Galebovi su jedini koji koriste bazen u odmaralištu na obodu jedne od najpopularnijih plaža na Antigvi.
Sami na čitavom mestu, ako ne računamo usamljenog pripadnika obezbeđenja koji nadgleda terasu obično pretrpanu porodicama.
Visoko iznad, jarko plavo nebo lišeno je aviona koji obično špartaju tamo amo toliko ustaljeno da su se koristili za informisanje o tačnom vremenu.
Odsustvo turista zbog pandemije Kovida-19 i te kako se oseća na ovom karipskom ostrvu za koje je, kao i za mnoga druga slična, turizam odavno glavni izvor prihoda.
Često nazivani „regionom koji najviše zavisi od turizma na čitavom svetu", Karibi su prošle godine privukli više od 31 milion posetilaca. Za neka ostrva, ovaj sektor čini kolosalne dve trećine bruto domaćeg proizvoda.
Antigva je zatvorila granice za komercijalne letove krajem marta u pokušaju da zaustavi širenje korona virusa.
„Nula turista znači nula prihoda", kaže za BBC vodič lokalnih ekskurzija Glen Hektor.
Ovo mu je posebno teško palo zato što je u oktobru uložio svu životnu ušteđevinu u novi brod za njegovu kompaniju „Kriol Antigva turs".
„Moj posao 100 odsto zavisi od turista. Imamo pozitivan stav da će se stvari unormaliti, ali ne vidim da će se to desiti sve do najmanje kraja godine", objašnjava on.
„Ukoliko se stvari ne poprave, zaista mislim da ću spakovati stvari. Znam druge male kompanije koje isto razmišljaju."
Četvrtog juna će prvi komercijalni posle 10 nedelja sleteti u Antigvu, kad Ameriken erlajns bude aterirao iz Majamija. Najavljeno je da će Britiš ervejz slediti njegov primer u julu.
Šefovi turizma nadaju se da će često reklamiranih „365 plaža" na ostrvu pomoći da se lakše održava socijalna distanca i da će privući oprezne turiste nazad.
Ipak, Ejdan Makoli, vlasnik odmarališta „Šugar ridž", očekuje „veoma slabu sezonu". On se nada pravom ponovnom otvaranju u novembru.
„Pedeset odsto naših gostiju stiže iz SAD i mi verujemo da će se tržište brže oporaviti ukoliko Kovid bude skroz zaustavljen. Ali koliko je to verovatno? Drugi talas na jesen značiće da niko neće moći da dođe", kaže on.
Njegovi planovi su da pretvori neke od 60 apartmana hotela u prostore za samoposluženje u nadi da će tako smanjiti strahove gostiju od prenošenja virusa.
Na Svetoj Luciji, osoblje odmaralište „Anse častanet", koje inače broji 540 ljudi, sada je spalo na svega 35. Poslednji gost otputovao je 24. marta.
„Potpuno je i krajnje depresivno biti ovde", kaže finansijski kontrolor Stjuart Maki.
Budući da je turizam glavni izvor i poslova i prihoda u zemlji, otpuštanje je „zastrašujuća stvar".
Otpušteni radnici primaju finansijsku pomoć preko nacionalnog osiguranja zemlje, ali stanovnici su i te kako svesni da će posledice po vladine finansije biti dugoročne.
„Vlada je primila težak udarac zato što niko ne plaća takse poslednjih nekoliko meseci. Očekivali su veliki priliv u martu od PDV-a, pošto je februar tradicionalno najjači mesec", objašnjava Maki.
„Sveta Lucija suviše dobro stoji za pomoć MMF-a tako da ne znam odakle će stići sredstva. Sam virus je prilično efikasno zaustavljen, ali ekonomske posledice su zastrašujuće", dodaje on.
Na Dominiki, turizam upošljava i do 5.000 od 72.000 stanovnika ostrva, kaže direktor turizma Kolin Pajper.
Ovaj sektor je već pretrpeo stravičan udarac od razornog Uragana Marija iz 2017. godine, ali posetioci su počeli brzo da se vraćaju kako bi istražili njene slavne tople izvore, prašume i vodopade.
Dominikina zdrava poljoprivreda znači da ona manje zavisi od novca od odmora nego mnogi njeni susedi. Ipak, turizam čini trećinu BDP-a, kaže Pajper, a zvaničnici rade vredno na tome da osiguraju „održivost izvora prihoda".
Mnoge karipske zemlje najviše nade polažu u to da će ljudi iz svih delova sveta koji su proveli čitave nedelje zatočeni u izolaciji žudeti za odmorom na plaži.
Ono što ide u korist ostrva je relativno nizak broj slučajeva virusa. Početkom meseca, istraživači sa Univerziteta Zapadnih Indija proglasili su da je na Karibima engleskog govornog područja Kovid-19 zaustavljen .
Sada region mora da izvede nezgodnu tačku balansiranja sa privlačenjem turista nazad, istovremeno garantujući bezbednost i njima i vlastitim građanima u malenim državama s ograničenim zdravstvenim resursima.
Ugostiteljski sektor zapošljava više od 15.000 od 40,000 stanovnika Terksa i Kejkosa, kaže Tod Fos, predsednik Hotelskog i turističkog udruženja Britanskih teritorija.
Rezervacije potencijalnih gostiju svakodnevno pristižu, ali nepoverenje u lokalne zdravstvene ustanove i dalje odbija mnoge, kaže Fos.
„Ključno za dočekivanje prvog aviona čini se da bi bilo da ministarstvo zdravlja poveća kapacitet naših bolnica, naročito odeljenja za intenzivnu negu. Dok se to ne dogodi, teško da ćemo dočekati bilo kakve prihode u ovoj oblasti", dodaje on.
Na Antigvi vlada planira da zatraži od svih posetilaca da se podvrgnu brzom testu na Kovid-19 odmah po ulasku u zemlju.
Oni se nadaju da će propisi kao što su testovi na virus za sve turističke radnike i socijalno distanciranje tokom obedovanja u odmaralištima učiniti da se ljudi osećaju dovoljno bezbedno da pođu na put.
Ministar turizma Čarls Fernandez priznaje da će „sve ispočetka biti sporo", ali kaže da postoje „znaci koji obećavaju" da turisti jedva čekaju da se vrate na Karibe.
I dok je sezona uragana na Atlantiku tu odmah iz ćoška, oni koji su se tradicionalno pouzdavali u vrhunac zimske sezone kako bi preživeli mirno leto nadaju se da će se ta predviđanja ostvariti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar