Drezden: Nemački grad proglasio "vanredno stanje zbog nacizma"

U gradu u istočnoj Nemačkoj proglašeno je „vanredno stanje zbog nacizma", a zvaničnici kažu da imaju ozbiljan problem sa krajnjom desnicom.

Drezden, glavni grad Saksonije, dugo je smatran bastionom krajnje desnice. U ovom mestu osnovan je antiislamistički pokret Pegida.

Poslanici grada koji se bori da postane Evropska prestonica kulture 2025 godine, usvojili su rezoluciju navodeći da mora da se učini više u borbi protiv krajnje desnice.

• Džordž Soros - bauk za ekstremnu desnicu
• Savet Jevrejima u Nemačkoj da ne nose kipe
• Mali nemački grad i neonacisti

Protivnici, međutim, kažu da su poslanici otišli predaleko.

Šta je „vanredno stanje zbog nacizma"?

„To znači - slično kao vanredno stanje zbog klimatski promena - da imamo ozbiljan problem. Otvoreno, demokratsko društvo je ugroženo", rekao je za BBC lokalni odbornik Maks Ašenbah koji je učestvovao u pisanju rezolucije.

Ašenbah je poslanik levičarske satirične političke stranke Die Partei. On veruje da je usvajanje ovog dokumenta bilo neophodno jer se političari nisu dovoljno „jasno postavili" protiv krajnje desnice.

„Zahtev (za donošenje rezolucije) je bio pokušaj da se to promeni. Takođe, želeo sam i da znam sa kakvim ljudima sedim u gradskom veću Drezdena", rekao je.

U rezoluciji stoji da su „desničarski ekstremistički stavovi i akcije ... sve učestaliji" i poziva se grad da pomogne žrtvama nasilja krajnje desnice, zaštiti manjine i ojača demokratiju.

Ašenbah kaže da su donošenjem rezolucije odbornici pokazali da su posvećeni očuvanju „slobodnog, liberalnog, demokratskog društva koje štiti manjine i odlučno se protivi nacistima".

Kako je proglašeno „vanredno stanje zbog nacizma"?

Ašenbahovu rezoluciju je podržalo 39 odbornika, dok je 29 bilo protiv. Glasanje je održano u sredu uveče, a lokalni mediji navode da su protiv rezolucije bili i odbornici vladajuće Hrišćansko-demokratske unija Nemačke.

Pripadnici ove stranke su rezoluciju nazvali „čistom političkom simbolikom", a snažne formulacije opisali kao „jezičke greške", javila je nemačka agencija DPA.

Iz Hrišćansko-demokratske unija Nemačke nije odmah stigao odgovor na pitanja BBC-ja.

• Koliko je rasprostranjena ekstremna desnica
• Jevreji u Evropi sve više žive u strahu

Odbornici nemačke liberalne Stranke slobodnih demokrata podržali su rezoluciju, ali je jedan odbornik kritikovao upotrebu izraza „vanredno stanje zbog nacizma" rekavši da takva formulacija neće pomoći Drezdenu da postane evropska prestonica kulture, prenosi DPA.

Ašenbah kaže da grad nije u obavezi da bilo šta preduzme nakon usvajanja dokumenta, ali da „teoretski, postojećim merama treba dati veći prioritet i buduće odluke treba da budu u skladu sa tim".

Kai Arcajmer, profesor nemačke politike koji je opširno pisao o krajnje desnom ekstremizmu, kaže da je glavni efekat rezolucije simboličan, ali da usvajanje može značiti da će se više novca ubuduće izdvajati za programe čiji je cilj borba protiv ekstremizma.

„Mislim da nijedan drugi nemački grad nije proglasio vanrednu situaciju zbog nacizma. Međutim, rezolucije protiv desničarskog ekstremizma nisu tako retke", navodi on.

Drezden i krajnja desnica

Drezden je poznat po desničarima.

U ovom gradu su devedesetih neonacističke grupe počele da organizuju skupove u znak sećanja na ono što nazivaju „Holokaust bombardovanjem" - američko i britansko bombardovanje grada 1945. godine, kaže Arcajmer.

Ove grupe su postale aktivne u okolnim oblastima i južnoj Saksoniji.#

• Holokaust: Zašto se potomci preživelih Jevreja vraćaju u Nemačku

Država Saksonija je takođe dugo bila uporište krajnje desne Nacionalne demokratske partije Nemačke, a kasnije i krajnje desne stranke Alternativa za Nemačku (AfD).

Na državnim izborima u septembru, stranka AfD je osvojila 27.5 odsto glasova, 17.8 odsto više nego 2014. godine.

U Drezdenu je nastao i pokret Pegida (Patriotski Evropljani protiv islamizacije zapada) 2014. godine. U gradu se i dalje održavaju skupovi ovog pokreta.

Pristalice Pegide kažu da ljudi treba da se „probude" pred pretnjom islamističkih ekstremista. Oni traže da vlada obuzda priliv migranata u zemlju i tvrde da vlasti ne sprovode postojeće zakone.

Zbog ovog pokreta u gradu su se održavali i brojni kontra-protesti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk