Menu 021

Zašto nestručni muškarci postaju lideri

Stalno srećemo te „uspešne muškarce“, koji su harizmatični, ali ne rade dobro posao.
BBC 18.04.2019. | 08:50 > 09:00
Muškarac
Getty Images
Ja sam najveći car na svetu! Iako sam jedini koji to tvrdi

„Kada je reč o liderima, ne vodimo dovoljno računa o njihovoj stručnosti - kako u politici, tako u biznisu", kaže doktor Tomas Čamoro Premuzic, psiholog i autor knjige Zašto mnogi nestručni muškarci postaju lideri.

A u knjizi piše kako je možda ovo jedan od razloga zbog kojih je ženama teško da dođu do liderskih pozicija: kao društvo, prihvatamo nestručnost muškaraca do te tačke da počinjemo da je nagrađujemo.

Zbog čega nestručnost pobeđuje

Muškarac koji urla na svoje podređene
Getty Images
Dobre ljudske veštine su ključne za upravljanje timom

Kada biramo lidere u politici ili biznisu, suočavamo se sa određenom odgovornošću - ali iz neobjašnjivog razloga biramo ove ljude, a da pritom „ne proverimo da li su ti izbori uopšte dobri po nas, našu organizaciju ili državu", kaže Tomas.

Donosimo odluke, ali „nemamo dovoljno podataka o tome da li ove vođe dobro rade posao ili ne. Više pažnje obraćamo na njihov izgled i stil, a manje na sposobnosti u vođenju."

„Mnogo više se usredsređujemo na samopouzdanje umesto na veštine", kaže Tomas - prečesto donosimo odluke na osnovu kratke interakcije, poput razgovora za posao ili televizijske debate (kada je reč o političarima).

Drugo, „previše se oslanjamo na harizmu, a premalo na odmerenost".

Prema Tomasu, privatno cenimo odmerenost, ali na kraju biramo lidere koji su zabavni i šarmantni - ali „kako znamo da su u pitanju dobri pojedinci koje će raditi za tim?"

Čovek
Getty Images
Da li biste rekli NE ovom samouverenom licu?

I treće, što možda najviše zabrinjava, Tomas kaže da čak obožavamo lidere sa narcisoidnim crtama ličnosti.

„Kada je neko toliko usredsređen na sebe i postizanje sopstvenih ciljeva - ili malo zaluđen i sujetan - umesto da ga isključimo, mi kažemo 'a, ovaj je kao rođen za lidera'."

Na osnovu podataka prikupljenih tokom različitih istraživanja tokom poslednjih decenija širom sveta, ove tri glavne karakteristike su prisutnije kod muškaraca nego kod žena i „to objašnjava odakle veći broj loših lidera, naročito muškaraca", kaže Tomas.

Razlozi zbog kojih stalno ponavljamo greške i biramo pogrešne ljude

Kancelarija prepuna papira
Getty Images
Pogodite ko dobija unapređenje

Možda baš ne želimo „najbolju osobu" za posao, kaže Tomas.

„Želimo u teoriji, ali naravno - gde je dokaz za to?"

Ono što Tomas može da zaključi, kada pogleda statistiku, jeste da „često ljudi iz odeljenja za ljudske resurse imaju kratkoročne ciljeve, baš kao i ostali u kompaniji.

Ljudi kažu „zbog ovoga ću ja proći dobro" ili „ovaj čovek može brzo da reši problem".

„U svakoj organizaciji ili firmi, lideri treba da se biraju po tome koliko uticaja mogu da imaju na tim i podređene - a ipak, njihov uspeh se meri po tome kako se sami snalaze."

Kako da se prekine taj ciklus?

Federer
Getty Images
Zapatmite da Federer ne osvaja turnire zato što je samouveren muškarac, već zato što je jako dobar u tome što radi

Postoje tri ključna koraka koje svaka kompanija - ili demokratija - treba da ispoštuje, ukoliko želi da se reši nesposobnih lidera, kaže Tomas.

1. Bilo da zapošljavate ili glasate - pažljivo uočite sve znake i tragajte za osobinama koje čine dobrog lidera. Treba da obratite pažnju na:

  • Stručnost
  • Komunikaciju s ljudima
  • Racionalnost
  • Svesnost
  • Integritet
  • Radoznalost i želju za učenjem

2. Moramo da naučimo da sumnjamo u svoje instinkte. Zaboravite da sledite intuiciju i osećaj u želucu, već potražite jasne znake.

Kad god je moguće, potražite činjenice poput predviđanja rezultata, dokaza o performansama, koji se zasnivaju na pravoj stručnosti u vođenju tima, a ne na nečijoj sposobnosti da vodi politiku u kancelariji.

„Organizacije su prepune podataka", kaže Tomas, ali „većina ih ne koristi na pravi način, već bira kandidate na osnovu toga koliko su dopadljivi."

3. Dotaknite se rodne raznolikosti i rešili ste veliki problem - ali Tomas je kritičan i prema pozitivnoj diskriminaciji kao takvoj:

„Većina ovakvih intervencija se ne završi uspešno, jer su ljudi usredsređeni na pol, a ne na talenat".

Ukoliko želite da nađete rešenje, pristupite tome tako što nećete „spuštati kriterijume za žene koje su sposobne kako bi one postale liderke. Umesto toga, podignite kriterijume za nestručne muškarce", kaže Tomas.

Da li je rešenje u ženama?

Doktorka
Getty Images
Cilj je potencijal, kaže Tomas

„Rešenje nije u ženama, već je rešenje da se uozbiljimo kod procenjivanja talenta i potencijala", kaže Tomas.

Ako organizacija postavi kao ciljeve talenat i potencijal, „neće dobiti samo više ženskih lidera, već više ženskih nego muških lidera".

Tomas Čamoro Premuzic
Tomas Čamoro Premuzic
Tomas Čamoro Premuzic je psiholog koji se bavi ličnim profilisanjem, ljudskom analitikom i razvijanjem liderstva

Prema prikupljenim podacima, Tomas kaže „žene imaju za nijansu izraženije karakteristike poput svesnosti, komunikacije sa ljudima, racionalnosti, kao i veštine koje odražavaju stručnost. U većini razvijenih zemalja, žene beleže bolje rezultate na fakultetima".

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • mr
    21.04.2019 22:00
    A zašto nestručne zene postaju liderke?
  • ...
    18.04.2019 13:36
    Zato sto biraju ljude koji ih po karakteru podsecaju na "lidere" u svakodnevnom zivotu. Najcesce na oca koji je takodje nestrucan, nasilan i diktatorski nastrojen.
  • Branko
    18.04.2019 12:20
    Nesto mi ovde strasno smrdi da gospodinu naucniku smetaju muskarci uopste a ne samo nestrucni. Inace ovo je samo jedno od mnogih, danas pomodnih, istrazivanja koje sluze da se blate svi muskarci osim onih sa mentalitetom posluge i da im se obavezno nametne osecaj krivice.
  • Radnik
    18.04.2019 12:10
    @Laloš
    Onda, prijatelju, posle 4 decenije rada, mogu da ti kažem da sudeći po načinu na koji me današnji rukovodioci i "sposobni" ljudi vrednuju, ja takođe imam dotični sindrom,
    jer nemam mogućnosti da napredujem, bez obzira na lojalnost i izuzetno zalaganje, jer tako shvatam profesionalnost i tako radim, bez obzira na sve.
    Napredovanje se dodeljuje samo i isključivo prema papiru, diplomi, bez obzira na reyultate.
    I HR-u i šefovima je tako lakše. Ne moraju još i da razmišljaju.
    I u celoj Srbiji je navedeno. Japanci ne rade tako. Razmišljaju.

    Opis sindroma, za sve:

    "Daning—Krugerov efekt je kognitivni poremećaj. Njegove posledice su da osobe s manjkom veština i znanja u nekoj oblasti pate od iluzorne superiornosti, greškom verujući da su njihove veštine mnogo veće nego što zapravo jesu.[1][2] Ovaj poremećaj pripisan je metakognitivnoj nesposobnosti da individua ne može da prepozna svoje greške."

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest