Menu 021

Gnev Žutih prsluka još uvek potresa Francusku

Francuska je protestovala u Žutim prslucima, ali je nešto od njihove energije nestalo.
BBC 16.11.2019. | 15:19 > 16:00
Police fire tear gas at yellow vest protesters in Paris, 16 November 2019
AFP
Policija ispaljuje suzavac na demonstrante u Parizu

Pripadnici pokreta Žutih prsluka iz cele Francuske organizovali su proteste u Parizu kako bi obeležili prvu godišnjicu svog delovanja.

Nekoliko osoba je uhapšeno, policija je ispalila suzavac kako bi rasterala demonstrante, a pokušaj da se blokira glavna obilaznica oko grada je sprečen.

U jednom delu grada demonstranti su zapalili drvene palete.

Protesti koji su svake nedelje krajem prošle godine blokirali pojedine delove Francuske, razbili su se u nekoliko manjih grupa, koje su svake subote ponavljale svoje zahteve.

Međutim, tri četvrtine Francuza koje je anketirala agencija Odok u oktobru, rekli su da misle da pokret Žutih prsluka još nije nestao.

Prošle nedelje, na kružnom toku kod Remsa, nekoliko desetina demonstranata u žutim prslucima kuvalo je kobasice. Pitanje koje se konstantno provlačilo u tim razgovorima bilo je: šta dalje?

„Ne znam koliko će trajati", rekla je Stefani Logreko. „Hoćemo li konačno odustati? Ne znam. Ali, u svakom slučaju, ono što smo do sada uradili je prelepo. Skupili smo ljude i probudili savest i srećna sam zbog toga."

Najava novih protesta

Stefani je planirala da u subotu bude u Parizu na godišnjicu protesta. Ali to nije najvažniji datum.

Kao i mnogi, ona se raduje 5. decembru, za kada su železnički sindikati u Francuskoj zatražili od zaposlenih u bolnicama, nastavnika, bezbednosnih snaga i studenata da im se pridruže u velikom protestu.

Vlada strahuje da bi to moglo da se dogodi, a mnogi pripadnici Žutih prsluka kažu da planiraju da učestvuju.

„Ja sam državni službenik i ovo je prvi put u mom životu da protestujem", objasnila je Stefani. „U početku smo se malo odvojili od sindikata, ali mislim da je važno da smo zajedno."

Yellow vest protest in Paris, 8 Dec 18
EPA
Decembra prošle godine pripadnici Žutih prsluka blokirali su centralne ulice u Parizu

Jedna od glavnih karakteristika mreže Žutih prsluka u ranim fazama bilo je odbijanje bilo kakvog organizovanog vođstva. Ponude podrške i saveza i od sindikata i od političkih stranaka rutinski su odbijene.

Oni koji su pokušali da igraju vodeće uloge u samom pokretu često su žestoko napadani.

Ali sada, kako se pokret podelio oko pitanja kako dalje, a nekoliko članova osnivača su se kandidovali kao pripadnici političkih partija na lokalnim izborima sledeće godine, da li se nešto promenilo?

„Nemamo izbora", rekao je Didijer Tomas, još jedan od demonstranata koji je roštiljao na putu u Remsu. „Ako se ne pridružimo sindikatima, nećemo moći ništa da uradimo."

Prof Iv Santomer, politikolog sa Univerziteta u Parizu, kaže da se pokret smanjio u odnosu na početak, ali veruje da će se, ukoliko se sindikati i Žuti prsluci udruže sledećeg meseca, ponovo porasti.

„Imali biste snage organizovane levice [zajedno sa] snagama ove nepolitičke, neorganizovane mobilizovane radničke klase ili civilnog društva - a opasnost za [Emanuela] Makrona bi bila da on završi svoje predsedavanje bez sposobnosti da deluje. "

Iz njegove perspektive pokret Žutih prsluka je dobar za demokratiju u Francuskoj.

„U Francuskoj postoji opasnost da se demokratija svede na malu političku igru, gde igraju samo oni koji žele da budu izabrani, a ljudi gledaju", rekao mi je.

„Žuti prsluci su ponovo ogromnu većinu ljudi izbacili u prvi plan."

Yellow vest protest in Toulouse, 18 May 19
Getty Images
Žuti prsluci su protestovali u Tuluzu u maju mesecu

Nedovršeni posao

Ovaj pokret bez vođe već se pokazao kao najteži izazov reformističkim ciljevima predsednika Makrona.

Kako bi zaustavio rastući gnev među demonstrantima i širenje simpatija među francuskim glasačima, bio je primoran da vrati na staro porez na gorivo zbog čijeg je uvećanja pokret i nastao i da ponudi dodatne mere, uključujući smanjenje poreza na penzije i porast minimalne zarade.

Ali mnogi članovi Žutih prsluka kažu da to nije dovoljno.

„Uprkos svemu, [Francuska] je nastavila u istom pravcu, s povećanjem tarifa", rekao je Fransoa Montanjak.

„Što se tiče kupovne moći, ništa se nije dogodilo. Kada je reč o demokratiji, nema toga što će nam dati više od referenduma ili bilo čega. A o penzijama, kažu nam da ćemo morati duže da radimo."

Yellow vest protest in Paris, 18 May 19
Getty Images

Predsednik Makron je priznao da planira da nastavi sa svojim planom reformi.

Sledeći talas kontroverznih reformi - koji se bave francuskim složenim penzijskim sistemom - predstavlja inicijalnu kapislu za sindikalni štrajk u decembru.

Neki strahuju da bi još jedan talas sukoba mogao da izazove nasilje sličnom onom od prošle godine, kada su se radikalne grupe pridružile Žutim prslucima.

Neki su kritikovali snage bezbednosti zbog toga kako su umirili demonstracije, jer su povređeni pripadnici policije i civili.

Neka nedavna istraživanja pokazuju da većina Francuza ne želi da se Žuti prsluci ponovo mobilišu, iako razumeju njihove ciljeve.

Ali čak i bez promene vladinog dnevnog reda, žuti prsluci postigli su drugačiji politički efekat: grupa ljudi koja kaže da se osećala nevidljivo pronašla je način da se njihov glas čuje.

„Za mene lično se ništa mnogo nije promenilo", rekla je Stefani. „Ali to je bila velika avantura. Ponovo smo otkrili velikodušnost, solidarnost; ljudi su se probudili. Pronašli smo pravu porodicu."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest