Novi Sad, Beograd i druga mesta ove godine dočekali "pravi" sneg - zašto je to postalo retkost?

Autor: Klima 101 (Darko Savić)

Info

07.01.2026.

10:30 > 13:15

U nedelju, 4. januara 2026, u Beogradu, većem delu Vojvodine i ponekim drugim mestima desilo se nešto što je, nažalost, sada već postalo nesvakidašnje u nizijskoj Srbiji: pao je sneg, i zadržao se.

Novi Sad, Beograd i druga mesta ove godine dočekali "pravi" sneg - zašto je to postalo retkost?

Foto: 021.rs

Zvanično je bilo zabeleženo oko 20 centimetara u Beogradu, a najviše gotovo 40 cm u Sremskoj Mitrovici.

Mada je već narednog dana umesto snega pala kiša, makar u nedelju su stanovnici više gradova u Srbiji najzad mogli da uživaju u grudvanju i pravljenju Sneška u dvorištima i parkovima. U pitanju je bio prvi "pravi" sneg još od decembra 2024. godine, piše portal Klima101.

Drugim rečima, u mnogim nizijskim krajevima Srbije većeg snežnog pokrivača nije bilo više od godinu dana.

Ako posmatramo podatke za čitavu prethodnu godinu, brzo možemo da uvidimo koliko je u mnogim gradovima Srbije tokom 2025. izostalo snega.

Naime, najviši snežni pokrivač tokom cele 2025. u Beogradu zabeležen je bio još 1. januara prošle godine, kada je bilo samo tri centimetra snega. A ukupan broj dana sa ikakvim snežnim pokrivačem je bio tek devet tokom čitave godine, piše za Klima101 Darko Savić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu.

Poređenja radi, kako pokazuju istorijski podaci, nekada je u prestonici normala bila preko 40 dana sa snežnim pokrivačem u toku godine.

Sneg je na sličan način prošle godine bio izostao i u drugim gradovima. U Kragujevcu je najviši zabeleženi snežni pokrivač takođe bio tri centimetra, a u Novom Sadu samo dva. U Nišu, gde u februaru 2025. jeste bilo palo 10 cm snega, svejedno je broj dana sa snežnim pokrivačem bio daleko ispod proseka: bilo ih je samo 13 tokom 2025. godine, u odnosu na normalu koja je nekada takođe bila preko 40.

Problem najvećim delom nije u snežnim padavinama. Kako pokazuju zvanični podaci, broj dana sa snežnim padavinama nije bio toliko ispod proseka - stvar je u tome što sneg jeste padao, ali se nije zadržavao.

Nedostatak zimske hladnoće u Srbiji pretvorio je zimske čarolije u retku pojavu.

Da li u Srbiji snežni pokrivač odlazi u istoriju?

Sezone bez snega nisu istorijski nezabeležene - primera radi, zime 1949/50, 1959/60. ili 1970/71. bile su siromašne snegom čak i po našim današnjim merilima. Ali u poslednjih 75 godina nikada nismo imali ovako dugačak niz godina bez izrazito snežne zime.

Šta kažu podaci? Sredinom 20. veka, to jest u proseku za period od 1961. do 1990. godine, Beograd je imao oko 43 dana sa snežnim pokrivačem u toku jedne godine. Sličan broj dana sa snežnim pokrivačem imali su i drugi gradovi u Srbiji: Novi Sad (38), Niš (45) i Kragujevac (prosečno 39,5 dana sa snežnim pokrivačem u toku godine).

Međutim, poslednjih godina ovaj nekadašnji "prosek" postao je gotovo nezabeležena pojava. Beograd nije dostigao svoju nekadašnju normalu od davne 2012. godine. A o drastičnom prevazilaženju proseka nema ni govora - iako je i to nekada bila povremena realnost u prestonici.

Meteorološke arhive nam govore o izrazito snežnim godinama kao što su 1947, 1958, 1962, 1969, kada je u Beogradu ukupno više od dva meseca bilo snežnog pokrivača. Poslednja takva godina bila je davna 1993, kada je snežni pokrivač bio zabeležen tokom 72 dana.

Snežni pokrivač je sve ređi jer su zime sve toplije

U poslednjih nekoliko decenija, usled klimatskih promena, prosečna temperatura u Srbiji porasla je za oko 1,8 °C.

Ova naizgled mala promena u prosečnoj temperaturi zapravo utiče na mnoge druge meteorološke veličine - a među njima i na broj tzv. mraznih dana (kada temperatura u toku dana padne ispod 0 °C) i ledenih dana (kada temperatura u toku dana ne pređe 0 °C).

Zvanični podaci pokazuju kako je broj mraznih dana, koji su neophodni za opstanak snega, opao poslednjih godina u odnosu na nekadašnju normalu.

Ali nije stvar samo u opstanku snežnog pokrivača. U promenjenoj klimi, poremećen je i režim padavina.

Nije problem u padanju, već u zadržavanju

Kada se govori o promeni režima snežnih padavina možda je prosečnom čoveku intuitivno da u klimi koja se zagreva bude i manje snežnih padavina, međutim, stvarnost može biti upravo suprotna.

Naime, za formiranje svakog oblaka neophodan uslov je da se u vazduhu nalazi dovoljna količina vodene pare, kako bi se formirale čestice od kojih je oblak sačinjen, kao što su kapljice vode ili kristalići leda.

Takođe je poznato da je topliji vazduh u stanju da u sebi sadrži više vodene pare od hladnog. Pravilo glasi da svako zagrevanje vazduha za 1°C dovodi do toga da taj vazduh može približno da sadrži sedam odsto više vodene pare.

Ovo praktično znači da, zbog klimatskih promena, vazduh u Srbiji već sada u proseku može da sadrži desetak posto više vodene pare nego nekada, a samim tim i povoljnije uslove za formiranje padavinskih oblaka.

Zbog toga se tokom zime događa naizgled paradoksalna situacija: da u toplijoj atmosferi imamo više intenzivnih padavina snega.

Ovaj scenario je već predviđen i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, u kojem se navodi:

"Povećanje intenzivnih padavina u toku hladnog dela godine može prouzrokovati veće snežne padavine, ali se zbog povećanja temperature broj dana sa mogućim zadržavanjem snega (mrazni i ledeni dani) znatno smanjuje."

Ceo tekst Darka Savića za portal Klima101 čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

sneg

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Prelepo

07.01.2026 • 16:59

Meni je ovo divno, deca uzivaju, svi uzivaju a za useve sjajno!

61 3 +58
Бора Чорба

07.01.2026 • 16:41

***

Види снега, *ебо њега

9 21 -12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.