Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Tribina i zborovski bazar sutra u Limanskom parku
12.06.2026.•
3
Studentska tribina u saradnji sa zborovima Rejona 6 (Limani 1, 2, 3 i Vera Pavlović), održaće se u subotu, 13. juna uLimanskom parku, najavljeno je u pozivu organizatora.
SNS aktivisti puštali muziku tokom 16 minuta tišine u Sremskim Karlovcima uz "Srbija pobeđuje"
12.06.2026.•
46
Građani i srednjoškolci u Sremskim Karlovcima odavali su poštu stradalima u padu nadstrešnice u tišini, dok su se na drugoj strani raskrsnice nalazile pristalice Srpske napredne stranke koje su puštale rodoljubive pesme.
Građani će do utorka moći da koriste i zatvoreni bazen na Spensu
12.06.2026.•
0
Zbog najavljenog lošeg vremena, građani će narednih dana moći da koriste i zatvoreni bazen na Spensu prema rasporedu koji važi za otvoreni bazen.
U subotu malo toplije
12.06.2026.•
0
U Novom Sadu će u subotu biti promenljivo oblačno i malo toplije.
Ministar Dejan Vuk Stanković ipak nije primio roditelje đaka Jovine gimnazije na sastanak
12.06.2026.•
23
Profesori i roditelji đaka Jovine gimnazije došli su u Beograd na sastanak sa ministrom Dejanom Vukom Stankovićem o njihovom zahtevu za smenu direktora, ali se, kako kaže majka jednog od đaka, on nije pojavio.
Zborovi Limana pozivaju sugrađane da se izjasne o "Novom Sadu na vodi": Evo gde će biti održani skupovi
12.06.2026.•
27
Zborovi građana organizuju skupove na Limanu kako bi se građani informisali i izjasnili o planu za izgradnju novosadskog priobalja, poznatijem kao "Novi Sad na vodi".
Festival grašca u subotu na Petrovaradinskoj tvrđavi: Najveći događaj u regionu posvećen ovoj vinskoj sorti
12.06.2026.•
6
Festival grašca biće održan u subotu, 13. juna, na Petrovaradinskoj tvrđavi, a ove godine obeležiće svoje peto izdanje.
Studenti traže ukidanje obaveznog iseljavanja iz studentskih domova preko leta
12.06.2026.•
31
Više od 1.500 studenata Univerziteta u Novom Sadu potpisalo je peticiju kojom zahtevaju da se ukine obavezno iseljavanje iz studentskih domova tokom leta.
"Humanitarni ponedeljak" na Štrandu za Branku Pavković
12.06.2026.•
0
Akcija "Humanitarni ponedeljak" će 15. juna biti namenjena Novosađanki Branki Pavković.
FOTO: Od garaže na Novom naselju do placa u Maradiku - dobre nekretnine na prodaju
12.06.2026.•
0
Ukoliko tražite neku nekretninu, bilo da je reč o garaži ili placu, imamo nekoliko predloga za vas.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 19 beba
12.06.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 19 beba.
Danas vedrije u Novom Sadu
12.06.2026.•
0
U Novom Sadu će danas biti suvo i promenljivo oblačno s dužim sunčanim intervalima.
RHMZ: Obilni pljuskovi u naredna dva sata u Vojvodini
11.06.2026.•
0
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je hitno upozorenje da se u naredna dva sata na području Vojvodine, Beograda, u delu zapadne Srbije i Šumadije očekuju obilni pljuskovi.
Novosađani, petak nam donosi mnogo događaja: Ostaje oblačno, ali bez kiše
11.06.2026.•
0
Bliži nam se kraj još jedne radne nedelje, a u Novom Sadu nas očekuje oblačno vreme, puno kulturnih događaja i novih filmova
Šekspir festivalu zatvorena vrata Vile Stanković u Čortanovcima
11.06.2026.•
23
Šekspir festival ove godine po prvi put neće biti održan u Vili Stanković u Čortanovcima.
Mićin: Jezerce će biti vraćeno u Futoški park
11.06.2026.•
40
Jezerce koje se nekada nalazilo u Futoškom parku, biće vraćeno, najavio je gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin.
Naprednjaci u Novom Sadu koristili i državni brod-laboratoriju tokom akcije na Dunavu
11.06.2026.•
104
Tokom akcije pristalica Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke u sredu, 10. juna, u Novom Sadu, korišćen je i brod "Argus", takozvana "ploveća laboratorija".
Sutra toplije i vedrije u Novom Sadu
11.06.2026.•
1
Petak će u Novom Sadu biti suv i umereno oblačan, uz dosta sunčanih intervala.
Veliki bilbordi "Srbija pobeđuje" u centru Novog Sada
11.06.2026.•
87
Na zgradi u centru Novog Sada postavljena su dva velika bilborda sa porukom "Srbija pobeđuje".
Novi Sad rekorder po troškovima za registraciju, osiguranje i popravke službenih vozila
11.06.2026.•
18
Gradovi u Srbiji potrošili su više od 133 miliona dinara odnosno oko 1,14 miliona evra tokom prošle godine za registraciju, osiguranje i popravke službenih vozila.
"Nerešeno" u Betaniji: Rođeno devet devojčica i isto toliko dečaka, među njima dva para blizanaca
11.06.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 18 beba.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar