Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Uhapšen zaposleni u Jetelu zbog pronevere, kupio nepokretnosti u Novom Sadu
24.07.2026.•
0
Uhapšen je M. G. zbog sumnje da je kompaniju "Yettel" oštetio za 36,8 miliona dinara, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.
Novi Sad i dalje bez izbora za mesne zajednice: Vlast se izvlači na statute
24.07.2026.•
0
Koliko će dugo još Novosađani čekati na raspisivanje izbora za savete mesnih zajednica nije poznato. Ipak, jedna stvar je poznata - rok za njihovo raspisivanje istekao je još pre godinu dana.
LSV: Grafiti +384 su pokušaj vlasti da se vrati politika devedesetih
24.07.2026.•
0
Nakon što su osvanuli grafiti sa nepostojećim pozivnim brojem +384 precrtanim crvenom bojom, postavlja se pitanje kome je u cilju da se retorika devedesetih opet ponavlja.
Obustavljen tender za izradu projektne dokumentacije za sanaciju kupole na Jovinoj gimnaziji
24.07.2026.•
2
Nijedna ponuda nije podneta na tenderu za obnovu kupole na Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", a ostaje neizvesno kada će se učenici vratiti u školu.
Izbori na PMF-u: Lista "Nije prirodno ćutati" osvojila sva mesta u Studentskom parlamentu
24.07.2026.•
6
Lista "Nije prirodno ćutati" ubedljivo je pobedila na izborima za Studentski parlament Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Ovu listu podržavaju studenti u blokadi.
_-_naslovna.jpg "FOTO Uredno podšišane, skroz ćelave, pomalo osušene: U kakvom su stanju klupe na keju")
FOTO Uredno podšišane, skroz ćelave, pomalo osušene: U kakvom su stanju klupe na keju
24.07.2026.•
2
Redakcija portala 021.rs proverila je u kakvom su stanju klupe sa zelenilom na keju.
U Novom Sadu za jedan dan rođena 21 beba
24.07.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođena 21 beba.
Dolazi petak: U Novom Sadu prijatno vreme, izložbe i poneko isključenje struje
23.07.2026.•
1
Stiže nam petak, a građane očekuje prijatno i oblačno vreme, sa ponekim kulturnim događajem.
Kada će Stražilovska i Ulica Žarka Zrenjanina dobiti biciklističku stazu?
23.07.2026.•
16
Ulice koje povezuju uži centar Novog Sada sa Kampusom i Limanima decenijama nikako da dobiju odvojenu biciklističku stazu.
PSG o grafitima +384 u centru Novog Sada: "Izmišljena tema kako bi se sakrili stvarni problemi"
23.07.2026.•
11
Povodom crtanja oznaka +384 koje su se jutros pojavile u centru Novog Sada, oglasio se Pokret slobodnih građana koji je ovu akciju osudio.
.jpg "Sutra umereno oblačno i prijatno toplo u Novom Sadu")
Sutra umereno oblačno i prijatno toplo u Novom Sadu
23.07.2026.•
1
Petak će u Novom Sadu biti prijatno topao i umereno oblačno.
Novi radovi na zaštiti od požara u Betaniji: "Gat" dobio posao vredan 12 miliona dinara
23.07.2026.•
3
Univerzitetski klinički centar Vojvodine izvodiće radove na unapređenju zaštite od požara u porodilištu "Betanija", odnosno na Klinici za akušerstvo, i to na lamelama B i C.
Pred Novosađanima rani javni uvid za Mali Beograd - Veliki rit
23.07.2026.•
6
Elaborat plana generalne regulacije prostora Mali Beograd - Veliki rit nalazi se na ranom javnom uvidu, a planiraju se određene izmene u ovom delu Novog Sada.
FOTO Od porodične oaze sa bazenom do biznis šanse na Čeneju: Nekretnine koje vredi pogledati
23.07.2026.•
0
Ukoliko ste u potrazi za kućom ili placem, izdvojili smo nekoliko zanimljivih ponuda koje vredi pogledati.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 18 beba, među njima i dva para blizanaca
23.07.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 18 beba.
FOTO: Po Novom Sadu ispisani grafiti precrtanog broja +384 - pozivni koji se povezivao sa Vojvodinom
23.07.2026.•
112
Na brojnim mestima u centru Novog Sada, kod Spensa i na drugim lokacijama protekle noći je na trotoarima crnim sprejom ispisan pozivni broj +384 i precrtan crvenom bojom.
Danas u Novom Sadu mogući pljuskovi sa grmljavinom
23.07.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti nestabilno, mogući su pljuskovi sa grmljavinom.
Novosađani, sutra je četvrtak: Mogući pljuskovi i po neki kulturni događaj
22.07.2026.•
0
Radna nedelja polako prolazi, a sutra nas u Novom Sadu očekuje osveženje sa mogućim pljuskovima i nova isključenja struje.
Interpol odbio zahtev Srbije za šestoro novosadskih aktivista: Da li će to uticati na buduću saradnju?
22.07.2026.•
27
Odluka Interpola da Srbiji ne izruči šestoro novosadskih aktivista koji se već 16 meseci nalaze u egzilu u inostranstvu, nakon što je protiv njih pokrenut postupak mogla bi da utiče i na buduću saradnju.
Objavljena studija za naftovod od Mađarske do Novog Sada: Javna rasprava u avgustu
22.07.2026.•
1
Ministarstvo zaštite životne sredine primilo je zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje naftovoda od granice sa Mađarskom do Novog Sada.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar