Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Utorak u Novom Sadu: Šta vas očekuje
02.11.2026.•
0
U glavnom gradu Vojvodine očekuje nas još jedan hladan i tmuran dan sa ponekim isključenjem vode i grejanja, međutim, i ove nedelje biće kulturnih događaja koje vredi posetiti.
Dom zdravlja Novi Sad poziva žene na skrining za otkrivanje karcinoma grlića materice
02.11.2026.•
0
Dom zdravlja Novi Sad poziva žene starosne dobi od 25 do 64 godine, koje prethodne tri godine ili duže nisu bile na ginekološkom pregledu, da se priključe Skrining programu za rano otkrivanje karcinoma grlića materice.
Koliko su dobili NS uživo, Dnevnik, Novosadska: Desetine miliona iz budžeta samo ove godine
02.11.2026.•
5
Novosadski mediji priklonjeni bivšoj vlasti dobili su desetine milione dinara javnog novca na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja samo tokom 2026. godine.
Za šta su se teretile osobe iz Novog Sada koje je Vučić pomilovao
02.11.2026.•
4
Među onima koje je pomilovao Aleksandar Vučić, pre podnošenja ostavke na mesto predsednika Srbije, nalazi se osamnaest osoba iz Novog Sada.
Plan za Novo naselje: Soliteri, škole i - muzej železnice
02.11.2026.•
21
Na ranom javnom uvidu nalazi se plan generalne regulacije dela Novog Naselja kojim se planira izgradnja novih parkova, kulturnih sadržaja, solitera i novi trg na uglu Branislava Borote i Simeona Piščevića.
Vučić pomilovao osobe iz Novog Sada: Gorski, "porše ekipa", aktivisti i doktor
02.11.2026.•
29
Osamnaest osoba iz Novog Sada nalazi se na spisku onih koje je pomilovao Aleksandar Vučić, pre podnošenja ostavke na mesto predsednika Srbije.
Vrhovni sud: Očekuje se da predmet "nadstrešnica" u najskorijem roku bude iznet na većanje
02.11.2026.•
2
Predsednik Vrhovnog suda Srbije Miroljub Tomić saopštio je da se predmet, koji se vodi zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 osoba, nalazi kod sudije izvestioca.
Zaposleni u SNP traže ostavku v.d. upravnice i troje direktora
02.11.2026.•
0
Grupa zaposlenih u Srpskom narodnom pozorištu poslalo je dopis Upravnom odboru u kojem su zatražili ostavku v.d. upravnice Dragane Milošević i sva tri direktora umetničkih sektora.
I sutra u Novom Sadu hladno, tmurno i mokro, ove nedelje i prvi minus
02.11.2026.•
0
I utorak će u Novom Sadu biti tmuran, a moguća je i kiša.
Pomeren rok za završetak sedme faze sanacije klizišta Puckaroš
02.11.2026.•
3
Rok za završetak sedme faze sanacije klizišta na Puckarošu pomeren je.
Objavljena procena koliko je ljudi bilo na komemorativnom skupu u Novom Sadu na godišnjicu pada nadstrešnice
02.11.2026.•
20
Arhiv javnih skupova objavio je procenu koliko je ljudi bilo prisutno u nedelju, 1. novembra na komemorativnom skupu povodom dve godine od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Informatika: Novi račun za plaćanje zbog zatvaranja Alta banke
02.11.2026.•
46
JKP "Informatika" saopštila je da žiro račun na koji su Novosađani plaćali komunalije više nije aktivan.
Vikend doneo lepe vesti: U Novom Sadu rođene 22 bebe
02.11.2026.•
0
U Novom Sadu su proteklog vikenda rođene 22 bebe.
Anketna komisija: Dokazi za odgovornost Vučića i drugih iz vrha bivše vlasti za pad nadstrešnice postoje
02.11.2026.•
21
Navršilo se dve godine od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu ispod koje je stradalo 16 osoba.
.jpg "I danas u Novom Sadu tmurno, moguća je i kiša")
I danas u Novom Sadu tmurno, moguća je i kiša
02.11.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti tmurno, a moguća je i kiša.
Licitacija za zakup poslovnih prostora na novosadskim pijacama u sredu u "Tržnici"
01.11.2026.•
1
Javna licitacija za davanje u zakup slobodnih poslovnih prostora i zemljišta za postavljanje manjih montažnih objekata i druge namene na novosadskim pijacama biće održana u sredu, 4. novembra.
Povodom godišnjice pada nadstrešnice: "Evropa stoji uz građane koji tugu pretvaraju u demokratiju"
01.11.2026.•
14
Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat objavio je da čuva uspomenu na stradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i da je ta tragedija "potresla Srbiju do same srži".
Nakon decenije obećanja i probijenih rokova: Da li je završetak Fruškogorskog koridora na vidiku?
01.11.2026.•
13
Više od 80 odsto radova na deonici dugoj 16,5 kilometara od Paragova do početka obilaznice Rume na Fruškogorskom koridoru je završeno, a do kraja godine biće okončani građevinski radovi u najdužem tunelu u Srbiji.
FOTO Komemoracija povodom dve godine od pada nadstrešnice: Kiša, suze i nezaborav
01.11.2026.•
1
Komemorativnim skupom danas, 1. novembra obeležene su dve godine od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, pod kojom je poginulo 16 ljudi.
Počinje elektronsko evidentiranje i naplata za korišćenje motornih vozila na Fruškoj gori
01.11.2026.•
43
Elektronsko evidentiranje i naplata naknade za korišćenje motornih vozila na području Nacionalnog parka Fruška gora počeće u četvrtka, 5. novembra.
FOTO, VIDEO Veliki broj građana odao poštu stradalima pod nadstrešnicom: "Nikad neće biti zaboravljeni"
01.11.2026.•
21
Komemorativnim skupom danas, 1. novembra obeležavaju se dve godine od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, pod kojom je poginulo 16 ljudi.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar