Igor Milić je pre mesec dana kupio stan na kredit. Prvo što ga je notar pitao bilo je - "Jeste li oženjeni?".

"Nije mi bilo jasno zašto me notar pita, za mene, intimno i privatno pitanje. Nekako mi je zvučalo kao da su me u banci pitali - šta sam tog jutra doručkovao", kaže Milić.

Ova novina uvedena je novim Zakonom o postupku upisa u katastar, ne da bi notari znali da li su njihovi klijenti emotivno zauzeti, već da bi se potencijalno promenila ozbiljna diskriminatorna politika u Srbiji prema kojoj su žene vlasnice tek svake četvrte nekretnine, a svega 13 odsto poljoprivrednih gazdinstava.

Čim nemaš na papiru - kao da nemaš ništa

Da je stan kupio pre jula ove godine, notar Igoru ne bi nije postavljao 'neprijatno pitanje'. Jer, kada bi par kupio kvadrate, njihov vlasnik bi bio automatski onaj ko je upisan u ugovoru o kupoprodaji.

"To je, kao po pravilu, bio muškarac", objašnjava za BBC Jasmina Radovanović, savetnica za regulatornu reformu NALED-a.  "Zato su žene imale osećaj da su dale novac ili da godinama otplaćuju kredit, a na kraju ne poseduju stan. Logika je - čim nemaš na papiru, nemaš ništa", kaže Radovanović.

Ovu logiku potvrđuju i brojke. Tako je tek svaka četvrta nekretnina u Srbiji u potpunosti u vlasništvu žena, a samo 11 odsto je u mešovitom posedu, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.

Maja Radović iz Zavoda kaže za BBC da, iako su u Vojvodini žene podjednako vlasnice nekretnina kao i muškarci, na jugu Srbije je ta razlika najuočljivija.

"Često je običajno pravo dominantno. Žene se, iako imaju pravo na nasleđivanje, neretko odriču nasledstva u korist brata ili braće", navodi Radović.

Zašto je to bitno

Iako Igor ima ženu Tamaru, sa kojom je ušao u kredit od 25 godina, muška imena su dominantna u katastru nepokretnosti. To nije bitno samo da bi se neko osećao kao vlasnik, već i da bi odlučivao šta će sa tom imovinom da uradi. Žene Porodičnim zakonom imaju pravo na deo stana muža, ako ga je stekao tokom braka, ali nakon razvoda sve to moraju mesecima da dokazuju, objašnjavaju u Republičkom geodetskom zavodu.

Kada je sve bitno ko je vlasnik stana

• Kada se nekretnina prodaje
• Kada se nekretnina poklanja
• Kada se par razvodi i deli imovinu

Sonja Mandić, pravnica i aktivistkinja Ženske platforme za razvoj Srbije, kaže da su žene retko upisane kao vlasnice nepokretnosti stečenih u braku.

"To je uzrok ekonomske nesigurnosti kod žena, a često i ekonomskog nasilja u braku. Očigledno da je ideja o uvođenju ove novine imala za cilj da postojeću disproporciju izmeni i da žene učini ekonomski sigurnijim. Ta ideja je načelno dobra, pravična i doprinosi ravnopravnosti muškaraca i žena", kaže Mandić.

Kako je sada i da li je bolje

Ako Igor i Tamara budu prodavali stan, on ili ona neće to moći samostalno da urade. Moraće da traže odobrenje jedno od drugog, kažu u NALED-u.

"Više ne može da se dogodi da muškarac ode i proda zajednički stan, a da nema potpis žene, ili obrnuto. Morate da pregovarate sa oba supružnika. Barem, na papiru", kažu u NALED-u.

Žene u Srbiji: Koliko vas košta pol

Politički život žena u Bosni - od kvota do osnažavanja

Island zakonom uveo obavezu jednakih zarada za žene i muškarce.

U NALED-u dodaju da su se notari dugo bunili da na njih spadne da "ispituju privatne stvari".

"Notarima je bilo neprijatno i stalno su se opirali da postavljaju pitanje - jeste li u braku. Ali, verujem da to njihovo pitanje može suštinski nešto da promeni", kažu u NALED-u.

Međutim, da Igor i Tamara ne žele da i ona bude upisana kao vlasnica - zakon tu ne može ništa. Ako oboje potpišu izjavu da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već o posebnoj imovini Igora, Tamara bi ostala bez svog dela, objašnjava pravnica Sonja Mandić.

"Postoji mogućnost da žene budu primorane da daju ovakve izjave, čime čak i nakon potencijalnog razvoda gube pravo na podelu nepokretnosti stečene u braku. Ova opasnost naročito pogađa ranjive i žene u položaju zavisnosti, može biti izražena u manjim sredinama, onima u kojima važe patrijarhalna pravila o tome ko je - gazda kuće", kaže Mandić.

Šta ako nemate prsten

Otvoreno je i pitanje tretmana vanbračnih zajednica i vanbračnih supružnika, koji su po Ustavu Srbije izjednačeni sa položajem bračnih supružnika, dodaje Mandić.

"Deluje da zakonodavac nije razmišljao o njima i da je usvojeno još jedno rešenje koje ni malo ne približava položaj ove dve zajednice. Da su Igor i Tamara u vanbračnoj zajednici i da su po pola kupili stan - notara to ne bi interesovalo. Barem, ne po dužnosti", zaključuje Mandić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk