Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
PMF zahteva istragu policijske intervencije: "Najmanje dva studenta našeg fakulteta su lakše povređena"
18.11.2025.•
0
Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu izrazio je zabrinutost i oštro osudio jučerašnju, kako navode, prekomernu upotrebu sile od strane policije prema građanima.
GP Bravo podnosi prijavu protiv žandarma koji je udario ženu u Novom Sadu
18.11.2025.•
0
Građanski pokret Bravo najavio je da će sutra Službi unutrašnje kontrole (SUK) podneti prijavu protiv pripadnika Žandarmerije koji je u Novom Sadu fizički napao ženu kod pokrajinske vlade.
Autoprevoznik Milomir Jaćimović prekinuo štrajk glađu
18.11.2025.•
4
Autoprevoznik Milomir Jaćimović prekinuo je štrajk glađu, nakon devet dana štrajkovanja ispred Skupštine Vojvodine.
VIDEO: Priveden Miša Bačulov
18.11.2025.•
5
Miša Bačulov odbornik u Skupštini Novog Sada i lider pokreta "Budi heroj" priveden je večeras u porodičnoj kući.
Roditelji učenika Jovine gimnazije traže ostavku direktora
18.11.2025.•
11
Roditelji učenika Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" zahtevaju da direktor škole Radivoje P. Stojković podnese ostavku.
Bačulov kaže da je iz medija saznao za pritvor: "Čist politički progon Aleksandra Vučića"
18.11.2025.•
0
Novosadski odbornik Miša Bačulov je objavio danas da je iz medija saznao da mu je Viši sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana i ocenio da je to "čist politički progon".
Sin Milomira Jaćimovića pušten iz policijske stanice: Nije ni saslušan
18.11.2025.•
7
Milan Jaćimović, sin autoprevoznika Milomira Jaćimovića, pušten je iz Policijske stanice Stari grad.
Student o policijskoj brutalnosti: "Policajac udario studentkinju PMF-a pesnicom u vilicu"
18.11.2025.•
4
Inas Hodžić, student iz Novog Pazara koji studira u Novom Sadu, bio je svedok jučerašnje policijske intervencije.
Štrajk zaposlenih Instituta BioSens i ove srede
18.11.2025.•
0
Zaposleni Instituta BioSens nastavljaju štrajk i ove srede, 19. novembra, sa početkom u 13 časova.
Kragujevčani večeras dolaze u Novi Sad: Studenti najavljuju zajednički skup podrške Jaćimoviću
18.11.2025.•
4
Studenti u blokadi fakulteta u Novom Sadu dočekaće večeras u Kampusu kolege iz Kragujevca koji dolaze da pruže podršku Milomiru Jaćimoviću.
Učenici Mašinske škole stupaju u trodnevni bojkot nastave
18.11.2025.•
6
Učenici srednje Mašinske škole u Novom Sadu stupaju u trodnevni bojkot nastave, koji će početi u sredu, 19. novembra.
MUP: Pretnje novosadskom policajcu i njegovoj porodici, nije postupao prema devojci
18.11.2025.•
75
Novosadski policajac Marko Beljanski i njegova porodica postali su meta pretnji nakon što su na društvenim mrežama objavljeni njegovo ime i fotografije.
Bačulovu određen pritvor do 30 dana: Sud usvojio žalbu VJT
18.11.2025.•
11
Viši sud u Beogradu usvojio je žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i preinačio prvostepeno rešenje sudije za prethodni postupak kojim je bio odbijen predlog za određivanje pritvora Miši Bačulovu, javlja Tanjug.
Advokati i opozicija o ponašanju policije kod Banovine: Teška krivična dela pripadnika MUP-a
18.11.2025.•
24
Više osoba povređeno je prilikom jučerašnje intervencije žandarmerije i policije ispred Banovine.
Akademik Dragan Škorić preminuo u Novom Sadu
18.11.2025.•
9
Akademik Dragan Škorić, inženjer poljoprivrede i genetičar, preminuo je u 88. godini, u Novom Sadu.
Sajam zapoljavanja 27. novembra u Novom Sadu, u toku prijava poslodavaca
18.11.2025.•
0
Sajam zapošljavanja u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje-Filijale Novi Sad, održaće se 27. novembra od 10 do 15 časova u holu Master centra Novosadskog sajma.
Tužilaštvo u Novom Sadu podseća: Dva meseca od optužnice za nadstrešnicu, čeka se sud
18.11.2025.•
11
Više javno tužilaštvu u Novom Sadu podsetilo je da je sredinom septembra dostavilo optužnicu u slučaju pada nadstrešnice Višem sudu i da se od tada čeka njihova odluka.
I naredni dani u Novom Sadu hladni, mahom tmurni, a biće i kiše
18.11.2025.•
0
Sreda će u Novom Sadu biti hladna, promenljivo oblačna i suva.
Slobodan univerzitet: U četvrtak sednica Senata UNS-a - glasati za smenu rektora Madića
18.11.2025.•
8
Slobodan univerzitet pozvao je članove Senata Univerziteta Novi Sad - dekane i direktore instituta - da na sednici Senata usvoje inicijativu za razrešenje rektora Dejana Madića.
Dom zdravlja na Novom naselju počeo sa noćnim smenama: Prve večeri primljeno 12 pacijenata
18.11.2025.•
6
U prvoj noćnoj smeni u Domu zdravlja na Novom naselju primljeno je 12 pacijenata.
Stadion Hajduka iz Čuruga dobija ime po Vošinoj legendi
18.11.2025.•
6
Stadion Hajduka iz Čuruga nosiće ime "Zdravko Rajkov", po legendi FK Vojvodine i nekadašnjem reprezentativcu Jugoslavije.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar