Sporu oko dvorca Fantast se nazire kraj: Zdanje Dunđerskog propadalo, sada ima šansu da zaživi
Dvorac Fantast u Bečeju je nakon višegodišnjeg spora prvostepenom odlukom vraćen pod okrilje Zadužbine Bogdana Dunđerskog, odnosno Matice srpske.
Foto: 021.rs (Aleksandra Vidanović)
Postupak vraćanja dvorca Fantast u Bečeju pod okrilje Matice srpske trajao je 12 godina.
Iako se čeka pravnosnažnost odluke, mogućnost vraćanja dvorca pod okrilje Matice srpske otvara pitanje i o budućnosti ovog zdanja, kao i tome na koji način bi mogla da bude ispoštovana želja Bogdana Dunđerskog da njegova zadužbina postane Poljoprivredna akademija.
Matica srpska je 18. decembra 2012. godine predala Zahtev za vraćanje oduzete imovine Zadužbini Bogdana Dunđerskog pod njenu upravu. Zahtev su tada odbili i Agencija za restituciju, kao prvostepeni organ uprave, a potom i Ministarstvo finansija u drugom stepenu upravnog postupka.
Kako za 021.rs objašnjava upravnica poslova Matice srpske Jelena Veselinov, razlog za odbijanje zahteva bilo je "nepostojanje pravnog kontinuiteta". Nasuprot tome, Upravni sud je doneo odluku da pravni kontinuitet postoji, da je dokazan i vratio je predmet ponovo na odlučivanje organima uprave.
"Agencija za restituciju je sada, u ponovljenom postupku, deo zahteva koji je dozreo za odlučivanje prihvatila i vratila dvorac sa dvorskim kopleksom. Ukoliko ne bude žalbe, rešenje će postati pravnosnažno i dvorac se vraća u svojinu Zadužbine Bogdana Dunđerskog. O ostaloj imovini se i dalje vodi postupak", kaže Veselinov.
Ubrzano propadanje
Vest o vraćanju dvorca Fantast pod okrilje Matice srpske, obradovala je istraživača i biografa znamenite porodice Dunđerski, profesora Zorana Subotičkog. Kako je naveo u jednoj svojoj objavi na društvenim mrežama, "pao mu je veliki kamen sa srca".
Po njegovim rečima, i dvorac i dvorski kompleks Bogdana Dunđerskog godinama su se nalazili u pravnom i svakom drugom vakuumu. Takozvana "pat pozicija" bez nadležnosti, pretila je da od dvorca načini još jedan u nizu propalih i urušenih tragova našeg kulturnog i nacionalnog nasleđa.
"Dvorac je bio bukvalno čardak ni na nebu ni na zemlji. Nedefinisana, nejasna nadležnost nad Bogdanovom imovinom rezultirala je devastacijom dvorca, ubrzanim propadanjem, bespravnom sečom stoletnih stabala oko kapele, provalama, uzurpacijom ergele, raznim akcidentima koji su doprinosili ubrzanom propadanju jednog od najlepših dvoraca u Vojvodini", ističe profesor Subotički za 021.rs.
Veselinov je skrenula pažnju na to da je dvanaestogodišnji period u kojem je imanje ostalo bez korisnika, uticalo na stanje dvorca i čitavog kompleksa. Imovinom, koja je i dalje javna, upravlja Direkcija za imovinu Republike Srbije koja je Opštini Bečej poverila čuvanje dvorca i okoline.
"Nažalost, u ovom periodu se desilo nekoliko krađa, seča stabala oko kapele (od kojih su neka i iz vremena Dunđerskog), zapuštanje i devastacija objekta i okoline. Zadužbina i Matica nisu imale nikakvo pravo već samo pravni interes da se imovina očuva, pa su samo mogle da apeluju na nadležne organe da čuvaju imovinu do okončanja postupka restitucije. Poslato je niz dopisa Direkciji za imovinu, Opštini Bečej, Zavodu za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvu kulture, budući da su dvorac i kapela proglašeni za spomenike kulture. U istom cilju slali smo i nekoliko urgencija organima uprave da se ubrza postupak rešavanja svojinskopravnih odnosa na imovini", kazala je ona.
Hoće li se ostvariti ideja Dunđerskog?
Postoje delovi istorije koje je prekrio "namerni zaborav" i mnogo toga je uništeno, spaljeno, sklonjeno zauvek. Bogdan Dunđerski u Bečeju još uvek nema ulicu ili trg pod svojim imenom, nema nikakvo obeležje u vidu, recimo, neke biste, a jedan je od najvećih srpskih zadužbinara, ukazuje profesor Subotički koji je pola svog radnog veka posvetio istraživanju ove vojvođanske građanske porodice.
Zbog toga je, kaže, inicirao i izdao knjigu, zajedno sa dr Jelenom Veselinov i Nemanjom Karapandžićem pod nazivom "Za večita vremena" u kojoj su po prvi put objavljeni testamenti Bogdana Dunđerskog iz 1918. i iz 1940. godine.
"Ja sam u svojim razmišljanjima o dvorcu sledio njegov trag. Zahvaljujući genijalnim idejama Bogdana Dunđerskog, sabranim u njegovom Testamentu iz 1940. godine, mi tačno znamo šta treba uraditi sa Fantastom. Znamo, ali je pitanje da li to i hoćemo. U Testamentu koji ostavlja potomstvu, jer nije imao 'od svoga srca poroda', Bogdan Dunđerski decidno naređuje da Matica srpska, pod čijom upravom će biti njegova Zadužbina, na njegovom imanju otvori – Poljoprivrednu akademiju. Pazite, čovek 1940. godine, uoči rata, usred naše panonske ravnice razmišlja o nekom 'Oksfordu', nekom akademskom kampusu za školovanje budućih agrarnih stručnjaka, obrazovanih ljudi koji će znati šta i kako sa najvećim kapitalom Vojvodine da se radi – sa zemljom", naglašava profesor Subotički.
Iako Subotički kaže da naiskrenije veruje da je ispunjenje testamenta Bogdana Dunđerskog jedini ispravan put za oživljavanje dvorca Fantast kako bi on postao naučna, obrazovna, kulturna i turistička destinacija evropskog i svetskog formata, dug period vraćanja dvorca Matici uticao je na to da sama građevina i njeni pripadajući prostori i umetnički predmeti izgube na vrednosti.
Foto: Aleksandra Vidanović
Šta konkretno podrazumeva vraćanje dvorca Fantast Matici srpskoj, delikatno je pitanje. O planovima revitalizacija i restauracije samog dvorca možda je čak prerano i govoriti dok se ne završi postupak o vraćanju ostale imovine.
Upravnica poslova Matice srpske Jelena Veselinov kaže za 021.rs da vraćanje imovine Dunđerskih njenoj Zadužbini znači oživljavanje i mogućnost da ona ponovo ostvaruje ciljeve zbog kojih je i osnovana. Veselinov smatra da je usled decenijskih društvenih promena nužno da se cilj zadužbine prilagodi današnjem vremenu tako da se ne izneveri suština želje osnivača.
"Pravni položaj zadužbina u Srbiji danas pruža niz mogućnosti, mnogo veće i šire od onih tradicionalnih - davanje zemlje ili objekata u zakup. Naravno, svaki program revitalizacije Zadužbine, definisanje modela na koji će izvorna volja dobrotvora biti ispoštovana i način korišćenja zadužbinske imovine biće tema za organe upravljanja Zadužbinom Bogdana Dunđerskog i Matice srpske", istakla je upravnica Veselinov.
Uloga zadužbinara
Kroz prizmu porodice Dunđerski mogla je da se vidi i sudbina celog jednog naroda, dodaje profesor Subotički. On kaže da su Dunđerski bili veliki stradalnici istorijskog meteža nastalog Drugim svetskim ratom i da je sa velikim sladostrašćem tada uništavana tzv. "dvorska kultura Vojvodine".
"Nisu samo materijalno uništeni i dokusureni, nego su i moralno i etički uniženi, decenijama su provlačeni kroz blato iz perspektive jedne ideologije, jednog svetonazora. U pitanju je bila samo pljačka koja je pravdana višim razlozima. Posebno je sa velikom sladostrašću uništavana tzv. dvorska kultura Vojvodine, kako sam je ja nazvao, jer je ona bila svedočanstvo o postojanju višeg staleža, građanskog staleža, jedne kulture koja je bila u dobroj meri emancipatorska po srpski narod na ovim prostorima", svedoči Subotički.
Vraćanje dvorca Matici srpskoj vidi kao dobar signal i demonstraciju dobre volje donosilaca odluka. On smatra da se time, posthumno, ispravlja nepravda naneta jednom čoveku, ali popravlja i šteta koju je pretrpeo srpski narod. Subotički se nada da će i ukupna imovina koju je testamentom Dunđerski zaveštao Matici, takođe biti vraćena.
"Svaki gest dobre volje ja pozdravljam, podržavam, ali još uvek ne vidim sistem, politiku, odlučnost da se svi ti veliki ljudi stave na pijedestal koji zaslužuju, da se njihova imovina stavi u funkciju državnog, narodnog napretka i razvitka. Nisu naši zadužbinari ostavljali svoju imovinu gladnoj deci Afrike, nego lokalnoj zajednici, potomcima svojih sugrađana. Otuda je i svaki pojedinačni slučaj, poput ovog sa Fantastom, vredan pažnje. Mnogo je posla pred nama, pred nekim novim generacijama koje stasavaju koje moraju sačuvati ne samo imovinu, nego mnogo pre vrednosti na kojima je počivala građanska kultura naših i njihovih predaka", poručuje profesor.
Pročitaj još
Dr Jelena Veselinov godinama je pratila, istraživala i izučavala probleme zadužbinarstva a nedavno je predstavila knjigu "Zadužbine u srpskom pravu: Istorijski kontekst i savremeni izazovi". Knjiga je plod višegodišnjeg istraživanja i praktičnog iskustvu koje je Veselinov sticala vodeći postupke restitucije imovine zadužbina Matice srpske.
"Zadužbine su godinama bile marginalizovane jer se nisu uklapale u tadašnji politički i pravni poredak. One nikada nisu ukinute, a njihova reafirmacija je počela sa tranzicionim procesima devedesetih godina. Ipak, privatizacija koja je gotovo završena pre otpočinjanja postupaka restitucije delom je ugrozila ovaj proces. Zadužbina Bogdana Dunđerskog ima aktivni pravni status, ali ona ne može da dela i ostvaruje ciljeve bez povraćaja njene imovine", zaključuje Veselinov.
Bitka za kapelu
Deo kompleksa Bogdana Dunđerskog je i kapela, koja je oduzeta od zadužbine i pravna bitka za nju i dalje traje. Ova kapela, sa pokretnim stvarima u njoj, koje su od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, proglašena je pre 24 godine spomenikom kulture od velikog značaja. Veselinov je istakla da je Kapela oduzeta od Zadužbine i jedino ona ima pravni osnov da joj bude vraćena, te da o tome niko nema nedoumicu.
"Dvorac Fantast je značajan ne samo u smislu imovine koja će donositi prihod za ostvarenje cilja Zadužbine Bogdana Dunđerskog, već i kao simbol građanskog društva vremena čiji duh nosi. Vraćanje imovine Zadužbini ne bi bilo samo dosledno poštovanje pravnih propisa, već i ispravljanje istorijskih nepravdi i garancija budućim zadužbinarima da će njihova volja biti poštovana u budućnosti. Zbog svoje kulturne i istorijske vrednosti dvorac ima posebno mesto ne samo za Zadužbinu Bogdana Dunđerskog i Maticu srpsku, već za celo društvo i državu. U postupku restitucije je još šest Matičinih zadužbina", smatra Veselinov.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO Novosađani na protestu u znak podrške Dijani Hrka: Otisci krvavih šaka kod prostorija SNS-a
02.11.2025.•
0
U Novom Sadu je organizovan skup podrške Dijani Hrka, čiji je sin jedna od žrtava pada nadstrešnice, koja je danas počela štrajk glađu.
Licitacija za zakup poslovnih prostora na pijacama u sredu u "Tržnici"
02.11.2025.•
0
Javna licitacija za davanje u zakup slobodnih poslovnih prostora na pijacama u Novom Sadu održaće se u sredu, 5. novembra.
Zborovi građana Novog Sada večeras organizuju skup podrške Dijani Hrki
02.11.2025.•
0
Zborovi građana Novog Sada večeras organizuju skup podrške Dijani Hrka, čiji je sin jedna od žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je danas počela štrajk glađu.
Arhiv javnih skupova: Na skupu u Novom Sadu bilo je oko 110.000 ljudi
02.11.2025.•
0
Procenu broja građana na komemorativnom skupu u subotu u Novom Sadu dao je i Arhiv javnih skupova.
Bačulov na odeljenju intenzivne nege, danas neće biti saslušan u tužilaštvu
02.11.2025.•
1
Advokat odbornika u Skupštni Novog Sada Miše Bačulova, Milan Alanović, izjavio je da je njegov klijent stabilnog zdravstvenog stanja, ali je i dalje na odeljenju intenzivne nege.
Šabić: Hapšenje Bačulova kao i druga "spektakularna privođenja" služi istoj svrsi i imaće isti epilog
02.11.2025.•
1
Hapšenja Miše Bačulova, odbornika u Skupštini Novog Sada, imaće sudbinu "sličnih spektakularnih (hapšenja) koje tabloidi koriste za zaluđivanje i zastrašivanje bar dela javnosti, a nadležni organi razvlače u nedogled".
Nedelja pred Novosađanima hladnija, ali uz dosta sunca
02.11.2025.•
0
Nedelja pred Novosađanima biće osetno hladnija, a startovaće tmurnije.
VIDEO: Dijana Hrka započela štrajk glađu, policija joj nije dala da priđe Skupštini Srbije
02.11.2025.•
17
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, poginulog u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, u 11.52 časa počela je štrajk glađu ispred zgrade Skupštine Srbije u Beogradu.
Građani i studenti pešače iz Novog Sada u Beograd u znak podrške Dijani Hrki
02.11.2025.•
6
Grupa građana, među kojima je i desetak studenata, krenula je iz Novog Sada pešice u Beograd, kako bi podržali Dijanu Hrku koja je započela štrajk glađu.
Vučić: U Novom Sadu u piku bilo oko 40.000 ljudi
02.11.2025.•
65
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da su blokaderi odgovorili negativno na njegovo izvinjenje, za teške reči koje je izgovarao o njima, jer je "takva mladost, u revolucinarom zanosu istrče pre nego što promisle".
Još danas toplo i sunčano u Novom Sadu
02.11.2025.•
0
Još danas će u Novom Sadu biti sunčano i toplo.
Mićin nakon održanog komemorativnog skupa: Dosta smeća je bilo na ulicama, "Čistoća" očistiće grad do ponoći
01.11.2025.•
156
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin izjavio je da bi trebalo da ekipe JKP "Čistoća" ceo posao čišćenja grada završe do ponoći, nakon održanog skupa na koji su pozvali studenti povodom godišnjice pada nadstrešnice.
Brnabić o skupu u Novom Sadu: Dobro je da je prošao mirno, "ne razumem neke od njihovih obreda"
01.11.2025.•
92
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da je dobro što je današnje obeležavanje godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu prošlo mirno i izrazila nadu da će tako biti do kraja dana.
FOTO: Kako je izgledao komemorativni skup u Novom Sadu u fotografijama?
01.11.2025.•
15
Veliki komemorativni skup povodom godišnjice pada nadstrešnice Železničke stanice održan je u Novom Sadu.
Poruka studenata u Novom Sadu: "Dok ne bude pravda"
01.11.2025.•
9
"Vidimo se i sutra i svakog drugog dana, dok ne bude pravda", piše na transparentu koji su istakli studenti na Petrovaradinskoj tvrđavi na kraju komemorativnog skupa u Novom Sadu.
VIDEO: Kraj komemorativnog skupa u Novom Sadu, građani u tišini odali počast stradalima
01.11.2025.•
56
Više desetina hiljada studenata i građana odalo je počast za 16 žrtava, na godišnjicu pada nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
MUP: U Novom Sadu 39.000 ljudi
01.11.2025.•
127
Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da je u Novom Sadu, tokom 16 minuta tišine, bilo 39.000 građana.
Krenuli iz Mađarske u Novi Sad, ali im je zabranjen ulazak u Srbiju: Predstavljaju "bezbednosni rizik"
01.11.2025.•
5
Borbala iz Mađarske, zajedno sa svojim prijateljima, kako kaže, probala je da uđe u Srbiju, ali je deo njih granična policija vratila.
Šta pišu svetski mediji o skupu u Novom Sadu: "Evropa Srbima duguje mnogo više"
01.11.2025.•
5
Svetski mediji poput Le Mond i El Pais pisali su o današnjem komemorativnom skupu u Novom Sadu koji se održava u znak sećanja na 16 poginulih u padu nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu.
FOTO: Novak Đoković se oglasio povodom pada nadstrešnice
01.11.2025.•
18
Jedan od najboljih tenisera svih vremena Novak Đoković oglasio se na društvenim mrežama povodom godišnjice pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
VIDEO: Grupa sa Kosova koja ide u Novi Sad kako bi podržala Vučića dočekana pogrdama u Mrčajevcima
01.11.2025.•
40
Grupa od 60 Srba sa Kosova koji su 29. oktobra krenuli pešice za Novi Sad, kako bi podržali Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, dočekana je pogrdama u Mrčajevcima, prema snimku objavljenom na društvenim mrežama.
Komentari 12
potomak
/
ovih dana po mrezama sajtovi sa nazivom srbija sire slike iz rumunskih gradova kao da su njeni. srbija nema takvih gradjevina zato sto ih je porusila.
jesul one pare za propagandu srbije namenjene za falsifikovanje domace turisticke infrastrukture
Ahab
U nameri da najzad materijalizuju 4-godisnju bezaniju od vermahta, satro zalazuci se za jednakost, propagirali su neimastinu i oskudicu kao stil zivota, a istovremeno mastili svoje brkove najboljom hranom, natapali mesine najskupljim picima i uvaljivali se u najvece stanove (tudje!!!)
Najgore od svega je sto biracka klika reciklirane radikalske bande i danas sanja posleratni period pljacke i ponizenja Vojvodine i bogatih Vojvodjana kao neki "svetli" period u istoriji.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar