I lekove kupujemo na odloženo plaćanje

Apotekari kažu da ovako kupuju najčešće penzioneri, ali zbog malih plata, lekove često ne može da kupi ni radno aktivno stanovništvo.

Pacijent posle infarkta miokarda mesečno za lekove mora da doplati od 3.000 do 4.000 dinara. Za pojedince koji boluju od hroničnih bolesti i neprestano su pod terapijom, participacija za lekove je veliki trošak, jer se za pojedine medikamente doplaćuju i po 1.500 dinara po kutiji. Za penzionere je to nekada i pola penzije.

Siniša Trajković iz privatne apoteke u Vranju kaže da imaju bolji pazar onog dana kada se primaju penzije i plate. Dodaje da se lekovi kupuju i na komad.

Neke apoteke prodaju lekove i na odloženo plaćanje, na čekove i rate, a ima i onih koje odobravaju popust.

Nažalost, ima građana koji odluče da štede na zdravlju. To potvrđuju i lekari i apotekari. U ordinacijama pacijenti sve češće odbijaju terapiju za koju se plaća procentualno učešće od 10 do 90 odsto. Za zdravstvo je to, međutim, važan priliv novca, kog siromašan sistem za sada ne može da se odrekne.

U nekim gradovima lekovi mogu da se kupe i na pijaci. Prodaju se po nižim cenama nego u apoteci. Nije dobro tako ih kupovati jer se najčešće ne zna ni u kakvim su uslovima čuvani, ni da li im je dobar rok trajanja.

Janko Samardžić, zamenik direktora Sektora za lekove RFZO-a kaže za RTS da se ne može govoriti o ukidanju participacija na lekove, ali da se smanjenjem cena lekova i iznos participacije smanjuje. Očekuje da će se od sledeće godine plaćati manja cena. Samardžić ukazuje da će implementacija projekata koji su u toku omugućiti da se nabavljaju najnoviji lekovi i terapije.

Od naredne godine očekuje se i primena farmakoterapijskih protokola, na osnovu kojih se određenim algoritmima usmeravaju lekari kada je u pitanju primena terapija.

Posebno olakšanje predstavljaće generički nazivi lekova, kaže Samardžić i dodaje da neće biti moguće favorizovati nijednu kompaniju.