U noći 26. aprila 1986. godine, reaktor broj četiri u nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini je esplodirao, izazvavši tako najveću tehnološku katastrofu u istoriji.
Grad Pripjat, u kome su živeli radnici elektrane sa njihovim porodicama, evakuisan je, doduše ne po najhitnijem postupku. Evakuisana su i sva okolna mesta.
U Pripjatu je pre Černobiljske katastrofe živelo 60.000 ljudi. Danas tamo nema nikoga.
Osim turista.
Kako se sećamo Černobilja u Srbiji
Černobilj: Ko živi u zabranjenoj zoni
Dušan Golubović, 29-godišnji arhitekta iz Beograda, ove jeseni je posetio mesto nesreće u Ukrajini.
Sa sobom je imao analogni fotoaparat.
Oblast oko Černobilja poslednjih godina je postala popularna destinacija za turiste.
Popularizaciji ovog neobičnog lokaliteta svakako je doprineo uspeh mini-serije Černobilj u produkciji HBO.
Iako njegovo zanimanje za Černobilj traje dugo, Dušan Golubović se gotovo slučajno našao u Pripjatu.
„Išao sam da posetim prijatelja koji živi u Kijevu. O poseti Černobilju nisam ni razmišljao sve dok nisam saznao da je udaljen samo dva sata vožnje", kaže Dušan za BBC.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, nakon nesreće je kontaminirano 50.000 kvadratnih metara zemljišta.
Zona isključenja počinje u Ukrajini, ide preko Belorusije i pokriva oblast dva puta veću od Londona.
Kada putujete iz Kijeva, prvi prelaz na koji nailazite je Ditjatki.
„Tu se prolazi pasoška kontrola, a zatim se odlazi u grad Černobilj 2, koji su tako nazvali Sovjeti, kako bi mu se zavarao trag", priča Dušan.
Černobilj 2 je otvoren za turiste 2016. godine. Prema rečima vodiča, glavne atrakcije su jedina preostala bista Lenjina u Ukrajini i radar Duga.
„To je ogromna čelična konstrukcija koja me je oduševila. Napravljen je sedamdesetih kao detektor raketa za vreme Hladnog rata."
Radar Duga je radio loše i jako kratko, sve do same nesreće.
Na putu do Pripjata se prolazi kroz dva sela. Jedno od njih je potpuno uništeno, kako su kuće bile napravljene od drveta, koje upija radioktivnu prašinu, objašnjava Dušan.
„Kuće su rušene, zatrpavane zemljom i obeležene znakom radioaktivnosti. Takođe stoje i natpisi 'privremeno mesto odlaganja radioaktivnog otpada'", kaže.
To „privremeno" još uvek traje.
Šta se dogodilo 24. aprila 1986.
Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane dovela je do ispuštanja radioaktivnih supstanci u 400 puta većoj količini nego što je to bio slučaj kada je bačena atomska bomba na Hirošimu 1945. godine.
Različite su procene o broju žrtava u Černobilju. Prema zvaničnim podacima UN-a, samo 50 ljudi je poginulo u nesreći, a još 4.000 ljudi je preminulo od posledica radijacije.
Brojne studije pokazuju da je na stotine ljudi obolelo zbog radioaktivnog zračenja posle eksplozije.
Procenjuje se da je, računajući period od dve decenije posle katastrofe, direktno ili indirektno, eskplozija u Černobilju odnela oko 200.000 života.
Černobiljska tragedija i dalje je najveća tehnološka katastrofa u istoriji čovečanstva.
Procenjuje se da „grad duhova", Pripjat, godišnje poseti 60.000 turista.
„Jedini legalan način da posetite Černobilj jeste da tamo idete kao turista, preko ovlašćenih agencija kojih ima nekoliko u Kijevu", objašnjava Dušan.
Kaže da takve posete mogu da pokvare sliku, pošto se putuje u grupama, autobusima koji su izlepljeni logoima agencija i znakovima za radioaktivnost.
„To je malo kič i nepoštovanje žrtava", dodaje Dušan.
Na ovlašćenom ulazu u kontaminiranu oblast, nalazi se štand turističke agencije.
„Tu mogu da se kupe magneti, majice i ostali suveniri. Postoji i mesto za selfi sa lutkom u zaštitnom odelu", priseća se Dušan.
„Sve to mi je, od ranog jutra, pomalo ubilo doživljaj."
Ako vam je poseta preko turističke agencije nekako kliše, postoji i drugi način da se obiđe Černobilj. Doduše ilegalan.
„Vodič nam je pričao da u Ukrajini postoji neka vrsta potkulture - ili izazova - da se pređe reka Pripjat, koja se smatra nezvaničnom granicom zone, prepešači 30 kilometara i tamo provede neko vreme", kaže Dušan.
Oni koji se odluče na ovakav korak, u povratku pozovu policiju, koja ih pokupi i naplati simboličnu kaznu.
„Sam grad Pripjat je pun grafita i pivskih flaša, što pokazuje da je ta potkultura vrlo živa."
Neki delovi su još uvek previše radioaktivni, zbog toga nije dozvoljeno udaljavati se mnogo od obeleženih staza.
„Može doći do kontaminacije obuće i odeće, što znači da u povratku na čekpointu mogu da vam traže da ih bacite", objašnjava Dušan.
Takođe nije dozvoljeno pušenje, iznošenje hrane van autobusa, niti bilo kakvih predmeta iz zone.
Do pre nekoliko godina, u zoni Černobilja se verovatno mogao čuti i najmanji šum. Sada je drugačije.
„Ja sam došao u subotu i bilo je 1.000 turista u zoni, tako da i nije tiho", priča Dušan.
„Doduše, imate dosta vremena da istražite neke delove, osamite se i porazmislite gde se nalazite."
Istražujući Pripjat, Dušan je ušao u jednu stambenu zgradu i u stan.
„U stanu nije bilo nameštaja, ali ostale su neke lične stvari - sitnice poput novčanika i neke igračke. Tu je zapravo bilo jezivo tiho."
Ono što je video, Dušan se potrudio da zabeleži na fotografijama.
„Sa sobom samo poneo samo jedan stari ruski objektiv, Helios 44-2 sa manualnim fokusom, koji pravi prelepe melanholične fotografije."
Pri fotografisanju se usredsredio na detalje.
„To se ispostavio kao i jedini najbolji način da se zabeleži atmosfera u Zoni, jer svaki put kada bih izvadio telefon da nešto uslikam, neizbežno bi mi u kadar upao i neki turista."
Normalna pretpostavka je da je popularnost HBO serije doprinela većem broju turista u zoni.
„Međutim, kada sam to pitanje postavio vodiču, postao je vrlo defanzivan, tvrdeći da je ovakva situacija već nekoliko godina", kaže Dušan.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potpisao je uredbu koja omogućava početak radova u ovom području. Obnoviće se staze za šetnju i poboljšati prijem mobilne telefonije.
„Černobilj je do sada bio deo negativnog brenda Ukrajine. Došlo je vreme za promene", rekao je Zelenski.
Novom uredbom biće sređeni i plovni putevi, kao i kontrolni punktovi. Takođe, biće ukinuto i ograničenje za snimanje.
„Koliko god da je popularnost i posećenost Černobilja velika, to ne umanjuje značaj ovog mesta i onoga šta se tu dogodilo", smatra Dušan.
„Sa tom idejom i treba ići tamo."
Sve fotografije su zaštićene autorskim pravima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar