Finansiranje RTS i RTV: "Građani misle da su to državni mediji, a ne njihovo vlasništvo"

Marija Bulić

Novi Sad

14.01.2025.

14:45 > 15:04

"Građani smatraju da su RTS i RTV državni mediji, a ne njihovo vlasništvo", rečeno je tokom razgovora "Šta nam donose novi medijski zakoni - Zakon o javnim medijskim servisima".

Finansiranje RTS i RTV: "Građani misle da su to državni mediji, a ne njihovo vlasništvo"

Foto: 021.rs

Povod današnje panel diskusije, održane u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, jeste poziv Ministarstva informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije na javnu raspravu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona javnim medijskim servisima. Javne rasprave će trajati do 16. januara.

Na tribini se osim Zakona o medijima i njihovom usvajanju govorilo o finansiranju medijskih servisa, pretplati i raspodeli sredstava i budućnosti javnih servisa.

Član Radne grupe Rade Veljanovski istakao je da su članovi okupljeni krajem septembra prošle godine, te da im je tada rečeno da će na zakonu raditi jedan mesec.

"Već je to bio indikator da stvar nije ozbiljna, jer se tako ne može raditi. Da ne govorimo o tome da je na osnovu medijske strategije i akcionog plana koji je postojao davno, i na tom zakonu trebalo da se radi još pred dve godine", poručio je Veljanovski.

On je dodao i da je medijska strategija odredila jedan broj pitanja koja su najvažnija, a koja se odnose na tri tematske oblasti. Jedna je finansiranje javnih medijskih servisa, druga je rukovođenje javnim medijskim servisima i treća je javna kontrola.

"Mi smo se ova dva meseca, koliko smo radili, zapravo najviše bavili time kako dva javna medijska servisa treba da budu finansirana. Zašto? Zato što to finansiranje još uvek nije konstitucionalno, nije celishodno, ne omogućava stabilan razvoj obe medijske kuće i ono što je najvažnije, ne obezbeđuje njihovu nezavisnost i samostalnost", istakao je Veljanovski.

Dubravka Valić Nedeljković iz Novosadske novinarske škole podsetila je da će se i u sredu razgovarati o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, u zgradi Matice Srpske, ali sa drugom publikom i drugim panelistima.

"I ovde je potpuno jasno da se mi ovde zalažemo da ovo nije dokument koji zadovoljava zahteve građana i građanki za komunikativnim potrebama i nije dokument koji može da nezavisno društvo ili nezavisno udruženje novinara ili kako god zovete novinare asocijacije, kaže, jeste, to je ono što nama čini zakonodavni okvir u kojem mi možemo da radimo slobodno, nezavisno, profesionalno, sa najvišim tehničkim standardima, stabilno finansirano i da nas građani prepoznaju kao svoje vlasništvo", rekla je Valić Nedeljković.

Istakla je i da u Srbiji od početka, odnosno od donošenja prvog zakona o radiodifuziji, postoji krucijalni problem, jer građani smatraju da su RTS i RTV državni medij, a ne njihovo vlasništvo. Dodala je i da "nema pomaka dalje od toga".

"Taj poslednji sastanak koji smo imali, nismo ni znali da će biti poslednji sastanak, dat nam je predlog nacrta tog teksta na video bimu, gde nismo mogli da uporedimo šta je u postojećem zakonu, šta je tekst radne grupe, šta je ono što je usaglašeno u javnim medijskim servisima i ono što je prošlo relativno neku, da kažem, kontrolu Ministarstva finansija", rekao je Dane Markovski iz Sindikata RTS-a.

Kako je na tribini bilo reči o finansiranju medija i eventualnom povećanju pretplate, Rade Veljanovski istakao je da su naši javni servisi među najsiromašnijima u Evropi.

"Javni servis republički, koji će se sad zvati nacionalni, na tome je insistirao ministar da sve mora da bude nacionalno, ima 135, odnosno 137 miliona evra na godišnjem nivou, a vojvođanski, ima negde 35 i 37 miliona na godišnjem nivou. Hrvatski javni servis, HRT, Hrvatska je manja država sa manje stanovnika, njemu je nešto sada smanjen ukupan budžet koji ima takođe i takse i pretplate, ali je prethodnih godina dostizao 250 miliona evra na godišnjem nivou, a sada su negde na 180 miliona", rekao je Veljanovski.

On je istakao i da je način finansiranja iz budžeta najgori, jer "jer kad vlada da novac iz budžeta, ona najčešće nameće i određene obaveze, uslovljava i zahteva".

Na pitanje da li se nešto od predloga uklapa sa stavom Granskog sindikata "Nezavisnost", novinar i predsednik ovog sindikata Darko Šper poručio je da se "ništa ne uklapa jer su im ruke krvave", te da je to stav celog sindikata.

"Dakle, ovo što nam se dešava, pa i ovo u medijskoj sferi dešava se zato što su im ruke krvave. Mi pričamo o zakonskom rešenju kojim nije ispoštovano ni ono što su naši članovi radne grupe iznosili skoro dva i po meseca. Mi smo dobili prvi put priliku da učestvujemo u izradi jednog ovako važnog zakona i za Radio-televiziju Vojvodine i za Radio-televiziju Srbije, jer imamo reprezentativne organizacije u njima i smatrali smo da naša uloga može biti delotvorna", rekao je Šper.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Preferirajte 021.rs na Google-u

Teme

zakon o javnom informisanju i medijima

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Х

15.01.2025 • 08:31

РТВ -РТС

Не желимо да плаћамо претплату за нешто што није, нити је било наше, нека узимају новац од оних који им кроје програмску политику!Сам број минуса на наше коментаре нам указује на то за кога ради државна ТВ, или против кога не сме да говори и да преноси истину, то је продужена рука снс!

17 21 -4
dz0

15.01.2025 • 08:19

RTS ne sme da emituje komercijalni program i reklame. Ne placaju to gradjani, to je ilegalno!!

12 19 -7
/

14.01.2025 • 23:14

/

kao tokom djindjica-ukinuti tv pretplatu.
ionako rts dobija iz budzeta, termina za reklamiranje i sponzora.

19 23 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.