Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Jakov Jozinović ne otkazuje koncert na Spensu uprkos zahtevima branitelja
10.03.2026.•
0
Mladi pevač iz Hrvatske Jakov Jozinović, po svemu sudeći, neće odustati od koncerta na Spensu, zakazanog za 14. mart, uprkos zahtevima braniteljskih udruženja.
Umesto garaže koja je uklonjena: Iza SNP-a parking prostor sa 84 mesta, sat parkiranja 50 dinara
10.03.2026.•
1
"Parking servis" je pustio u rad parking prostor na mestu bivše garaže kod Srpskog narodnog pozorišta.
Sirene za uzbunu oglasiće se u sredu u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i drugim mestima
10.03.2026.•
1
Sirene za uzbunu biće testirane u sredu, 11. marta u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i drugim mestima u Južnobačkom okrugu.
U Novom Sadu za jedan dan rođena 21 beba, među njima i blizanci
10.03.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođena 21 beba.
Vanredna Kritična masa zbog nastradalog bicikliste: Vožnja i postavljanje memorijalnog "ghost bike-a"
10.03.2026.•
16
Novosadska biciklistička inicijativa organizuje vanrednu Kritičnu masu i postavljanje memorijalnog "ghost bike-a", nakon što je biciklista preminuo nakon nesreće na Bulevaru kneza Miloša.
"Antićevi dani" počinju u petak: Pero Zubac dobitnik nagrade "Miroslav Antić"
09.03.2026.•
0
Manifestacija "Antićevi dani", koja se u Novom Sadu održava 19. put, počinje u petak, 13. marta i trajaće do 20. marta.
VIDEO Jovović: Pao deo plafona u Kliničkom centru Vojvodine, povređena medicinska sestra
09.03.2026.•
15
Pokrajinski poslanik Radivoje Jovović objavio je večeras da je u Kliničkom centru Vojvodine pre nekoliko dana pao deo plafona i da je tada, kako tvrdi, povređena medicinska sestra.
Vedar utorak pred nama: Novosađani, evo šta vas očekuje
09.03.2026.•
0
Ovaj "dan posle ponedeljka" u naš grad donosi vedro vreme i nekoliko događaja koje ne treba propustiti.
Apelacioni sud smanjio iznos naknade za porodice stradalih u padu nadstrešnice
09.03.2026.•
32
Apelacioni sud u Novom Sadu delimično je preinačio presudu Višeg suda o isplati nematerijalne štete članovima porodica stradalih u padu nadstrešnice Železničke stanice 2024. godine.
I sutra sunčano i toplo u Novom Sadu, u sredu i četvrtak 20 stepeni
09.03.2026.•
0
I utorak će u Novom Sadu biti sunčan i topao.
Linta: Podmukla laž da je Spens bio logor
09.03.2026.•
10
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta najoštrije je osudio izjavu hrvatskog pevača Tonija Cetinskog da je Spens u Novom Sadu bio logor za Hrvate.
Nova godina, stari problemi ličnih pratilaca - plate
09.03.2026.•
3
Lični pratioci i asistenti dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Novom Sadu ponovo se suočavaju sa brojnim problemima, a jedan od glavnih jesu plate.
Novosađani pozvani na služenje dobrovoljnog vojnog roka u junu
09.03.2026.•
16
Javni konkurs za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem i kurs rezervnih oficira Vojske Srbije je otvoren, navodi Centar Ministarstva odbrane Novi Sad.
VIDEO Vučić ponovo bio u Novom Sadu: "Žena hoće sigurnost i stabilnost"
09.03.2026.•
54
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u nedelju, na Dan žena, u Novom Sadu.
Novosađanke pozvane da se priključe skrining programu za rano otkrivanje raka grlića materice
09.03.2026.•
0
Dom zdravlja Novi Sad podseća Novosađanke na Skrining program za rano otkrivanje raka grlića materice, a povodom toga što je mart mesec borbe protiv raka.
Vikend doneo lepe vesti: U Novom Sadu rođeno 27 beba
09.03.2026.•
0
U Novom Sadu je proteklog vikenda rođeno 27 beba.
.jpg "Danas u Novom Sadu vedro i vetrovito")
Danas u Novom Sadu vedro i vetrovito
09.03.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti sunčano, uz hladno jutro, ali tokom dana toplo.
Mićin: Toni Cetinski da se javno izvini građanima Novog Sada zbog širenja neistina
08.03.2026.•
61
Povodom otkazivanja koncerta Tonija Cetinskog u Novom Sadu zbog tvrdnji branitelja da je Spens bio logor, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin saopštio je da pevač širi neistine i obmanjuje javnost.
Održana protestna šetnja "Hrabrost je ženskog roda" povodom Međunarodnog dana žena
08.03.2026.•
2
Protestna šetnja "Hrabrost je ženskog roda" u kojoj su danas, povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, građani učestvovali na poziv studenata, završena je na Trgu republike.
Prva grupa novosadskih studenata krenula na Kopaonik, sa njima i kolege sa Kosova i iz Banjaluke
08.03.2026.•
14
Prva grupa od 150 najboljih studenata Univerziteta u Novom Sadu danas su krenuli na zimovanje na Kopaonik u okviru projekta "Zimske edukativne i rekreativne aktivnosti studenata".
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar