Umetnost, balet i Rudolf Nurejev: Legendarni baletan i dalje inspiriše

U filmu se vidi kako je Nurejev, plešući na nekim od najvećih svetskih scena, prešao u domen popularne kulture.

Nalazio se na naslovnicama časopisa, prvim stranama dnevnih novina i u trač-rubrikama, fotografisan sa takvim veličinama kao što su Elizabet Tejlor, Džeki Kenedi i princeza Dajana.

Pojavio se čak i u Mapet Šouu, izvodeći „Labudovo jezero" sa Mis Pigi.

Ali Dejvid dodaje: „Ples je efemeran i njegova slava je na neki način umrla zajedno sa njim."

Brat i sestra kažu da žele da predstave Nurejeva novoj publici koja zna malo ili gotovo ništa o njemu.

„Sve oči su sada uprte u Rusiju i ponovo govorimo o Hladnom ratu", kaže Žakui.

„U filmu smo pokušali da predstavimo obeležja Hladnog rata mlađoj publici", kaže ona.

• Decu u baletskoj akademiji „ohrabrivali da puše"
• Umetnik pojeo umetničko delo - bananu od 120.000 dolara

„Ali film uvek zapravo govori samo o njemu", dodaje Dejvid.

Jedan od elemenata u filmu je i propagandni prevrat koji je Nurejevljevo bekstvo 1961. godine, dok je bio na turneji sa baletskom trupom Kirev u Parizu, predstavljao za Zapad.

On je prebegao dok se spremao da ga pošalju kući zato što je prekršio propise trupe.

Do bekstva je došlo svega dva meseca nakon što je Sovjetski Savez „dao gol" Zapadu poslavši prvog čoveka - Jurija Gagarina - u kosmos.

„Bili su na krovu sveta i najgore što je moglo da im se desi bio je prebeg visokog profila", kaže Žakui.

Nurejev i njegova porodica platili su za to visoku cenu. Dozvoljeno mu je da se vrati u Sovjetski Savez tek više od 25 godina kasnije kad mu je majka bila na samrti, dok su karijere njegovih sovjetskih prijatelja propatile zbog svega.

Film se služi arhivskim snimcima, savremenim intervjuima sa ljudima koji su ga znali i rekonstrukcijama plesova da bi ispričali priču o Nurejevljevom životu.

On ga prati od skromnih početaka u ruskoj provinciji, do Lenjingrada, gde se pridružio Kirovu, i njegove prerane smrti od bolesti uzrokovane sidom 1993. u 54. godini.

Film sadrži 15 minuta materijala koji su režiseri iskopali i za koji tvrde da do sada nigde nije viđen.

Ovo nije prvi dokumentarac o Nurejevu, a igrani film o njemu, Bela vrana, najavljen je za sledeću godinu, ali on pruža pravi uvid u Nurejeva kao čoveka, a ne samo kao plesača.

Jedna od najpotresnijih scena jeste ona kad se krajem osamdesetih u Rusiji ponovo sreće sa prvom nastavnicom baleta Anom Udaltsavom, koja ga je uzela pod svoje kad je imao 11 godina.

Ona je tada imala već 100 godina i, kada je shvatila ko joj je došao u posetu, u dokumentarcu se vidi kako ga ščepa za ruke i govori: „Moj dečak."

Nurejev deluje jednako dirnuto tim prepoznavanjem baš kao i svakim aplauzom koji je dobio na svetskoj sceni.

U filmu se tvrdi da je Nurejev promenio ulogu muškog baletskog plesača od uglavnom sporedne pored balerina do toga da smeju da zauzmu centar scene.

„Bilo je to kao da gledate nešto što nije s ove planete", u dokumentarcu kaže Ledi Debora Makmilan, koja je radila kao dizajnerka i producentkinja sa Kraljevskim baletom u Londonu.

„Postojao je engleski stil, koji je bio izuzetno uglađen i rafiniran, a onda se pojavila ova krajnje animalistička osoba i od tada pa nadalje letvica je bila podignuta", kaže ona.

Nina Luri bila je balerina u moskovskom teatru Boljšoj od 1963. do 1983. Ona se ne slaže s ocenom Ledi Debore.

„Ne mislim da je on svojeručno izmenio ulogu muškaraca u baletu", kaže ona za BBC Njuz. „To je u Rusiji počelo da se menja još početkom tridesetih."

„Ono što je uradio sa Pariskom operom pretvorilo ih je u vrhunsku baletsku trupu." Ali ona kaže da njegove izvedbe nisu bile uvek tehnički savršene i da se za njega pričalo da je "težak čovek".

Film ne ignoriše navode o njegovom siledžijskom ponašanju pa čak i nasilju nad kolegama.

Tridesetčetvorogodišnji američki plesač afričkog porekla Erik Andervud, koji je bio solista u Kraljevskom baletu do 2017, kaže da Nurejev nije uzor svakom muškom plesaču.

„Njegov uticaj je neverovatno bitan, ali ne mogu da se poistovetim s tim kako je izgledao i kretao se. Naša porekla su suviše različita", kaže on.

Film se bavi i profesionalnim i privatnim odnosom Nurejeva sa engleskom prima balerinom Damom Margo Fontejn, koja je bila 19 godina mlađa od njega.

Postoji snimak njih dvoje u policijskoj stanici u San Francisku, gde su optuženi da su prisustvovali žurki na kojoj se uživala droga. Nurejev prati postupak sa mešavinom zabavljenosti i prezira, dok Fontejn nosi osmeh i beli krzneni kaput.

Kad je Fontejn ostala bez novca i umirala od raka početkom devedesetih, Nurejev je platio troškove njenog lečenja, uprkos sopstvenim problemima sa zdravljem.

Postoji veliki patos u priči nekada prvog plesnog para dok pokušavaju da razvesele jedno drugo kad je on poseti u bolnici.

U dokumentarcu se detaljno opisuje i Nurejevljeva često burna ljubavna afera sa Dancem Erikom Brunom, koji je bio jedan od najboljih muških baletana na svetu.

„Nurejev ga je zasenio i to ih je na neki način razdvojilo", kaže Dejvid.

„Voleli su ga tamo i rado su govorili o njemu", kaže Žakui.

U jednoj od poslednjih scena, Nurejev se sreće sa prijateljima u Rusiji posle raspada Sovjetskog Saveza, dok duva u sveće na torti za poslednji rođendan 1992. godine.

Uprkos svemu, Žakui zaključuje: „Voleo je Rusiju."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk