Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Najveća dm prodavnica u Srbiji otvara se u Novom Sadu uz donaciju od milion dinara NURDORU
14.05.2026.•
0
Postoje mesta na koja svraćaš usput, i ona na koja se vraćaš. Mesta za koja znaš da ćeš na njima pronaći ono što ti treba, ali i nešto neplanirano. Upravo takvo mesto od 14. maja biće nova dm prodavnica u Novom Sadu.
Sutra mogući pljuskovi sa grmljavinom u Novom Sadu, u subotu isto, a u nedelju - kiša
14.05.2026.•
0
Petak će u Novom Sadu biti nestabilan, očekuju se pljuskovi i grmljavina.
Pepco otvara svoja vrata u Novom Sadu: Prirodni materijali i kvalitet za celu porodicu sada još bliže vama
14.05.2026.•
0
Posetite Pepco u Novom Sadu, od 14. maja na adresi Bulevar Mihajla Pupina 1, gde možete da pronađete bogat izbor proizvoda za celu porodicu po cenama koje svi vole.
Dokle se stiglo sa gradnjom privremene železničke stanice na Rumenačkom putu: "Nedostaje nam papir, dva"
14.05.2026.•
21
Gradonačelnik Žarko Mićin rekao je da je privremena Železnička stanica na Rumenačkom putu izgrađena, ali da je i dalje nepoznato kada će ona početi da radi.
Smenjen načelnik novosadske kriminalističke policije Slobodan Drmanac
14.05.2026.•
5
Načelnik Odeljenja kriminalističke policije PU Novi Sad Slobodan Drmanac smenjen je sa te funkcije, saznaje Danas od izvora iz novosadske policije.
Lepe vesti iz Betanije: Za jedan dan rođeno 14 beba
14.05.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 14 beba.
Novosađani, kopiju rešenja za porez na imovinu možete preuzeti u poštama, rok za drugu ratu ističe sutra
14.05.2026.•
18
Gradska poreska uprava saopštila je da Novosađani, kao i prethodnih godina, kopiju poreskog rešenja na imovinu mogu preuzeti u svim poštama.
Zborovi građana u petak organizuju skup kod Novosadskog sajma: "Kukavica neće da raspiše izbore"
14.05.2026.•
13
Zborovi građana Novog Sada najavili su za petak, 15. maj skup kod Novosadskog sajma.
.jpg "Pred Novosađanima sunčan i topliji dan, ali uz hladno jutro")
Pred Novosađanima sunčan i topliji dan, ali uz hladno jutro
14.05.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti pretežno sunčano i malo toplije.
Učenici Jovine bili zaključani u Mašinskoj tokom protesta roditelja, direktoru poručeno da se vrati u Ćacilend
13.05.2026.•
78
Učenicima Jovine gimnazije danas je bilo zabranjeno da napuste Mašinsku školu u koju idu od septembra, nakon najave da će iskoristiti mali odmor da se na kratko pridruže najavljenom protestu roditelja.
Dolazi četvrtak: Evo šta čeka Novosađane
13.05.2026.•
0
Polako prolazi još jedna nedelja a mi smo vam spremili još jedan vodič sa bitim informacijama za sledeći dan u Novom Sadu.
Mićin o sednici Skupštine grada: Snimci sa mreža ne odražavaju istinu
13.05.2026.•
30
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin osudio je ponašanje odbornika opozicije na današnjoj sednici Skupštine grada.
VIDEO: Ponovo incidenti u Skupštini grada, opozicija napustila sednicu
13.05.2026.•
19
Sedamnaesta sednica Skupštine Grada Novog Sada završena je posle više od šest sati rasprave usvajanjem svih 68 tačaka dnevnog reda.
Prijava dekana protiv profesorke Nevene Jevtić pred Etičkom komisijom: "Pripisuju mi namere koje nisam imala"
13.05.2026.•
13
Dekan Filozofskog fakulteta Milivoj Alanović prijavio je profesorku Nevena Jevtić Etičkoj komisiji zbog navodnog govora mržnje, diskriminacije i podsticanja nasilja u govoru koji je održala 5. septembra prošle godine.
Sutra sunčano u Novom Sadu, a onda nekoliko dana uz moguću kišu
13.05.2026.•
0
Četvrtak će u Novom Sadu biti pretežno sunčan.
Opozicija kritikovala rešenje za spomenik žrtvama nadstrešnice i troškove eksproprijacije, Mićin im odgovorio
13.05.2026.•
11
Odbornici Skupštine Novog Sada odlučuju danas o više od 70 tačaka dnevnog reda. Odbečen je predlog opozicije o Deklaracije osude poruka mržnje.
Deo novosadske opozicije podneo predlog deklaracije o osudi poruka mržnje u Novom Sadu
13.05.2026.•
17
Odborničke grupe Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana i Zeleno-levog fronta podnele su predsednici Skupštine grada predlog za dopunu dnevnog reda današnje sednice Skupštine po hitnom postupku.
U Novom Sadu za 24 sata rođene 24 bebe
13.05.2026.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 24 bebe.
Danas u Novom Sadu suvo, vedro, ali svežije
13.05.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti verije, ali svežije.
"Zoohigijena" tokom prošle godine uhvatila više od 3.000 pasa i mačaka u Novom Sadu
12.05.2026.•
17
JKP "Zoohigijena i veterina" uhvatila je više od 3.000 pasa i mačaka, tokom 2025. godine, na teritoriji Novog Sada.
Izmešta se "Kameni cvet" sa keja zbog izgradnje pešačko-biciklističkog mosta
12.05.2026.•
12
Odluka o izmeštanju skulpture "Kameni cvet", koja se nalazi na keju, naći će se pred odbornicima u Skupštini Novog Sada u sredu.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar