Od početka 2024. do kraja marta 2026. godine iz budžeta Ministarstva odbrane za ovu namenu potrošeno je oko 14,85 milijardi dinara, a najveći deo sredstava uložen je u zgrade i vojne objekte, piše
Nova ekonomija.
Posle nekoliko odlaganja, zvaničnici su najavili da je izvesno da će prvi regruti u kasarne stupiti 1. marta 2027. godine.
"Nema zemlje koja ne vraća služenje vojnog roka. Pokazalo se da je to nužnost", rekao je ministar odbrane Bratislav Gašić.
Vojni rok trebalo bi da traje ukupno 75 dana, od čega bi 60 dana bilo namenjeno osnovnoj obuci, a 15 dana obuci u terenskim i poligonskim uslovima.
Obavezno služenje odnosilo bi se na muškarce od 19 do 27 godina, odnosno do 30 godina za one koji odlože izvršenje vojne obaveze. Žene bi i dalje mogle da služe vojni rok dobrovoljno.
Ovo nije prvi put da zvaničnici najavljuju obavezan povratak u kasarne, ali su 2024. godine načinjena dva konkretna koraka. Generalštab Vojske Srbije je u januaru pokrenuo zvaničnu inicijativu za njegovo ponovno uvođenje, dok je predsednik Srbije u septembru potpisao saglasnost da vojni rok traje 75 dana.
U 2024. godini Ministarstvo odbrane potrošilo je 5,35 milijardi dinara za uređenje objekata za služenje vojnog roka, a u 2025. godini za služenje vojnog roka potrošeno je još 8,75 milijardi dinara.
U 2026. godini u budžetu Ministarstva odbrane planirano je 7,65 milijardi dinara za zgrade i građevinske objekate za služenje vojnog roka.
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže za Novu ekonomiju da se kasarne obnavljaju već godinama, ali da je taj proces sada ubrzan.
"Uvođenje obaveznog vojnog roka visoko je na lestvici prioriteta jer se vojska suočava sa velikim nedostatkom ljudstva. Vojska Srbije doživela je pravi egzodus kadra: oko 15.000 oficira, podoficira i drugih stručnih lica napustilo je vojsku u prethodnih deset godina", rekao je Petrović.
On smatra da je samo pitanje vremena kada će prvi regruti biti upućeni u kasarne.
"Već se povodom poslednje vojne parade govorilo da nema dovoljno ljudi osposobljenih za upravljanje vojnim vozilima, pa su pozivani i penzionisani pripadnici vojske", dodao je Petrović.
Prema proceni zasnovanoj na podacima o starosnoj strukturi muškog stanovništva iz 2024. godine, u trenutku najavljenog početka služenja vojnog roka, 1. marta 2027, u Srbiji bi moglo biti oko 310.000 muškaraca uzrasta od 19 do 27 godina.
To, međutim, ne znači da će svi oni biti pozvani. Broj regruta zavisiće od kapaciteta kasarni, zdravstvene sposobnosti vojnih obveznika, mogućnosti odlaganja služenja, kao i odluke države o tome koja će godišta prva biti obuhvaćena.
Tadašnji predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je 2024. godine da je cilj države da kroz kasarne Vojske Srbije godišnje prođe oko 20.000 regruta.
Viši saradnik u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković podseća da u Srbiji postoji veliki broj zatvorenih kasarni, te da osnovni infrastrukturni kapaciteti za ponovno uvođenje vojnog roka postoje.
"Infrastruktura koja je ranije korišćena ostala je zamrznuta nakon obustave obaveznog služenja vojnog roka. Već tada je ostavljena mogućnost da se ono ponovo aktivira", kaže Novaković.
Međutim i Petrović i Novaković smatraju da je najveći problem nedostatak stručnog kadra koji će obučavati regrute.
"Infrastruktura može relativno brzo da se obnovi, ali ne možete tako brzo da obezbedite kadar koji zna da radi sa mladim vojnicima. U kasarne će doći ljudi koji nisu tamo svojom voljom, već zato što im je to zakonska obaveza. Zbog toga su potrebni iskusni oficiri i podoficiri koji znaju kako da rade sa njima", kaže Petrović.
Novaković ukazuje na mogućnost da je veliki broj oficira koji su prethodnih godina napustili Vojsku Srbije prešao u civilni sektor.
"Veliki broj oficira ima obrazovanje i kvalifikacije koje može da koristi i van vojske. Zbog toga je važno pitanje koliko je ljudi napustilo sistem i koliko ih je danas moguće angažovati na obuci regruta", rekao je Novaković.
Petrović smatra da obavezni vojni rok do sada nije ponovo uveden upravo zato što država nije imala dovoljno infrastrukturnih i ljudskih kapaciteta.
"Definitivno nismo imali dovoljni kapacitet. Vojni rok je bio zamrznut, a sistem i infrastruktura ne mogu da se obnove preko noći", kaže Petrović.
Ceo tekst Nove ekonomije čitajte
OVDE.
Šta čeka regrute na obuci?
Inače, kako piše
Blic, pre početka obuke, svi regruti prolaziće detaljne lekarske i psihološke preglede, koji će biti znatno rigorozniji nego ranije. Cilj je da se, pored fizičke spremnosti, procene i psihološka stabilnost, sposobnost rada pod pritiskom, kao i predispozicije za različite rodove Vojske Srbije.
Planirano je da regrutne liste budu završene do septembra ili oktobra ove godine, nakon čega će uslediti pozivanje kandidata na preglede. Za one koji se pozovu na prigovor savesti predviđena je civilna služba u trajanju od 155 dana.
Budući vojnici prolaziće kroz oftalmološke, kardiovaskularne i testove sluha, kao i testove opterećenja i psihološke procene koje će utvrditi njihovu spremnost za služenje, ali i mogućnost raspoređivanja u specijalizovane jedinice poput oklopnih, raketnih ili protivvazduhoplovnih.
Obuka će biti organizovana u tri celine, uz svakodnevni rad na terenu i u kasarnama.
Prvi deo, koji traje oko mesec dana, namenjen je osnovnoj pešadijskoj obuci. Regruti će učiti rukovanje ličnim naoružanjem, sklapanje i rasklapanje puške, kretanje na terenu, pružanje prve pomoći, izradu zaklona, kao i upotrebu zaštitne opreme u uslovima hemijske, biološke ili radijacione opasnosti.
Druga faza podrazumeva timsku obuku i sticanje vojnoevidencione specijalnosti (VES). U zavisnosti od rasporeda, regruti će biti obučavani za pešadijske, oklopne, inženjerijske ili protivvazduhoplovne jedinice.
Poslednjih 15 dana predviđeno je logorovanje na vojnim poligonima. Regruti će boraviti i spavati u terenskim uslovima kako bi stekli iskustvo rada u realnim okolnostima i proverili sposobnost funkcionisanja u timu.
Prema planu koji je predstavio pukovnik u penziji Miodrag Jevtić, radni dan tokom obuke obuhvataće šest sati nastave prepodne i još dva sata popodne. Subotom će se obuka odvijati samo u prepodnevnim časovima, dok je nedelja predviđena za odmor i sportske aktivnosti.
Regruti neće služiti vojni rok u mestu prebivališta, već će biti raspoređeni u garnizone širom Srbije. Vojska raspolaže sa više desetina kasarni i centara za obuku u kojima će biti organizovan smeštaj.
Mobilni telefoni biće dozvoljeni van nastave i terenske obuke, na mestima predviđenim za njihovu upotrebu.
Propisana su i pravila o ličnom izgledu. Muškarci neće moći da nose bradu, kosa neće smeti da prelazi uši ni kragnu uniforme, dok nakit, minđuše i pirsing neće biti dozvoljeni. Tetovaže neće smeti da budu na licu, vratu niti na delovima tela koji ostaju vidljivi ispod letnje uniforme. Za pripadnice koje dobrovoljno služe vojni rok predviđeno je da kosa bude vezana zbog nošenja zaštitne opreme.
Pukovnik Jevtić ocenjuje da je rok od 75 dana dovoljan za sticanje osnovnih vojničkih znanja i podmlađivanje rezervnog sastava, ali smatra da će za potpuno ovladavanje pojedinim specijalnostima biti potrebna dodatna obuka kroz kasnije vojne vežbe.
Profesor fizičkog vaspitanja Miroslav Marković smatra da tri meseca nisu dovoljna za dostizanje vrhunske fizičke spremnosti, ali ističe da vojni rok može značajno doprineti razvoju radnih navika, discipline, timskog duha i socijalizacije mladih.
.jpg "Bazeni u Futogu prestaju sa radom u četvrtak: Biće zatvoreni do kraja avgusta")
Komentari 1
2
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar