestima"
10.01.2026.•
2
Vanredna situacija trenutno je proglašena na teritoriji devet opština u Srbiji.
MUP: Policija i žandarmerija na terenu, agregati za struju podeljeni na više lokacija
10.01.2026.•
2
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je, po nalogu premijera Đura Macuta, naloženo pojačano angažovanje svih policijskih službenika, uključujući i pripadnike Žandarmerije, za pomoć građanima u državi.
Sudije i tužioci traže da ministar pravde podnese ostavku: Nema vremena za posao, ima za Informerovu proslavu
10.01.2026.•
11
Neformalna grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke" zatražila je da ministar pravde Nenad Vujić podnese ostavku.
Uhapšen muškarac u Beogradu: Napao bivšu partnerku, uvukao je u automobil
10.01.2026.•
1
Dvadesetpetogodišnji D. E. uhapšen je u Beogradu zbog napada na bivšu emotivnu partnerku.
Vlada Srbije: Združenim snagama, pa i žandarmerijom, naloženo da se pomogne ljudima u nevremenu
10.01.2026.•
19
Direkciji policije i Sektoru za vanredne situacije naloženo je da od danas nastupe združenim snagama, uz aktivnije uključivanje pripadnika Žandarmerije, kako bi se rešili problemi koje je izazvalo loše vreme.
Loznica sedmi dan bez struje: Vanredna situacija u devet opština u Srbiji
10.01.2026.•
8
Vanredna situacija trenutno je proglašena na teritoriji devet opština.
Lazović: Vlast se valja u blatu na proslavi Informera, privlači svoje radikalsko jezgro
10.01.2026.•
12
Republički poslanik i kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović komentarisao je proslavu Božića u studiju Informera, na kojoj je državni vrh zabavljao Dragan Ašanin, osuđen za ubistvo.
Dejan Vuk Stanković: Upravljanje univerzitetima treba da pripada osnivaču - državi
10.01.2026.•
41
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ocenio je upravljačka prava treba da pripadaju osnivaču univerziteta i onome ko je glavni finansijer, a to je, kako je naveo, država.
AMSS: Teški uslovi za vozače, bljuzgavica, led, odroni zemlje
10.01.2026.•
0
Porast dnevnih temperatura utiče na ubrzano otapanje snega što dovodi do dodatno težih uslova na putevima za vozače, saopštio je Auto-moto savez Srbije.
Rad o štetnom uticaju projekta "Jadar" povučen iz svetskog časopisa: Srpski naučnici se ne slažu sa odlukom
10.01.2026.•
30
Naučni članak "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji" je povučen iz časopisa "Nature - Scientific Reports" u kom je bio objavljen u julu 2024. godine.
Komentari 46
Zemlja čudesa
@Liman 3
Liman 3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar