„Doviđenja BiH, dobrodošao RS-Egzit" (Goodbye BiH, welcome RS-exit), reči su kojima je srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik počeo obraćanje poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Dodiku nije strana pretnja otcepljenjem Republike Srpske (RS) iz jedinstvene posleratne Bosne i Hercegovine - i kao premijer, i kao predsednik srpskog entiteta je upozoravao na ovu mogućnost kad god odluke zajedničkih institucija ili stranih predstavnika ne bi bile u skladu sa njegovim političkim stavovima u tom trenutku.

Ovog puta je povod bila odluka najviše pravne institucije u Bosni i Hercegovini - Ustavnog suda - da poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srpske ne može da bude u vlasništvu ovog entiteta.

• Republika Srpska odbacuje izveštaj o Srebrenici
• Banja Luka: „Niko nikome ne veruje”
• Bosna broji glasove, pobednici na sve strane

Posle Dodikove najave, poslanici skupštine RS usvojili su zaključke kojima se obavezuju sve „institucije Republike Srpske da ne prihvataju i ne sprovode bilo kakve buduće antidejtonske i nedemokratske odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine".

Najava nezavisnosti u 100 reči

Potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine kojim je okončano 36 meseci rata u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, utvrđeno je da Bosnu i Hercegovinu čine dva visoko autonomna entiteta - Republika Srpska i Federacija BiH, sa sopstvenim zakonodavnim i izvršnim vlastima, kao i ustavima koji moraju da budu u skladu sa ustavom BiH.

Najviša sudska institucija u Bosni i Hercegovini, Ustavni sud, utvrdio je da je član Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske, kojim je propisano da je državno zemljište svojina RS, suprotan Ustavu Bosne i Hercegovine.

Poslanici u RS usvojili su zakon prošle godine, a Ustavni sud je sada naveo da je državno zemljište u „isključivoj nadležnosti BiH".

Na kraju obraćanja poslanicima u ponedeljak uveče, Dodik je rekao da veruje da će za 60 dana - kada se ponovo bude sastala skupština RS, biti bliži rečenici s početka govora - o nezavisnosti ovog entiteta od Bosne i Hercegovine.

Poslednja izjava Milorada Dodika jedna u je u nizu najava nezavisnosti Republike Srpske - samo je ovog puta prvi put iskoristio pojam RS-Egzit.

Najava nezavisnosti u 500 reči

Miloradu Dodiku nije strana pozicija da Republika Srpska treba da bude nezavisna.

Januara 2020, povodom obeležavanja Dana Republike Srpske, Dodik je rekao da se ne sme odustati od prvobitne namere da Republika Srpska bude nezavisna država i da je Dejtonskim mirovnim sporazumom ona „zgurana" u BiH.

„Po definiciji Republika Srpska je od 9. januara 1992. godine do danas, a tako će biti i u budućnosti još više, država. Država se definiše kao prostor koji naseljava narod koji ima izvršnu i zakonodavnu vlast i koji pokazuje sposobnost da vlada tim prostorima", rekao je Dodik za ATV.

U aprilu 2019, Dodik je za Večernje novosti rekao da ostaje pri stavu da bi Republika Srpska trebalo da proglasi nezavisnost ukoliko Kosovo dobije stolicu u UN.

„Mi smo već odvojeni, samo to nije proglašeno. BiH je potpuno podeljeno društvo. Država ne funkcioniše, već postoji neka njena imaginacija. Dejtonski sporazum je sklepao tu zemlju koja nema ništa zajedničko, a mi sad treba da pokušamo da napravimo neku zajedničku politiku. To ne ide", izjavio je Dodik.

Osim nezavisnosti, srpski član predsedništva BiH, pominjao je nekoliko puta do sada i mogućnost ujedinjenja Republike Srpske i Srbije, rekavši da će se u geopolitičkom i regionalnom kretanju stvoriti momenat kada će ujedinjenje biti moguće.

„Nemam dileme da će se ujedinjenje desiti, samo se bojim da ja, ili neko drugi, taj momenat ne propustimo", rekao je Dodik tada Novostima.

On je tokom intervjua za Dojče vele dve godine ranije, u novembru 2017, nacrtao i mapu Balkana kako ga on vidi ubuduće. Na njoj su RS i Srbija ujedinjene, a Kosovo podeljeno, pri čemu sever pripada Srbiji.

Iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića dnevni list Danas tada je dobio komentar - da vlasti u Srbiji ne žele pripajanje Republike Srpske Srbiji.

Pojedini političari ranije su izjavljivali da Dodik to pitanje koristi u manipulativne svrhe.

Referendum o nezavisnosti bio je jedna od tema uoči lokalnih izbora 2016. godine. Dodik je i 2014. godine najavio da će RS proglasiti nezavisnost, ako se zemlja ne reorganizuje kao tripartitna konfederacija. Izbori u RS su održani u oktobru te godine.

Opoziciona Srpska demokratska stranka je tada saopštila da Dodik pitanje referenduma postavlja samo uoči izbora i da pitanje nezavisnosti koristi za manipulaciju biračima.

Iste godine Dodik je pitanje nezavisnosti pokrenuo i posle krimske krize, upoređujući Krim sa Republikom Srpskom. U intervjuu za Al Džaziru 2013, rekao je da ne isključuje mogućnost da Republika Srpska u budućnosti održi referendum, pozivajući se na primer Škotske i Katalonije.

Godinu dana ranije za Večernje novosti izjavio je da veruje da je Republika Srpska sposobna da postane nezavisna zemlja.

„Niko nas ne može sprečiti da održimo referendum. Nikada nismo odustali od toga, ali sve ima svoje vreme", rekao je Dodik tada za Večernje novosti.

S obzirom na to da se u Ustavu BiH ni ne pominje mogućnost otcepljenja entiteta, Dodik najavama o nezavisnosti ne krši Ustav Bosne i Hercegovine, kao ni poneki političari iz redova hrvatski partija koji žele formiranje trećeg entiteta, Herceg-Bosne.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk