Godinama je tako, a kako stoje stvari, nema izgleda da bi to moglo da se promeni.
Nije to jedini razlog zbog koga Srbija godinama nije napravila ni milimetarski korak napred ka članstvu, ali je bez sumnje među ključnima, jer je zajednička politika jedan od stubova na kojima počiva Unija. U tom smislu, zanimljivo je da je Srbija u 2025. godine na papiru popravila procenat usklađenosti, što bi trebalo da se posmatra kao pozitivan pomak. Ali, u realnosti, iza toga stoji specifično naknadno usklađivanje, ali i ignorisanje pitanja koja su za EU suštinska, piše
NIN.
Da je pitanje usklađenosti jedno od ključnih, u nekoliko navrata pominjao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, "sva vrata bi nam bila otvorena" kada bismo uveli sankcije Rusiji. Lako je reći, ali je teško napraviti taj odsudni korak, zbog specifične situacije i odnosa koji država Srbija ima sa Ruskom Federacijom.
Srbija je, dakle, u raskoraku - strateški, na putu prema uniji kolektivnog zapada ali i dalje u energetskom ali i kulturološkom smislu vezana za Rusiju. Vezana za silu u zavadi, u čijem odnosu se na Starom kontinentu meri posvećenost "evropskoj ideji" - šta god ona u aktuelno vreme geopolitičkog pregrupisavanja značila.
Retroaktivno usklađivanje
Taj raskorak je vidljiv i u brojkama koje se odnose na procene nivoa usklađenosti. U analizi ISAC fonda, koja se bavi stepenom sklađenosti, navodi se da je Srbija nastavila da se se usaglašava sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom u 2025. godini, i to sa porastom procenta usaglašenosti, ali i da je je u nedeljama koje su prethodile objavljivanju Izveštaja EU o napretku Srbije primećen "talas" retroaktivnog usaglašavanja sa deklaracijama i merama iz prethodnih meseci.
Kao rezultat toga, Srbija je poboljšala svoju stopu usaglašenosti, dostigavši 67 procenata, navodi se u analizi Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) o usaglašavanju ove države sa ZSBP tokom prošle godine.
Igor Novaković iz ISAC fonda kaže za NIN da se analiza bavi usklađivanjem u skladu sa obavezama Srbije koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zahtevima koji stižu iz Evropske unije za usaglašavanjem spoljne politike u nekom progresivnom maniru. On napominje da je porastao procenat prošle godine, ali da se u samom izveštaju EU o napretku ističe da je dobar deo toga postignut retroaktivnim usaglašavanjem.
Novaković pojašnjava da je taj mehanizam retroaktivnog usaglašavanja napravljen za slučajeve kada su kratki rokovi, kako bi se naknadno usaglasile države koje zbog pomenutog vremenskog okvira to nisu uspele.
"Međutim, mi smo imali slučaj da smo se mi naknadno usaglašavali posle pet ili šest meseci sa nekim deklaracijama. Mislim da je bila jedna deklaracija koja se ticala restriktivnih mera Maliju, na primer. Moj utisak je da je to bilo pre svega radi postizanja što bolje ocene vezane za izveštaj o napretku u očekivanju da se otvori Klaster tri. Ali, ono što vam je takođe indikativno, da se po ključnim temama mi nismo usaglasili, a to se pre svega odnosi na sankcije prema Ruskoj Federaciji zbog rata u Ukrajini", navodi Novaković.
Upitan da li se može očekivati da ćemo ponovo pokušavati retroaktivno usaglašavanje po određenim pitanjima, sagovornik NIN-a odgovara da to zavisi od broja deklaracija koje se pre svega tiču Ruske Federacije, rata u Ukrajini, kao i onih restriktivnih mera koje targetiraju ruske državljane.
"Mi smo imali slučajeve restriktivnih mera u okviru globalnog mehanizma za sankcionisanje kršenja ljudskih prava Evropske unije, gde su targetirani određeni pojedinci, entiteti koji, na primer, deluju u pojedinim afričkim državama. Kada se na toj listi, na ažuriranjima sankcija, pojave ruski državljani i entiteti, mi se ne usaglašavamo", ukazuje Novaković.
Ključna pitanja
Na pitanje NIN-a da li to suštinski znači da, koliko god mi pokušavali da se usaglašavamo sa nekim manje važnim stvarima za Evropsku uniju u ovom trenutku, nećemo imati nekog većeg pomaka dok se ne usaglasimo sa glavnim pitanjima, Novaković kaže da vidimo da su sve države kandidati, pogotovo dve države koje najviše napreduju - pre svega Crna Gora, a onda i Albanija, imaju veći napredak od nas u tom smislu.
"U pitanju su ta ključna pitanja, gde se o stvari oslikava interes same države kandidata za usklađivanje sa spoljnopolitičkim interesima Unije. Vrlo je logično pitanje koje se tu postavlja. U skladu sa trenutnim pravilima proširenja Evropske unije, ako bi država članica, dakle ne govorim sada o pretpostavkama za postepeno članstvo, govorim dakle o punom članstvu... Pitanje je kako bi se ta država, kada postane članica Evropske unije, ponašala u okviru Evropskog saveta, jer u ovom momentu važi pravilo veta. Drugim rečima, bio je slučaj sa Mađarskom. Dosta spoljnopolitičkih deklaracija i mera Budimpešta je blokirala i one se nisu desile. Odnosno, one nisu usvojene ili su morale da budu reformatirane", skreće pažnju Novaković.
On ističe da je to osnovno pitanje zbog čega je pre svega Evropskoj uniji pitanje usaglašavanja bitno - kako će se ta država, za nekih pet godina, ukoliko uđe u Evropsku uniju, ponašati.
"Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije je u stvari najmanji zajednički sadržalac spoljnih politika država članica. To nije spoljna politika u klasičnom smislu, ali jeste jedan najmanji zajednički sadržalac. Ako vi nemate istovetne interese u tom pogledu, onda je samo pitanje kako vi želite da se priključite", predočava Novaković.
Sagovornik NIN-a postavlja pitanje da ako sve druge bitne države kandidati imaju usklađenost veću od naše i ako države članice zajedničkog evropskog ekonomskog prostora, poput Islanda, Linhenštajna i Norveške, imaju veću usklađenost - šta to govori o nama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar