Odluka da austrijski pisac Peter Handke dobije Nobelovu nagradu za književnost izazvala je veliku pažnju širom sveta, a u centru toga nalaze se Balkan, Jugoslavija i Srbija.
Handke stoji ispred nekoliko mikforona, držeći u levoj ruci parče papira.
Odmah iza njega je ogromna slika nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, čiji gornji levi ugao prekriva crno platno.
Te 2006. godine Handke je na Miloševićevoj sahrani održao govor, rekavši da „takozvani svet misli da zna sve o Jugoslaviji, Srbiji i Miloševiću".
Prethodno je kritikovao Zapad zbog NATO bombardovanja 1999. godine, a kasnije došao do titule počasnog građanina Beograda i članstva u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti.
Trinaest godina nakon Miloševićeve sahrane Nobelov komitet odlučio je da Handkeu dodeli nagradu za književnost, što je izazvalo dosta bure.
„Ta bura se mogla očekivati", kaže za BBC Tijana Tropin sa Instituta za književnost i umetnost.
„Handke je bio i ostao enfante terrible nemačke književnosti, ne samo zbog problematičnog odnosa prema Miloševićevom režimu.
„On je drage volje redovno izazivao skandale u nemačkoj javnosti".
https://twitter.com/NobelPrize/status/1182250017710596098
Gužva zbog odluke Nobelovog komiteta ne čudi ni Drinku Gojković, koja je na srpski prevela Handkeovu knjigu Golmanov strah od penala.
„Tokom devedesetih je izričito zauzeo srpsku stranu i bio uz Miloševića, čime je naravno povredio brojne žrtve u Bosni i šire", ističe ona.
Kako navodi, Handke je u „ojađenoj Srbiji iz devedesetih" našao specifičnu utopiju.
„Ona je bila deo njegove mitologizacije, iako nije jasno video šta se dešava", kaže ona.
Gojko Božović iz izdavačke kuće „Arhipelag" smatra da je Handkeu „javno delovanje često pravilo ozbiljnu štetu po književnost".
„Njegova čitava javna karijera je u znaku provociranja i publike i javnosti", ističe.
„Vidljiva je ta njegova potreba da bude protiv mejnstrim struje, tako da je stavom o jugoslovenskoj krizi i ratovima na Balkanu provocirao zapadno političko mnjenje".
Božović kaže i da je neobično što je Handke, koji se u književnosti „klonio politike, istorije i velikih tema", u javnom životu često „leteo u susret politici".
„Pritom je , vrlo često, to radio nerazumevajući okolnosti, aktere i politički kontekst", navodi.
„Prepoznavao je koji su dominantni tokovi medijskog i političkog mišenja, da bi se priklonio onoj strani koja mu u tom smislu deluje marginalnije".
Početkom devedesetih Handke je objavio Rastanak sanjara od izgubljene zemlje, gde žali zbog raspada Jugoslavije.
Rat je onda počeo i završio se, a Handke je 1996. objavio esej Zimsko putovaanje na Dunav, Savu, Moravu i Drinu: Pravda za Srbiju, u kojem kritikuje zapadne medije.
Nekoliko godina kasnije kritikovao je NATO bombardovanje Jugoslavije, a 2006. je govorio na Miloševićevoj sahrani.
„Svet, takozvani svet, zna sve o Jugoslaviji i Srbiji. Svet, takozvani svet, zna sve o Slobodanu Miloševiću. Takozvani svet zna sve o istini...
„Ja ne znam istinu. Ali gledam. Slušam. Osećam. Sećam se. Zato sam danas ovde, blizu Jugoslavije, blizu Srbije, blizu Slobodana Miloševića", rekao je tada.
Inače, Milošević je prethodno pozvao Handkea da bude svedok odbrane na njegovom suđenju pred Haškim tribunalom, što je pisac odbio, ali je otišao u Hag da posmatra suđenje.
Njegovi stavovi o ulozi Jugoslavije u ratovima devedesetih uvek su izazivali dosta bure, a na internetu se može naći njegova reakcija na jedan tekst u listu Nouvel Observateur.
„Nisam stavio crvenu ružu na Miloševićev grob, nikada nisam odobravao masakr u Srebrenici i druge zločine.
„Nikada nisam razmišljao o Srbima kao pravim žrtvama rata, a mom malom govoru u Požarevcu nisam rekao da sam srećan što sam blizu Miloševića, koji je branio svoj narod", naveo je tada Handke.
Austerijski pisac je redovno dolazio u Beograd, gde se 2015. sastao i sa tadašnjim predsednikom Tomislavom Nikolićem, a tokom godina je u Srbiji dobio brojne književne nagrade.
Međutim, kako je jednom rekao, u Srbiji ga više vole nego što ga čitaju.
Mnogi su burno reagovali na odluku da Handke dobije Nobelovu nagradu, naročito zvaničnici Albanije i Kosova.
„Kao žrtva Miloševićeve agresije na Balkanu i neko ko podržava mir u svetu, užasnuta sam ovom odlukom", navela je na Tviteru Besa Šahini, albanska ministarka obrazovanja, sporta i omladine.
https://twitter.com/besa_shahini/status/1182306844624195585
„Hej, Nobelova nagrado. Da li znate da je Handke podržavao opsadu Sarajeva i pio rakiju sa vojnicima koji su ubijali decu, izjavljujući da se muslimani međusobno ubijaju", piše bivši šef diplomatije Kosova Petrit Selimi.
„Odvratno. Ovo je najuvredljivija odluka. Šta je sledeće? Asadu Nobelova nagrada za mir?"
https://twitter.com/Petrit/status/1182261886110326784
„Draga Kristijan Amanpur, nije li skandalozno što neki nastavljaju da negiraju zločine koje je počinio Miloševićev režim", navela je ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku.
„Danas je jedan od njih dobio Nobelovu nagradu za književnost. Bili ste tamo, videli ste sve i preneli svetu. Vreme je da opet progovorite", dodala je.
Novinarka i voditeljka CNN-a Kristijan Amanpur izveštavala je sa Balkana tokom ratova devedesetih.
https://twitter.com/vloracitaku/status/1182344358021996545
Čitaku se obratila i čuvenom piscu Salmanu Ruždiju, ističući da je reč o „šamaru svim žrtvama Miloševićevog režima".
„Pisao sam o Handkeovim idiotarijama pre 20 godina. Saglasan sam sa vama", odgovorio je Ruždi.
https://twitter.com/SalmanRushdie/status/1182341345953890305
Tragična je greška dodeliti Handkeu Nobelovu nagradu za književnost, smatra Florijan Biber, ekspret za Zapadni Balkan i profesor na Univerzitetu u Gracu.
„Sećam se promocije njegovog Putovanja rekama 1996. u Beču, kada je negirao ratne zločine, branio logiku Radovana Karadžića i vređao sve koji su mu se suprotstavili".
https://twitter.com/fbieber/status/1182316143744372738
Za to vreme Handkea su neki korisnici Tvitera iz Srbije označvaju kao „prijatelja srpskog naroda", dok ga pisac Saša Hemon naziva „Bobom Dilanom ljudi koji negiraju genocid".
https://twitter.com/SashaHemon/status/1182277989146529792
U odluci Nobelovog komiteta se navodi da je sedamdesetšestogodišnji Handke izabran zbog „uticajnog rada koji, korišćenjem neobičnog jezika, istražuje perifernost i posebnost ljudskog iskustva".
Tropin navodi da se to pre svega odnosi na njegove rane radove iz pedesetih i šezdesetih, poput Golmanovog straha od penala.
„On tu svedenim i ogoljenim jezikom govori o vrlo specifičnim psihičkim i radikalnim duševnim stanjima čoveka... Reč je o vrlo tananoj psihološkoj analizi, ali i vrlo intenzivnoj društvenoj kritici".
Kako kaže, njegove knjige „na specifičan način prikazuju viđenje sveta, često usamljenih pojedinaca koje okolina ne shvata i odbacuje".
Božović navodi da su za njega kao čitaoca najuzbudljivije Handkeove knjige iz osamdesetih.
„On istražuje nove poetičke forme i književene postupke, pokušava da pomeri granice književnog izraza. To je dosledan izraz visokog modernizma", ističe on.
Gojković navodi da je Handke imao „specifičan pristup književnosti".
„To je i on sam govorio u intervjuima, da ga pre svega zanima stil, koji je kod njega zaista impresivan.
„Veoma lepa rečenica i veliko leksičko bogastvo, ali čini mi se da je u nemačkoj književnosti bilo zaslužnijih autora, koji bi imali više prava na Nobela i koji bi u današnjem trenutku sveta mogli jaču poruku da pošalju".
Inače, Handke je pisao i scenarija za filmove i dosta je sarađivao sa rediteljem Vimom Vendersom.
„Mislim da jeste", kaže Tropin.
„Doduše, da je dobio nagradu 1987. ili 1988. godine ta odluka bi bila apsolutno neosporna".
Božovića je odluka „pomalo iznenadila", jer se Nobelov komitet u novije vreme „okretao piscima koji su u javnom smislu manje konfrotativni".
„Peter Handke je veliki evropski pisac i sasvim sigurno je zaslužio Nobela, iako njegovi politički gestovi nisu na nivou njegovog književnog značaja".
Deluje kao da je Nobelov komitet ovom odlukom hteo nešto da poruči, kaže Gojković.
„To bi bilo 'manite se razmišljanja o tom turbulentnom i veoma kriznom svetu, okrenute se sebi i tražite, kako Handke kaže, uspeli terenutak'".
„Ipak, to nije adekvatna poruka u današnjem trenutku".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Jednostavno
A Peter je bio sa njom i sada je ona sa njim.
pJesnik ba
Ptić rugalac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar