Koje drveće treba saditi u Novom Sadu: Da li je koprivić pogodan za sadnju na našem području?
Krajem 2023. godine započeta je akcija "Sadimo sada za budućnost Novog Sada", kao deo Plana rekonstrukcije javnih zelenih površina za period od 2023. do 2027. godine koju je pokrenuo Grad Novi Sad.
Foto: 021.rs
Tada je zasađeno 46 stabala, a realizacijom ove akcije planirano je da se zasadi oko 6.000 stabala sa ciljem unapređenja zelenog fonda Novog Sada, ekološke održivosti i kvaliteta života građana. Osim toga, uz ovu aktivnost paralelno se realizuje i redovna sadnja.
Ipak, pejzažni arhitekta iz Novog Sada Luka Bajić, smatra da na zelenim površinama treba još dosta da se radi, te da imaju potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.
"Iz perspektive pejzažnog arhitekte zelenilo bih načelno ocenio na skali od jedan do pet negde između dvojke i trojke, u smislu da Novi Sad ima tradiciju planiranja zelenih površina. Zelene površine koje su nasledili su same po sebi kvalitetne, ali mislim da su trenutno u lošem stanju. Odnosno, kroz razvoj njihov kvalitet nije unapređen i održavan kao što je bio ranije. Što se tiče samog drveća, to je sad relativna stvar, pogotovu zbog okolnosti u odnosu na klimatske promene", kaže Bajić.
On objašnjava i to da se u proteklih nekoliko godina breza pokazala kao vrsta koju nije pogodno saditi na našem podneblju.
"Breza je vrsta kod koje se postojeća starija stabla suše, te se sadnice načelno u velikom procentu ne primaju, a predstavlja uslovno rečeno domaću autohtonu vrstu. Ne znam koji je tačno razlog. Pretpostavljamo da je razlog upravo u tome da nema dovoljno vlage i da su leta previše ekstremna, da ona načelno ne uspeva, a bila je jedna od vrsta koju svako kod nas zna i viđa je u svojoj okolini", dodaje Bajić.
Naučna saradnica sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milica Rat, kaže da su invazivne vrste veliki problem kod nas i da to treba da bude posebna stavka o kojoj treba da razmišljamo kada govorimo o tome koje drveće treba saditi.
"Većina invazivnih vrsta, posebno iz grupa drvenasti i žbunastih vrsta su zapravo postale invazivne, jer ih je čovek uneo u gradove i u sela jer su bile lepe, jer su se koristile u hortikulturi za ozelenjavanje i da nam bude lepa sredina. Posle nekog vremena ljudi izgube interesovanje za njih i nakon sto godina imamo situaciju da imamo veliki broj vrsta koje su zapravo nama izmenila prirodna staništa", objašnjava Rat.
Rat kaže da je koprivić vrsta za koju su ljudi u Vojvodini vrlo sentimentalno vezani i podseća na situaciju koprivića koji je prošle godine uništen u centru Novog Sada tokom snažnog nevremena.
"Kao biolog moram da kažem da je koprivić invazivna vrsta. Koprivić je vrsta koja narušava naša prirodna staništa. Zbog zanemarivanja i nebrige o prirodi, ta vrsta, koja je bila sađena samo u gradovima, može se naći i na staništima koja su pirorodna, koja su preostala u Vojvodini i koja su zbog toga ugrožena", rekla je Rat.
Ona ističe da treba biti pametan pri sadnji koprivića, jer iako lepo raste i lepo uspeva u urbanim uslovima, može se vrlo lako proširiti na prirodna staništa koja se nalaze oko naših urbanih sredina, te nije najpogodniji odabir za sadnju.
Kako klimatske promene utiču na novosadsko zelenilo?
Bajić objašnjava da nam leto 2023. godine govori da klimatske promene jesu realnost i podseća na oluju koja je u velikoj meri uticala na stabla u Novom Sadu, pa je tako Novi Sad trenutno u lošijem stanju. Kako kaže 'dosta bi moglo da se radi na tome da se kvalitet unapredi'.
"Zelenilo Novog Sada je posle oluje dosta devastirano, tako da načelno ima dosta posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo i na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup već zelenim površinama i to su neki osnovni pravci o kojima Novi Sad u budućnosti treba da razmišlja po pitanju zelenila", kaže Bajić.
Rat dodaje da se od prošlogodišnje oluje jedan hortikulturni oblik hrasta lužnjaka pokazao kao vrsta koja je najmanje bila pogođena vremenom, a koja se na našem području vrlo često sadi.
"Taj piramidalni hrast je hortikulturni oblik jedne vrste koja je vrlo česta duž velikih reka u celoj Evropi, pa i u Vojvodini - duž Tise, duž Save, duž Dunava. I onda tu nalazimo vez, ali nije to tako jednostavno. Moramo da posmatramo kako će te biljke da se ponašaju u urbanim sredinama", objašnjava Rat.
Pročitaj još
Šta onda treba saditi na prostoru Novog Sada?
Rat objašnjava da zahvaljujući različitim analizama možemo doći do rešenja šta treba saditi na prostoru grada. Takvo rešenje, ipak, još uvek ne postoji zato što smo, kako kaže Rat, 'tek počeli da se bavimo ovim pristupom, jer smo shvatili da dosadašnji pristup mora delimično da se izmeni da bismo mogli da imamo održive zelene gradove'.
"Proučavanjem i pravljenjem spiska vrsta koje trpe uslove koje imamo u našem specifičnom gradu mi možemo doći do kombinacije onoga šta bi trebalo koristiti za pošumljavanje, za ozelenjavanje - zato što nije samo proces posaditi vrste koja su visoka drveća, treba da se sade vrste koje su žbunaste, treba da imamo zeljaste biljke na našim travnim područjima da bismo omogućili da se negde dugoročno posmatrano te zelene površine same održavaju", kaže Rat.
Ona kaže da osim botaničara u taj proces mora da se uključi i niz drugih istraživača koji će proceniti kako se određene vrste ponašaju u nekim drugim tipovima staništa, pa da tek onda može doći do rešenja koje vrste bi bile najadekvatnije za sadnju.
Bajić dodaje da možemo koristiti vrste koje su autohtone, ali da je možda problem što u prvim godinama njihovog razvoja treba da se prilagode i da je to opšte pitanje koliko se uopšte novo zasađeno drveće održava, da li se zaliva, da li se neguje u odnosu na bolesti i ostalo.
"Ne postoji sad konkretan odgovor koje vrste treba koristiti. Treba probati, da se vidi koje vrste lakše podnose klimatske promene, a da opet nisu invazivne. Ako uvodimo vrste koje nisu autohtone, odnosno nisu domaće, možemo da dođemo u situaciju da poremetimo eko sistem u tom smislu, odnosno da se te vrste ne šire više nego što bi trebalo. Tako da domaće vrste svakako treba koristiti, ali treba uvesti i nešto što nije sa ovog podneblja", kaže Bajić.
Rat ističe da Novi Sad ima izuzetno lepo razvijenu ekološku mrežu unutar urbane sredine, jer se direktno naslanja na zaštićena područja poput Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit i Nacionalnog parka Fruška gora.
"To su sve zaštićena područja koja su u bliskoj vezi sa gradom i zbog toga moramo pametno da biramo sadni materijal", poručuje Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO Zborovi na 17 minuta blokirali raskrsnicu kod suda, sutra minut duže
24.04.2026.•
19
Građani su, na poziv zborova, od 18 časova blokirali raskrsnicu kod zgrade suda u Novom Sadu.
Prosečna plata Novosađana u februaru 132.000 dinara: Da li ste blizu?
24.04.2026.•
37
Novosađani su u februaru imali prosečnu zaradu od 131.508 dinara, što je za oko 2.500 dinara manje nego u januaru 2026. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Sindikat Nezavisnost o otkazivanju gostovanja književnice: Gradska biblioteka nije postupila profesionalno
24.04.2026.•
1
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost", kao i povereništvo ovog sindiakta u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, izrazio je nezadovoljstvo zbog otkazivanja gostovanja knjževnice Ksenije Ćaćić.
Baletska škola: Rezultati naših učenika su vidljivi, samo ako neko želi da ih vidi i analizira
24.04.2026.•
1
Školska godina koja se primiče kraju bila je izuzetno naporna, ali i uspešna, kako za učenike, tako i za nastavni kadar, poručuju u novosadskoj Baletskoj školi.
Momo Kapor dobija bistu u Novom Sadu, KSS traži obeležje za košarkašku legendu
24.04.2026.•
21
Književnik i slikar Momo Kapor dobiće bistu u Novom Sadu, u Radničkoj ulici. Skulptura "Kameni cvet" na keju bi mogla da bude premeštena, a spomen-ploču bi mogao da dobije i Bora Stanković, dugogodišnji sekretar FIBA.
Fruškogorski maraton u subotu i nedelju: Očekuje se 10.000 učesnika
24.04.2026.•
5
Fruškogorski maraton, 49. po redu, održaće se u subotu, 25. i nedelju, 26. aprila.
U subotu sunčano i još toplije
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu će u subotu biti pretežno sunčano i malo toplije, posle podne uz razvoj oblačnosti.
Sistematski pregledi za novosadske maturante u subotu u Zmaj Ognjena Vuka, nije potrebno zakazivanje
24.04.2026.•
0
Dan otvorenih vrata, namenjen maturantima osnovnih škola, tokom kog će se sprovoditi sistematski pregledi bez zakazivanja, biće organizovan u subotu, 25. aprila, u Domu zdravlja u Zmaj Ognjena Vuka.
Adriatic Banka otvorila modernizovanu filijalu u Novom Sadu - savremeno bankarstvo na novoj adresi
24.04.2026.•
0
Adriatic Banka a.d. Beograd svečano je otvorila modernizovanu filijalu u Novom Sadu, koja od 20. aprila posluje na novoj adresi u okviru BR Centra, Braće Ribnikar 4-6.
VIDEO: Meštani Petrovaradina "odsečeni" od ostatka grada zbog radova na tunelu
24.04.2026.•
22
Meštani naselja Širine u Petrovaradinu godinama strahuju da bi radovi na budućem tunelu mogli da ih praktično odseku od ostatka grada. Upravo se to, kako kažu, i dogodilo u četvrtak.
Počeli radovi na parkiralištu kod Merkatora
24.04.2026.•
5
Počeli su radovi na parkiralištu na Bulevaru oslobođenja, od Bulevara cara Lazara do Ulice Narodnog fronta, što obuhvata 50 parking mesta.
Zborovi Novog Sada danas organizuju blokadu zbog aktivista u pritvoru - akcija će svaki dan biti minut duža
24.04.2026.•
19
Protest Zborova građana Novog Sada, pod nazivom "17 dana nepravde - 17 minuta blokade", održaće se danas, 24. aprila, na raskrsnici ulica Maksima Gorkog i Sutjeske, gde se nalazi novosadski sud.
Arruuu - samouslužna perionica pasa: Brzo, jednostavno i bez nereda kod kuće
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu je od septembra prošle godine dostupna usluga koja olakšava život vlasnicima pasa - samouslužna perionica za pse Arruuu.
Novosadska cvetna pijaca u petak i subotu na platou Spensa
24.04.2026.•
1
Novosadska cvetna pijaca održava se danas i sutra, 24. i 25. aprila, na platou ispred Spensa.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 25 beba
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 25 beba.
U Novom Sadu danas vedro, temperatura oko 20 stepeni
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu će danas biti pretežno vedro i toplo.
Otvoreno pismo podrške povodom reizbora profesora Vladimira Mihića, uz njega više od 600 studenata
23.04.2026.•
12
Bivši studenti psihologije i ostalih studijskih programa na kojima predaje profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić poslali su mu otvoreno pismo podrške, povodom predstojećeg reizbora.
Tužilaštvo pokrenulo postupak protiv direktora Jovine gimnazije zbog kupole
23.04.2026.•
11
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je postupak protiv direktora Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoja P. Stojkovića na osnovu krivičnih prijava u vezi sa nelegalno izgrađenom kupolom na zgradi škole.
Otvoren konzulat Rusije u Novom Sadu, Bajatović imenovan za konzula
23.04.2026.•
73
Konzulat Ruske Federacije u Vojvodini svečano je otvoren u Novom Sadu.
Novosadskoj književnici Gradska biblioteka dan pre događaja otkazala gostovanje
23.04.2026.•
25
Gradska biblioteka u Novom Sadu dan pred obeležavanje Svetskog dana knjige, otkazala je gostovanje novosadskoj književnici Kseniji Ćaćić.
Komentari 29
Slucaj
Koja
Duška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar