Francuska će zvanično priznati palestinsku državu u septembru, objavio je predsednik Emanuel Makron 25. jula, čime će postati prva zemlja G7 koja je to učinila.
U objavi na društvenoj mreži Iks, Makron je izjavio da će formalna deklaracija biti data tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
„Hitna potreba danas je da se rat u Gazi završi i da se civilno stanovništvo spase. Mir je moguć. Potreban nam je hitan prekid vatre, oslobađanje svih talaca i ogromna humanitarna pomoć narodu Gaze“, napisao je.
Palestinski zvaničnici pozdravili su Makronovu odluku, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao da taj potez „nagrađuje teror“ nakon napada Hamasa u Izraelu 7. oktobra 2023. godine.
Sjedinjene Države „snažno odbacuju“ Makronovu objavu, rekao je državni sekretar Marko Rubio, opisujući odluku kao „nepromišljenu“.
G7 je grupa velikih industrijalizovanih zemalja koja, pored Francuske, uključuje SAD, Veliku Britaniju, Italiju, Nemačku, Kanadu i Japan.
Izrael ne priznaje palestinsku državnost, a sadašnja izraelska vlada se protivi stvaranju palestinske države na Zapadnoj obali i u Gazi, tvrdeći da bi takva država predstavljala pretnju postojanju Izraela.
Premijer Netanjahu je napisao na društvenoj mreži Iks: „Palestinska država u ovim uslovima bila bi lansirna rampa za uništenje Izraela, a ne za život u miru pored njega. Budimo jasni: Palestinci ne traže državu pored Izraela; oni traže državu umesto Izraela.“
Trenutno, Državu Palestinu priznaje više od 140 od 193 države članice UN, uključujući članice Arapske grupe pri Ujedinjenim nacijama, Organizacije za islamsku saradnju i Pokreta nesvrstanih.
Među njima su i neke evropske zemlje, poput Španije, Irske i Norveške, koje su formalno priznale palestinsku državu u maju 2024.
Pre toga, samo nekoliko evropskih zemalja je to učinilo - većina njih 1988. godine, kada su bile deo sovjetskog bloka.
Međutim, glavni pristalica Izraela, Sjedinjene Američke Države, i njihovi saveznici - uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Australiju - nisu priznali palestinsku državu.
Australija je naznačila da bi to mogla učiniti kako bi „izgradila zamah ka rešenju o dve države“ postignutom uz posredovanje sa Izraelom.
Zemlje koje ne priznaju Palestinu kao državu uglavnom to nisu činile zato što ne postoji sporazum postignut sa Izraelom.
„Iako se formalno pozivaju na potrebu da se formira palestinska država, SAD insistiraju na direktnim pregovorima između Izraela i Palestine, što praktično znači davanje Izraelu prava veta nad palestinskim težnjama za samoopredeljenjem", kaže Favaz Džerdžis, profesor međunarodnih odnosa i bliskoistočne politike u Londonskoj školi za ekonomiju.
Mirovni pregovori započeli su 1990-ih, a kasnije su zacrtali sebi cilj rešenja o dve države, gde bi Izraelci i Palestinci živeli jedni kraj drugih u odvojenim zemljama.
Međutim, mirovni proces počeo je lagano da stagnira ranih 2000-tih, čak i pre 2014. godine, kad su pregovori definitivno propali između Izraelaca i Palestinaca u Vašingtonu.
Najtrnovitija pitanja ostaju i dalje nerazrešena, među njima granica i priroda buduće palestinske države, status Jerusalima, kao i sudbina palestinskih izbeglica iz rata 1948-49. koji je usledio posle proglašenja države Izrael.
Izrael se snažno protivi zahtevu za članstvo Palestine u UN.
Izraelski ambasador u UN Gilad Erdan je, prema izveštavanju AFP-a, početkom aprila izjavio da činjenica da se uopšte o tome razgovara „već pobeda genocidnog terora", dodavši da bi se uspeh ove inicijative sveo na nagradu za teror posle napada Hamasa od 7. oktobra.
Zemlje koje žele da održe srdačne odnose sa Izraelom biće svesne da će priznavanje palestinske države razljutiti njihovog saveznika.
Neke, među njima i saveznice Izraela, tvrde da Palestinci ne ispunjavaju ključne kriterijume za državnost definisan u konvenciji iz Montevidea1993. godine - stalno stanovništvo, definisanu teritoriju, vladu i sposobnost stvaranja odnosa sa drugim državama.
Ali neke druge zemlje prihvataju fleksibilniju definiciju, sa većim naglaskom na priznavanju od drugih država.
Palestina ima status posmatrača koji nije član, baš kao i Sveta stolica.
Palestina je 2011. godine podnela zahtev za prijem u punopravno članstvo u UN, ali je ta inicijativa propala zbog odsustva podrške u Savetu bezbednosti i nikad nije stigla na glasanje.
Ali 2012. godine, Generalna skupština UN-a glasala je da unapredi status Palestine u „nečlanicu posmatrača", što joj omogućuje da učestvuju u skupštinskim raspravama, mada ne može da glasa o rezolucijama.
Odluka iz 2012. godine, koju su pozdravile Zapadna obala i Pojas Gaze, ali su kritikovali SAD i Izrael, omogućila je Palestincima da se pridruže drugim međunarodnim organizacijama, kao što su najviši sud UN-a Međunarodni krivični sud, što je ona i učinila 2015. godine.
U maju 2024. godine, Generalna skupština UN je unapredila prava Palestine unutar organizacije i posle žestoke debate, pozvala da bude prihvaćena kao članica.
Rezolucija je omogućila Palestini da u potpunosti učestvuje u debatama, predlaže tačke dnevnog reda i da njeni predstavnici budu izabrani u odbore, ali joj nije dala pravo glasa.
Članstvo može dodeliti samo Savet bezbednosti UN.
U aprilu te godine, Sjedinjene Američke Države, kao jedna od pet stalnih članica, stavile su veto na široko podržanu alžirsku rezoluciju kojom se traži prijem Palestine kao države, nazivajući taj potez „preuranjenim“.
Rezolucije Saveta bezbednosti su pravno obavezujuće, dok rezolucije Generalne skupštine nisu.
„Kad bi postali punopravni član UN-a, to bi Palestincima pružilo veću diplomatsku moć, u koju spada i sposobnost da podržava rezolucije direktno, glasa u Generalnoj skupštini (što, kao 'zemlja nečlanica' trenutno ne može da radi) i, na kraju, čak i moguće mesto/glas u Savetu bezbednosti", kaže Halid Elgindi, direktor programa o Palestini i palestinsko-izraelskim odnosima pri vašingtonskoj ekspertskoj grupi Institut za Bliski istok.
„Ali ništa od ovoga neće dovesti do rešenja o dve države - što može da se dogodi samo ako Izrael okonča okupaciju", dodaje on.
Čak i da se u četvrtak glasalo u njihovu korist, „Palestinska uprava ne bi postigla mnogo više", kaže Žilber Aškar, profesor razvojnih studija i međunarodnih odnosa u Školi za orijentalne i afričke studije u Londonu.
„To bi ostala uglavnom simbolična pobeda: priznavanje fiktivne 'Države Palestine' naprema realnosti nemoćne 'Palestinke uprave' na manjem delu teritorije okupirane 1967. godine i u potpunosti zavisne od Izraela", kaže on.
Dodao je da je to „svetlosnim godinama udaljeno od 'nezavisne i suverene palestinske države'".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Deki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar