Dr Kejsi: U Srbiji postoji dobra mreža monitoringa zagađenja, ali bi moglo da se prati više izvora

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

23.11.2022.

15:30 > 15:18

Postoji mnogo koraka koje institucije, ali i pojedinci, mogu da preduzmu da bi se smanjilo zagađenje vazduha, ocenjuje u razgovoru za 021.rs dr Džoana Gordon Kejsi sa Fort Luis Koledža, u Koloradu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Dr Kejsi: U Srbiji postoji dobra mreža monitoringa zagađenja, ali bi moglo da se prati više izvora

Foto: 021.rs

Kejsi, koja je u utorak, 22. novembra održala predavanje na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, u svojim istraživanjima bavi se kvalitetom vazduha, a osim istraživačkog rada pomaže učenicima da shvate osnovne koncepte fizike i primeni ih, kao i naučnicima da naprave kurikulume iz oblasti nauke i inežnjerstva.

Od avgusta 2021. godine, u saradnji sa Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, analizirala je probleme zagađenja vazduha u Srbiji.

Kako navodi za 021.rs, radila je na daljinu, nekoliko sati nedeljno, povezivala se sa ljudima o Srbije i tako učila o brojnim problemima u vezi sa kvalitetom vazduha. Ovo je rezultiralo dolaskom u Srbiju i predavanjima u Novom Sadu i Beogradu.

Jedan od načina na koji je istraživala izvore zagađenja u Srbiji je satelitsko praćenje izvora metana. Ovde se fokusirala na deponiju u Vinči i primetila da su se emisije metana sa ove deponije od 2021. godine do leta ove godine smanjile, što je rezultat napora da se deponija očisti.

Ovo može biti dobar indikator neophodnosti čišćenja deponija i ulaganja u sanitarne alternative, što je i deo planova za zaštitu životne sredine u Srbiji već godinama, ali realizacija ne ide tempom kojim su se nadležni nadali i koji su obećavali.

Druge teme interesovanja u vezi sa zagađenjem u Srbiji, a o kojima je razgovarala i sa lokalnim stručnjacima su individualna ložišta i merenje kvaliteta vazduha.

"Razgovarali smo o deponijama, merenju kvaliteta vazduha i o tome kako dobiti kvalitetne podatke od povoljnih (low cost) senzora za kvalitet vazduha. Ovakvi senzori mogu da budu korisni za utvrđivanje i praćenje trendova, čak i kada nismo potpuno sigurni u njihovu tačnost, dok podaci koji se dobijaju standardnim regulisanim merenjima moraju da budu pažljivo kalibrirani da bi se dobili precizni rezultati. Što se tiče merenja u Srbiji, uvidela sam da postoji dobra mreža monitoringa, ali da bi moglo biti praćeno više izvora zagađenja. Svakako može biti izazov redovno ažurirati takve podatke, naročito kada mali broj ljudi vodi toliku mrežu instrumenata", objašnjava dr Kejsi.

Dodaje da pojedinci mogu imati veliki uticaj na sveukupno zagađenje.

"Kao pojedinci, ono što stavljamo u đubre doprinosi zagađenju. Slični izazovi postoje i u SAD, što se tiče upravljanja otpadom. Kompostiranje organskih materijala je jedan način da smanjimo naš negativan uticaj, jer upravo taj organski materijal kada završi na deponijama doprinosi stvaranju metana", navodi.

Kako kaže, čak i ako lokalne institucije ne nude uslugu kompostiranje, moguće je, na nivou zajednice pokrenuti takav program.

Ističe i da bi trebalo koristiti što manje plastike, jer je reč o zapaljivoj materiji, koja u određenim uslovima može da izazove požare.

Pojačanoj emisiji metana doprinose i proizvodnja nafte i gasa, đubrivo iz poljoprivredne proizvodnje, stočarstvo (životinje mogu da stvore metan kroz varenje trave, tretman otpadnih voda, rudarenje i slično.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 50 odsto zagađenja vazduha u Srbiji potiče od individualnih ložišta, što je jedan od razloga za pojačano zagađenje u zimskom periodu.

Dr Kejsi navodi da to može biti povezano sa respiratornim problemima, ali i da stepen zagađenja zavisi od brojnih faktora, uključujući i tip šporeta i ogrev.

"Energetski-efikasni šporeti doprinose manjem zagađenju i manjem korišćenju goriva. To znači da ćete, ukoliko ga nabavite, uštedeti novac i emitovati manje zagađenje kroz dimnjak. Istovremeno poboljšavate kvalitet vazduha u kući, odnosno zatvorenom prostoru i u zajednici", objašnjava dr Kejsi za 021.rs.

Takođe, navodi da je, u smislu emisije zagađujućih materija bolje koristiti drvo, nego ugalj, ali da je važno i koristiti suv ogrev, jer on efikasnije gori.

Dodaje da, kada je reč o zatvorenim prostorima, prečišćivači vazduha mogu da pomognu, ali da na otvorenom nemamo taj nivo kontrole.

Kako kaže, u Sjedinjenim Američkim Državama sve više se koriste i toplotne pumpe koje mogu da se pokrenu na struju i proizvode manje zagađenja.

Velike nade polaže u obrazovanje za iduće generacije, koje može pomoći da učinimo stvari boljima u budućnosti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ZAGAĐENJE VAZDUHA zagađenje životne sredine

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Uzbunjivač

25.11.2022 • 09:59

Koliko god da je mreža praćenja dobro organizovana zagađivači su organizovaniji i za korak ispred a uz to sarađuju sa organima inspekcije koji se trude da ih ne uznemiravaju.

0 0 0
gradjaninX

23.11.2022 • 19:26

Da se prati? Zasto? Nista se nece menjati, bice jos gore.

1 1 0
NS

23.11.2022 • 17:43

Zagadjenje vazduha

Prolazim danas preko parkinga za obuku vozaca / kod Najlon pijace/, i drugo dvoriste od parkinga ,raskrsce ul.Đoke Mijatovica i Dr Jovana Andrejevica, je skladiste starih frizidera i ostalih neispravnih aparata i sl.otpada koje drze Romi. Vidim dvojica Roma udaraju po frizideru da odvoje metalni dio, odzvanja sva ulica. Vracam se tim putem,kroz 10min. Izgleda, odvojili metal sa razvaljenih aparata, a ostalo zapalili. Gori plastika i guma, crni oblak,nesnosno za udisanje. Vjerovatno je ista pojava bar nekoliko puta sedmicno.
Zasto se ovakve stvari desavaju a komunalna policija nista ne preduzima. Romi rade sta im se hoce, zasticena vrsta, a trovanje ljudi u okolnim kucama nije vazno?
Mjerite vazduh i u ovim naseljima,ukljucujuci Slanu baru i Klisu.

16 5 +11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.