Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Apelacioni sud smanjio iznos naknade za porodice stradalih u padu nadstrešnice
09.03.2026.•
6
Apelacioni sud u Novom Sadu delimično je preinačio presudu Višeg suda o isplati nematerijalne štete članovima porodica stradalih u padu nadstrešnice Železničke stanice 2024. godine.
Sirene za uzbunu oglasiće se u sredu u Novom Sadu
09.03.2026.•
1
Sirene za uzbunu biće testirane u sredu, 11. marta u Novom Sadu i drugim mestima u Južnobačkom okrugu.
I sutra sunčano i toplo u Novom Sadu, u sredu i četvrtak 20 stepeni
09.03.2026.•
0
I utorak će u Novom Sadu biti sunčan i topao.
Linta: Podmukla laž da je Spens bio logor
09.03.2026.•
7
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta najoštrije je osudio izjavu hrvatskog pevača Tonija Cetinskog da je Spens u Novom Sadu bio logor za Hrvate.
Nova godina, stari problemi ličnih pratilaca - plate
09.03.2026.•
3
Lični pratioci i asistenti dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Novom Sadu ponovo se suočavaju sa brojnim problemima, a jedan od glavnih jesu plate.
Novosađani pozvani na služenje dobrovoljnog vojnog roka u junu
09.03.2026.•
13
Javni konkurs za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem i kurs rezervnih oficira Vojske Srbije je otvoren, navodi Centar Ministarstva odbrane Novi Sad.
VIDEO Vučić ponovo bio u Novom Sadu: "Žena hoće sigurnost i stabilnost"
09.03.2026.•
48
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u nedelju, na Dan žena, u Novom Sadu.
Novosađanke pozvane da se priključe skrining programu za rano otkrivanje raka grlića materice
09.03.2026.•
0
Dom zdravlja Novi Sad podseća Novosađanke na Skrining program za rano otkrivanje raka grlića materice, a povodom toga što je mart mesec borbe protiv raka.
Vikend doneo lepe vesti: U Novom Sadu rođeno 27 beba
09.03.2026.•
0
U Novom Sadu je proteklog vikenda rođeno 27 beba.
.jpg "Danas u Novom Sadu vedro i vetrovito")
Danas u Novom Sadu vedro i vetrovito
09.03.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti sunčano, uz hladno jutro, ali tokom dana toplo.
Mićin: Toni Cetinski da se javno izvini građanima Novog Sada zbog širenja neistina
08.03.2026.•
60
Povodom otkazivanja koncerta Tonija Cetinskog u Novom Sadu zbog tvrdnji branitelja da je Spens bio logor, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin saopštio je da pevač širi neistine i obmanjuje javnost.
Održana protestna šetnja "Hrabrost je ženskog roda" povodom Međunarodnog dana žena
08.03.2026.•
2
Protestna šetnja "Hrabrost je ženskog roda" u kojoj su danas, povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, građani učestvovali na poziv studenata, završena je na Trgu republike.
Prva grupa novosadskih studenata krenula na Kopaonik, sa njima i kolege sa Kosova i iz Banjaluke
08.03.2026.•
14
Prva grupa od 150 najboljih studenata Univerziteta u Novom Sadu danas su krenuli na zimovanje na Kopaonik u okviru projekta "Zimske edukativne i rekreativne aktivnosti studenata".
Još jedna prolećna nedelja pred Novosađanima: Biće sunčano i do 20 stepeni
08.03.2026.•
0
Nedelja pred Novosađanima biće mahom sunčana i topla, sa temperaturom i do 20 stepeni.
Toni Cetinski otkazao koncert u Novom Sadu zbog tvrdnji branitelja da je Spens bio logor
08.03.2026.•
182
Koncert Tonija Cetinskog, koji je za večeras bio zakazan na Spensu, otkazan je.
Polaganje cveća na spomenik Tarasu Ševčenku i otvaranje foto izložbe u utorak u Novom Sadu
08.03.2026.•
1
Ambasada Ukrajine u Srbiji će u utorak, 10. marta položiti cveće kod spomenika Tarasu Ševčenku u Novom Sadu i otvoriti foto izložbu u OPENS centru, na Bulevaru despota Stefana 5.
Danas protest u Novom Sadu: "Hrabrost je ženskog roda"
08.03.2026.•
16
Novosadski studenti organizuju protest u nedelju, 8. marta.
Subota u Novom Sadu: Prikupljanje donacija za posmatrače na izborima u Kuli, akcija za napuštene životinje
07.03.2026.•
5
U Novom Sadu se danas, 7. marta, održava više humanitarnih akcija.
Lepe vesti iz Betanije za početak vikenda: Rođene 23 bebe
07.03.2026.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 23 bebe.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar