Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Direktor Hitne ponovo izbegava 021: Kad odgovaranje na pitanje može da ugrozi pacijente
11.09.2025.•
3
Direktor novosadskog Zavoda za urgentnu medicinu Bogdan Živanović pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informaciji od javnog značaja, ponovo izbegava da odgovori na pitanja 021.rs.
Dekan PMF-a Rončević o posledicama zaštite studenata i građana: "Očekujem odmazdu države"
11.09.2025.•
6
Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđan Rončević izjavio da "ogromna većina profesora sve vreme podržava studente i njihove zahteve, ali se mnogi ne slažu sa načinom na koji se oni bore za njih".
Turisti do kulturne baštine Sremskih Karlovaca uz pomoć QR koda
11.09.2025.•
1
U Sremskim Karlovcima postavljene su prve multimedijalne table koje omogućavaju turistima da putem QR koda pristupe video-pričama o istoriji i kulturi tog mesta.
Otvorena "Smiljana" u Novom Sadu, prva prodavnica unikatne prirodne kozmetike od biljaka iz Hercegovine
11.09.2025.•
0
U Ulici Miše Dimitrijevića 2 počela je sa radom prodavnica "Smiljana" u kojoj se mogu kupiti unikatni proizvodi prirodne kozmetike pravljenih od biljaka sa područja Hercegovine.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 28 beba, među njima i bliznakinje
11.09.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 28 beba.
Danas u Novom Sadu malo svežije i mokro
11.09.2025.•
0
U Novom Sadu su i danas mogući pljuskovi sa grmljavinom.
U četvrtak prijatnije vreme i događaji koje vredi posetiti: Šta vas očekuje?
10.09.2025.•
0
U četvrtak su mogući poslepodnevni pljuskovi, ali očekuju vas razna predavanja, izložbe i koncerti.
Goran Vesić podneo krivičnu prijavu protiv tužioca iz Novog Sada
10.09.2025.•
27
Goran Vesić podneo je krivičnu prijavu protiv tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića i tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Slobodana Josimovića.
Sindikat FTN-a: Policija da napusti sve fakultete, Senat UNS da pokrene postupak za razrešenje rektora
10.09.2025.•
3
Sindikat Fakulteta tehničkih nauka osudio je kršenje nepovredivosti akademskog prostora i prekomernu upotrebu sile od strane policije.
U planu nova zgrada na Telepu sa više od 80 stanova
10.09.2025.•
18
Planira se novi stambeni kompleks na području zapadnog dela Telepa, u Ulici Jerneja Kopitara broj 52-54.
Temerin film festival ovog vikenda: Nova regionalna ostvarenja
10.09.2025.•
0
Drugi Temerin Film Fest održaće se od 12. do 14. septembra, pod sloganom "Kadar koji se pamti".
Kako je pobegao Fruškogorski bizon: Snažan mužjak uspeo da obori ogradu
10.09.2025.•
2
Tajfun, bizon sa Fruške gore, pobegao je tako što je probio ogradu koja je bila oštećena.
Slobodan univerzitet: Napad na Tehnološki fakultet pod budnim okom policije
10.09.2025.•
2
Mreža Slobodan univerzitet osudila je napad na Tehnološki fakultet u Novom Sadu, koji se dogodio u sredu, u ranim jutarnjim časovima, kada je nepoznata maskirana osoba pocepala plakate sa ulaza u zgradu fakulteta.
"Grožđebal" od petka do nedelje u Sremskim Karlovcima: Pogledajte ceo program
10.09.2025.•
14
Manifestacija "Grožđebal" održaće se od 12. do 14. septembra u Sremskim Karlovcima.
Sa "fantomkama" na licu skidali banere sa blokiranog Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu
10.09.2025.•
10
Dvojica muškaraca sa fantomkama na glavama tokom noći su poskidali banere i poruke sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, koji je u studentskoj blokadi.
FOTO, VIDEO: Odbegli fruškogorski bizon Tajfun vraćen kući
10.09.2025.•
7
Fruškogorski bizon Tajfun, koji je pobegao pre nekoliko dana, vraćen je u svoj ograđeni deo i sada je na bezbednom, kažu iz Nacionalnog parka Fruška gora.
I sutra u Novom Sadu kiša
10.09.2025.•
1
I u četvrtak se u Novom Sadu očekuju pljuskovi sa grmljavinom.
Pismo privedene studentkinje iz Novog Sada: Kako su policajci tukli i vređali učesnike protesta
10.09.2025.•
22
"Imala sam utisak da policajci uživaju u svemu", opisuje studentkinja Medicinskog fakulteta Miljana Antić, koja je privedena, tokom protesta 5. septembra, zajedno sa grupom koja je na travi kod Kampusa ležala 45 minuta.
Tribina đaka i profesora Karlovačke gimnazije danas u Sremskim Karlovcima: "I na kraju niko nije sam?"
10.09.2025.•
0
Tribina posvećena građanskoj pismenosti održaće se danas, 10. septembra, u Sremskim Karlovcima.
FOTO Porodični stanovi u Novom Sadu: Pet dobrih ponuda
10.09.2025.•
0
Dobar dom za porodicu nije lako pronaći. Tu smo da pokušamo da pomognemo.
Vlast ukinula udarnu grupu MUP-a zaduženu za ispitivanje toka novca u slučaju pada nadstrešnice
10.09.2025.•
29
Direktor policije Dragan Vasiljević je pismeno obavestio Tužilaštvo za organizovani kriminal da povlači saglasnost za 17 pripadnika policije, članova Udarne grupe za ispitivanje tokova novca u vezi sa padom nadstrešnice.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar