Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Utorak u Novom Sadu: Preko dana i dalje vrućina, noću znatno hladnije
07.09.2026.•
0
Zalazimo u septembar i kraj leta, a Novosađane i dalje čekaju visoke temperature, barem tokom dana.
Građani Sremske Kamenice pokrenuli peticiju: Traže veću bezbednost saobraćaja u ulicama koje vode do škole
07.09.2026.•
8
Zbor građana MZ Sremska Kamenica pokrenuo je peticiju "Đački koridor" sa zahtevom za hitno i sistemsko unapređenje bezbednosti saobraćaja u pet ključnih ulica koje vode do jedine škole.
Potpisano pismo o namerama za saradnju Novog Sada i Samarkanda
07.09.2026.•
0
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin i zamenik guvernera Samarkandske oblasti u Uzbekistanu Huršidbek Samijev potpisali su danas u Gradskoj kući Pismo o namerama o uspostavljanju saradnje između Novog Sada i Samarkanda.
Časovi za roditelje o negativnom uticaju ekrana na razvoj dece u tri termina u septembru
07.09.2026.•
0
Edukativni časovi za roditelje o negativnom uticaju ekrana na razvoj deteta, kao i o prevenciji razvoja zavisnosti od digitalnih uređaja, održaće se u tri termina u Domu zdravlja u Zmaj Ognjena Vuka.
.jpg "Od četvrtka u Novom Sadu pad temperature i kiša")
Od četvrtka u Novom Sadu pad temperature i kiša
07.09.2026.•
1
Naredna dva dana će u Novom Sadu biti više od 30 stepeni, a onda sledi pad temperature i kiša.
Glavna zgrada Železničke stanice i dalje van funkcije: Čeka se odluka suda
07.09.2026.•
5
Optužnica za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu potvrđena je polovinom jula, međutim i dalje je neizvesno šta će se desiti sa staničnom zgradom.
Referendum o Novom Sadu na vodi: Mićin "apsolutno protiv", opozicija podržava
07.09.2026.•
28
Dok opozicione stranke u Skupštini Novog Sada poručuju da će podržati referendum o Novom Sadu na vodi, gradonačelnik Žarko Mićin istakao je da je on apsolutno protiv toga.
"Upristupačivanje" u centru Novog Sada: Porukama i kolicima ukazali na prepreke za osobe sa invaliditetom
07.09.2026.•
3
Grupa "Upristupačivanje", u saradnji sa Novim kulturnim naseljem, u nedelju je održala akciju, koja je kroz instalaciju i lične poruke ukazala na svakodnevne prepreke sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju.
Ambulanta na Novom naselju zatvorena zbog radova: Objavljeno gde je koja služba izmeštena
07.09.2026.•
1
Usled privremene obustave rada ambulante Novo naselje, zbog zamene elektroinstalacija čitavog objekta, sve zdravstvene službe izmeštene su u druge objekte Doma zdravlja Novi Sad.
VIDEO: Zaseda Skupština Novog Sada, opozicija napustila sednicu
07.09.2026.•
16
Odbornici Skupštine Novog Sada odlučuju o više desetina tačaka dnevnog reda. Opozicija je napustila ovu sednicu.
Još troje profesora dalo otkaz u Jovinoj gimnaziji, podnete krivične prijave protiv direktora
07.09.2026.•
7
Roditelji đaka Jovine gimnazije saopštili su da je još troje profesora dalo otkaz u školi, i da su podneli krivične prijave protiv Radivoja P. Stojkovića i njegovih saradnika.
VIDEO: Minut ćutanja u Skupštini Novog Sada zbog smrti Ratka Mladića
07.09.2026.•
13
Odbornici vlasti održali su minut ćutanja povodom smrti Ratka Mladića, bivšeg komandatna Vojske Republike Srpske osuđenog za ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Studenti od danas do četvrtka sa Novosađanima pričaju o zdravstvu
07.09.2026.•
3
Studenti u blokadi najavili su da će od danas, 7. septembra do četvrtka, 10. septembra biti na lokacijama širom Novog Sada i da će sa građanima razgovarati o zdravstvu.
Znate engleski, ali se ne usuđujete da ga govorite? Speak Easy menja pristup učenju
07.09.2026.•
0
Nova školska godina prilika je za unapređenje znanja engleskog jezika, a Centar Speak Easy u Novom Sadu nastavu prilagođava potrebama odraslih polaznika, uz fokus na komunikaciju i praktičnu primenu.
U Novom Sadu tokom vikenda rođeno 13 beba
07.09.2026.•
0
U Novom Sadu je proteklog vikenda rođeno 13 beba.
Još jedan sunčan dan pred Novosađanima, biće najviše 31 stepen
07.09.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti pretežno sunčano i ne previše vrelo.
Posetioci Štranda danas pomažu lečenje Anđele Kostić
07.09.2026.•
0
Akcija "Humanitarni ponedeljak" danas, 7. septembra biće namenjena Anđeli Kostić.
Studenti u blokadi o Jovinoj: Kad se pojedinci poistovete sa državom
06.09.2026.•
7
Studenti u blokadi reagovali su na društvenoj mreži Instagram na skorašnja dešavanja u Jovinoj gimnaziji, navodeći da se škola koja postoji skoro 300 godina nalazi na "sistemskom udaru".
Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva na podršku roditeljima, đacima i profesorima Jovine gimnazije
06.09.2026.•
2
Liga socijaldemokrata Vojvodine reagovala je na nedavnu razmenu saopštenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i đaka Jovine gimnazije i njihovih roditelja.
Kreni-Promeni podneo Deklaraciju o osudi govora mržnje u Skupštini Grada Novog Sada
06.09.2026.•
0
Odbornička grupa Kreni-Promeni Novi Sad podnela je predlog da se na dnevni red sednice Skupštine Grada Novog Sada uvrsti i Deklaracija o osudi govora mržnje i targetiranja političkih neistomišljenika.
Roditelji Jovinih đaka odgovorili Vučiću: Smenjena 54 profesora, da li smo i za to krivi?
06.09.2026.•
16
Najmanje 54 profesora Jovine gimnazije i stručnih saradnika sa Univerziteta u Novom Sadu direktor Radivoje P. Stojković je zamenio drugim predavačima za nešto više od godinu dana, kažu roditelji Jovinih đaka.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar