U građevinarstvu se kraj svira tek kada se stave potpis i pečat na jednom naizgled običnom, ali važnom papiru.
Tek kad objekat dobije upotrebnu dozvolu to je dokaz da je spreman za otvaranje.
Ona znači da su poštovana pravila gradnje, da je oprema proverena i funkcionalna i da je priključen na celokupnu infrastrukturu.
Bez upotrebne dozvole, objekat ne može da se koristi, nalaže Zakon o planiranju i izgradnji Srbije.
I dok je u teoriji srpskog zakona to obavezan dokument, u praksi je nešto drugačija slika.
Tako je pojam upotrebne dozvole izronio iz ruševina nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je pala 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena.
Sveže rekonstruisana zgrada železničke stanice u Novom Sadu puštena je u rad bez upotrebne dozvole.
Ispostaviće se da ona nije jedina u Srbiji.
Bez upotrebne dozvole je, između ostalih, bila i rekonstruisana i otvorena, sada glavna železnička stanica 'Prokop' u Beogradu.
Ali i u prošlosti, u vreme socijalističke Jugoslavije, mnogi objekti puštani su u rad bez upotrebne dozvole, kažu stručnjaci.
„Fenomen zanemarivanja upotrebne dozvole je duboko sistemski ukorenjen, što svedoči o višedecenijskom kontinuitetu slabih institucija, dominacije centralizovane političke moći i instrumentalizaciji planiranja.
„Upotrebna dozvola nije samo neki papir koji se donosi reda radi, već dokaz da je urađena finalna provera i da je objekat bezbedan za upotrebu”, kaže Ljubica Slavković, arhitektkinja za BBC na srpskom.
Odgovor na pitanje kako je moguće da pojedini objekti budu godinama bez upotrebne dozvole ili da budu otvoreni za korišćenje iako nemaju ovaj papir, BBC na srpskom nije dobio od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Iz Inženjerske komore Srbije rekli su za BBC na srpskom da će odgovori stići iz Ministarstva građevinarstva.
Put do ovog parčeta papira ne bi trebalo da bude lak, a ni brz.
„Upotrebna dozvola je potvrda da je sve urađeno po projektu, a svaki korak treba da kontroliše država”, kaže Mahmud Bušatlija, arhitekta i konsultant za strana ulaganja u Srbiji, za BBC na srpskom.
Kada se objekat završi, radi se tehnički pregled i tada se proverava da li su svi izvedeni radovi usklađeni sa građevinskom dozvolom, tehničkom dokumentacijom, odnosno po svim pravilima i propisima, objašnjava Slavković.
Kontrolu rade i protivpožarna komisija i elektrodistribucija.
„Bez takve kontrole, šta se i kako zaista radilo na terenu, kako su izvedeni radovi i usklađeni sa svom dokumentacijom, nezamislivo je, a ispostaviće se, i potencijalno fatalno, kročiti u takav objekat.
„Samim tim, i krivično odgovorno dozvoliti ljudima da u njemu borave i da ga koriste”, kaže Slavković.
Upotrebnu dozvolu u Beogradu izdaje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.
U Srbiji ima oko 2,7 miliona objekata koji nisu legalizovani, a to znači i da nemaju upotrebnu dozvolu ili neki drugi dokument kako bi bili upisani u katastar nepokretnosti, rekli su iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED za Blic jula 2024.
„Ta dozvola je garancija da vam nešto neće pasti na glavu.
„U Srbiji je građevinarstvo lopovluk, važno je da se dobiju krediti, da se počne posao, a da li će biti završeno, to nikog ne interesuje", kaže Bušatlija.
Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji Srbije postoji period za probni rad, ali ne može da traje duže od godinu dana.
Ako se zbog utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu moraju da budu ispitane instalacije, uređaji, postrojenja, stabilnosti ili bezbednost objekta i uređaja za zaštitu od požara ili životne sredine, komisija za tehnički pregled može da odobri puštanje objekta u probni rad, piše u ovom zakonu.
„Tokom probnog rada u objektu mogu da borave samo oni koji tu rade i koji kontrolišu da li je sve ispravno.
„Probu, recimo, tek otvorenog tunela rade samo stručnjaci koji imaju određenu opremu, znaju šta kontrolišu i šta probaju", kaže Bušatlija.
Jedan od poznatijih objekata koji je radio bez upotrebne dozvole, u vreme kada je otvoren 1977. godine, jeste Sava centar u Beogradu.
„Ovaj reprezentativni objekat građevinsku dozvolu je dobio tek pred svečano otvaranje, a upotrebnu kasnije.
„Iako je kongresno-koncertna dvorana godinama korišćena bez upotrebne dozvole, sve vreme su izlazile tehničke komisije u pokušaju da se uklone nedostaci.
„Tek kada je to rešeno, ona je izdata”, priča Ljubica Slavković.
Iako nije imao upotrebnu dozvolu, u Beogradu se godinama prelazilo preko mosta na Adi.
„Most na Adi nije dobar od samog početka, jer je urbanizam predviđao da bude na gornjem, a ne na donjem špicu - vrhu Ade Ciganlije (beogradskog izletišta).
„Ovaj most nema smisla jer rasterećuje saobraćaj tako što ulazi u sredinu saobraćajnice sa obe strane”, kaže Bušatlija.
Most na Adi je otvoren 2011. godine, u vreme vlasti koalicije oko Demokratske stranke, danas opozicione.
Upotrebnu dozvolu je dobio 2019.
Upravo ovaj most često spominje Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, kada navodi primere za vreme prethodne vlasti kako se gradilo bez upotrebne dozvole.
U vreme vlasti Vučićevih naprednjaka, posle više decenija izgradnje, otvorena je železnička stanica Beograd Centar, poznatija kao 'Prokop', takođe bez upotrebne dozvole.
Iako je rekonstruisan i svečano otvoren, ali ne i završen 2023. godine, upotrebnu dozvolu je dobio u februaru 2025.
'Prokop' će uskoro opet biti pun majstora.
Na peronskim gredama ove železničke stanice, uočene su naprsline.
Na osnovu ispitivanja instituta IMS iz Beograda, utvrđeno je da je armatura u tim gredama znatno manja od projektovane, preneli su mediji.
Upotrebna dozvola treba da bude mehanizam bezbednosti, a ne administrativna prepreka kao što je postala za vlast u Srbiji, kaže Ljubica Slavković.
„Tako je raznim dosetkama, poput leks specijalisa postala smetnja i formalno je ukinuta”, ukazuje arhitektkinja.
Naročito je sporna, naglašava, kada je u pitanju izgradnja objekata za međunarodnu izložbu EXPO 2027, čiji je domaćin Beograd.
U tu svrhu 2023. godine izglasan je leks specijalis koji omogućava da se novac iz budžeta dodeljuje bez tendera, da se gradi mimo uobičajenih pravila i da se izgrađeni objekti koriste bez upotrebne dozvole.
Tehnički pregled će se detaljno raditi, ali svi objekti koji se grade za EXPO biće otvoreni za korišćenje bez upotrebne dozvole, rekli su iz Ministarstva finansija Srbije na javnoj raspravi.
„Država kaže da će milioni ljudi doći na EXPO.
„Da li to znači da će oni prolaziti kroz objekte koji nemaju upotrebnu dozvolu?", pita se Bušatlija.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Apat
Stevan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar