Sećate li se scene iz čuvenog filma „Ptice" Alfreda Hičkoka, kada jato agresivnih gavrana i galebova napada meštane šireći paniku i osećaj nemoći?
Nešto slično može da vas zadesi i bilo kom gradu u Srbiji, samo s vranama.
Zato pripazite, kada čujete da u blizini glasno grakću.
Vrane su odomaćeni stanovnici gradskih dvorišta, parkova, zelenih površina okruženih betonom.
Napadaju ljude u blizini gnezda jer se plaše za mladunce, što je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje.
Ubod kljunom ne izaziva ozbiljnije posledice i vrlo retko može da dovede do manjih povreda, ali svakako treba biti obazriv.
Gnezde se uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima.
Najpre odrasle ptice počinju glasno da šalju znake upozorenja snažnim graktanjem, posle čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu" sa lažnim ili pravim napadima u cilju odbrane mladunaca.
Vrane uglavnom napadaju kada su mladunci nisko u žbunju ili u nižim delovima krošnje drveta.
U periodu kada mladunci izlaze iz gnezda, neophodno je biti oprezan prilikom prolaska u blizini gnezda ili mesta gde su mladunci.
S obzirom da joj je pristup hrani dosta olakšan u gradskim sredinama često dolazi u „sukob" s ljudima, naročito u periodu kada na svet donosi mlade i kada ptići izlaze iz gnezda.
U saopštenju Zavoda za zaštitu prirode navodi se da pozivi građana s prolećnim danima postanu učestaliji i da se uglavnom žale na njihovo neuobičajeno, uznemiravajuće ponašanje i ničim izazvane agresivne napade.
Savetuju da vrane i mesta gde se gnezde izbegavate tokom prolećnih meseci i da se ne približavate mladuncima.
Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadaju iz gnezda i pre nego su spremni da lete.
Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se im se prolaznik previše približi.
Ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada.
Tokom maja meseca mladunci vrane izleću iz gnezda.
Siva vrana se masovno gnezdi u gradskim sredinama, ali je ima i na poljoprivrednim područjima i u selima. Ova vrsta može da naraste od 44 do 51 centimetra.
Neretko se hrani i otpadom, pa je zato ima u sredinama gde žive ljudi.
Koristi različite tehnike kako bi došla do hrane. Vrane ne biraju i hrane se i ostacima biljnog i životinjskog porekla.
Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva vrana je zaštićena i označena kao lovna vrsta.
Najbolji način da se ljudi zaštite, jeste da izbegavate mesta gde se nalaze gnezda vrana ili da se što pre udaljite iz zone gde mladunci ove ptice leže.
Ukoliko ptice uporno brane mlade, poneti kišobran ili neko drugo sredstvo s kojim se može odbraniti od potencijalnog napada vrana.
Kišobran može biti osnovna pomoć u zaštiti, posebno kada prolazite kroz zonu gde se nalaze mladunci.
Takođe, trebalo bi se što pre i po mogućstvu bez panike i naglih pokreta, udaljiti od mesta gde vrane brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda.
Vrane mogu i decu da dožive kao uljeze, pa roditelji trebaa da budu oprezni i spremni da reaguju.
Zbog bezbednosti ljudi, a naročito dece, poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 6
Bojana
Vesna
Anja biolog
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar