Hoće li se Putin i Zelenski sastati oči u oči u Istanbulu

Više od tri godine od početka krvavog rata u Ukrajini, sve oči sveta uprte su u kalendar: 15. maj 2025.

Hoće li se dvojica Vladimira, ruski i ukrajinski predsednici, Putin i Zelenski konačno sastati i dirfektno pregovarati o uslovima mira?

Putin je predložio direktne pregovore još pre nekoliko nedelja, da bi isto ponovio proteklog vikenda.

Njegov predlog usledio je posle sastanka Zelenskog i lidera nekolicine zemalja Evropske unije, najvećih saveznika Kijeva, koji su od Putina tražili da od 12. maja počne 30-dnevno primirje.

Prekida vatre za sada nema, a na Putinov predlog odmah je reagovao i američlki predsednik Donald Tramp, poručivši Zelenskom: „Odmah prihvati, mir je preko potreban, zaustavite ubijanja".

Ako u četvrtak u Istanbulu zaista bude organizovan susret zaraćenih strana, biće to prvi direktni pregovori Ukrajine i Rusije od proleća 2022.

Zelenski je 12. maja rekao da je spreman da se sastane sa Putinom u Ankari ili Istanbulu i da čeka da ruski predsednik pristane na sastanak.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja je odbio da otkrije sastav ruske delegacije za pregovore u Turskoj, dodajući da će Putin to učiniti kada „proceni da je potrebno".

Visoki američki zvaničnik rekao je Rojtersu da Vašington ne očekuje da će sastav ruske delegacije biti objavljen do četvrtka rano ujutro.

Američki mediji javljaju da bi dvojica Trampovih specijalnih izaslanika, Kit Kelog i Stiv Vitkof, mogli da dođu u Istanbul „kao posmatrači".

Na pregovorima bi mogao biti i šef lider Bele kuće, koji je trenutno u poseti Bliskom istoku.

Njegova odluka da odleti u Tursku može zavisiti od toga da li tamo stiže Vladimir Putin.

• Putin predložio direktne pregovore sa Ukrajinom, Zelenski: 'Čekam te lično u Istanbulu'
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Trampov izaslanik: 'Plan britanskog premijera za Ukrajinu je poziranje, Putin je vrlo pametan čovek'

Zelenski je 13. maja rekao da se dogovorio sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom da se sastanu u Ankari, glavnom gradu Turske, 15. maja, gde će sačekati ruskog predsednika.

„U četvrtak ću biti u Ankari, da sačekamo sastanak sa Putinom.

„Ako Putin nije spreman da leti za Ankaru, već samo za Istanbul, preneo sam predsedniku Erdoganu da ćemo zajedno da odletimo do Istanbula", rekao je Zelenski.

Prioritet pregovora biće bezuslovni prekid vatre, poručio je.

Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak, rekao je da je Zelenski voljan samo da se lično sastane sa Putinom.

Na pitanje da li bi Zelenski mogao da se sastane sa drugim predstavnicima Moskve, Podoljak je odgovorio: „Naravno da ne”.

„Samo Putin može da donese odluku o nastavku ili obustavi rata", rekao je Podoljak.

Prema njegovom mišljenju, bilo kakvi sastanci u drugom formatu su besmisleni i samo će dovesti do odlaganja procesa.

Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrej Jermak dodaje da bi Putinovo odbijanje da pregovara u Istanbulu značilo i odbijanje Rusije da prihvati mir.

Putin je rekao da je Rusija spremna za direktne razgovore sa Ukrajinom prošlog vikenda, u noći između 10. i 11. maja.

Njegovo obraćanje usledilo je odmah pošto su neki evropski lideri i Zelenski iz Kijeva zatražili da Rusija prekine vatru na 30 dana od 12. maja, preteći novim sankcijama u slučaju negativnog odgovora.

Predlažući da pregovori u Istanbulu počnu 15. maja bez preduslova, Putin je faktički odbio ultimatum evropskih lidera i Ukrajine.

Zelenski je novinarima rekao da bi, ukoliko Putin ne dođe na pregovore ili ne podrži prekid vatre, Rusiji mogle da budu uvedene nove sankcije.

„Nema vremena za igranje tehničkih igrica.

„Moramo da budemo jači, da se ujedinimo. I sada vidim jedinu opciju - sankcije", kaže ukrajinski predsednik.

• Ko je Vladimir Zelenski - odrekao se televizijske slave da bi postao predsednik Ukrajine
• Rat je izmenio Zelenskog, je li vreme za novu promenu
• Olena Zelenski, supruga ukrajinskog predsednika za BBC: „Ne treba mi heroj, nego muž"

Misterija u Kremlju

Dok je Zelenski izrazio spremnost da dođe u Tursku, Rusija još nije ni otkrila članove delegacije.

„Čim predsednik bude smatrao da je potrebno, mi ćemo to objaviti", rekao je Peskov novinarima u Moskvi.

Dan ranije, portparol Kremlja je rekao da je Moskva „okrenuta ozbiljnom traganju za načinima za postizanje dugoročnog rešenja u Ukrajini" i da je „jezik ultimatuma" neprihvatljiv za Rusiju.

Ruski i ukrajinski lideri su se lično sastali samo jednom, u Parizu u decembru 2019.

Njihov sastanak je održan posle samita Normandijskog formata posvećenog ratu u Donbasu.

Ko ni još mogao da dođe u Istanbul?

Zelenski je rekao da su on i turski lider Erdogan predložili da se njihovom sastanku pridruži Donald Tramp.

Prema njegovim rečima, to bi bio dodatni podsticaj Putinu da dođe.

I Tramp je izjavio da razmatra mogućnost odlaska u Istanbul.

Američki predsednik je na turneji po Bliskom istoku, a prva stanica mu je, kao i u prvom mandatu, bila Saudijska Arabija.

Planirano je da ode i u Katar i Ujedinjene Arapske Emirate.

„Imam mnogo sastanaka, ali sam razmišljao o tome da zaista odem u Tursku.

„Ne treba potcenjivati taj četvrtak", rekao je.

Američki državni sekretar Marko Rubio razgovarao je o „putu ka prekidu vatre" u Ukrajini sa ministrima spoljnih poslova Ukrajine, Britanije, i šeficom diplomatije Evropske unije Kajom Kalas.

Kasnije su izvori Rojtersa izvestili da će dva Trampova specijalna izaslanika , Stiv Vitkof i Kit Kelog, krenuti u Istanbul.

Istovremeno, navodi agencija, Vašington ne očekuje saopštenje o planovima Moskve do četvrtka rano ujutro.

Učešće Vitkofa i Keloga potvrdili su i izvori CNN-a.

Ista američka mreža navodi i da Trampovo prisustvo pregovorima u Istanbulu umnogome zavisi od toga da li će doći i Putin.

U intervjuu Foks njuzu, Kelog je potvrdio da će se Tramp uključiti u pregovore ako Putin dođe u Istanbul.

„Nadamo se da će se predsednik Putin pojaviti, a samim i predsednik Tramp.

„Mogao bi to da bude apsolutno neverovatan sastanak", rekao je izaslanik američkog predsednika.

„Verujem da možemo vrlo brzo da postignemo mir ako sva tri lidera sednu i razgovaraju", dodao je.

• Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč
• Zašto Tramp želi litijum iz Ukrajine kad ga ima u Americi
• Kojim mineralima je bogata Ukrajina

Ruska invazija na Ukrajinu počela je 24. februara 2022. godine.

U protekle više od tri godine, stradalo je desetine hiljada ljudi, milioni su raseljeni, a mnogi gradovi razrušeni.

Koliko je vojnika poginulo na obe strane nije poznato jer ni Rusija ni Ukrajina ne saopštavaju gubitke.

Strani posmatrači veruju da je poginulo desetine hiljada vojnika na obe strane, a isto toliko je i ranjenih i trajno hendikepiranih.

Neprijateljstva Rusije i Ukrajine traju više od deceniju.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, a tokom rata koji je u toku zauzela je oko 20 odsto teritorije Ukrajine.

Putin je četiri ukrajinska regiona: Donjeck, Luganska (oba u Donbasu), Zaporožje i Herson još pre nekoliko godina proglasio za novu rusku teritoriju.

U intervjuu američkom novinaru Takeru Karslonu, Putin je govorio i o pregovorima u prvim mesecima rata.

Tada je rekao da je ukrajinska delegacija bila spremna da potpiše sporazum, čime bi neprijateljstva bila okončana, ali da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson uticao na Kijev da povuče potpis.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• 27 života po kilometru: Kako je Rusija 2024. trpela rekordne gubitke u Ukrajini
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Putin se uporedio sa ruskim carom Petrom Velikim koji je „vraćao teritorije"