Srbija, pravosuđe i doživotna robija: Ninoslavu Jovanoviću maksimalna kazna za otmicu i zlostavljanje maloletne devojčice

Slučaj koji je potresao Srbiju pre nešto više od godinu dana dobio je sudski epilog.

Ninoslav Jovanović, poznatiji kao „Malčanski berberin", osuđen je u utorak, 5. januara, na doživotnu kaznu zatvora zbog otmice i zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice.

Prema optužnici, Jovanović, koji je zbog ranijih krivičnih dela proveo 22 godine u zatvoru, oteo je devojčicu 20. decembra 2019, presrevši je na putu do škole.

Devojčica je pronađena 10 dana kasnije, a Jovanović je uhapšen pre tačno godinu dana - 5. januara 2020.

• „Tijanin zakon“: Treba li Srbija da uvede doživotnu robiju
• Doživotna robija: Populizam i mešanje u sudsku vlast
• Amnesti: Smrtnih kazni sve manje

Doživotna kazna zatvora uvedena je izmenama Krivičnog zakonika u decembru 2019.

Ministarstvo pravde usvojilo je u maju te godine predlog Fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petnaestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela sa najstrožim zaprećenim kaznama ubroje teško ubistvo, silovanje, obljuba nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.

Novi Krivični zakonik doneo je dve novine - uvođenje kazne doživotnog zatvora sa mogućnošću uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane kazne, a zatim i doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta za „najsvirepija krivična dela".

Prethodna maksimalna kazna bila je 40 godina zatvora i uvedena je 2002. godine.

Tom izmenom ukinuta je smrtna kazna, koja je izricana u retkim slučajevima.

Mediji prenose da su od 1991. do 2002. srpski sudovi izrekli 19 smrtnih kazni, a da nijedna od njih nije izvršena.

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. u Somboru kada je streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice.

Prema podacima koje je BBC dobio od Republičkog zavoda za statistiku, od 2002. do 2019. pravosnažnu kaznu od 40 godina u Srbiji dobio je 71 čovek.

Kako se navodi u odgovoru, podaci za 2020. još nisu dostupni.

Kako je došlo do priče o uvođenju doživotne robije

U Jugoslaviji, kao i u Srbiji, ranije nije postojala doživotna kazna zatvora.

Uvođenje doživotne robije najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u januaru 2019.

Predstavnici Fondacije Tijana Jurić podneli su u novembru 2017. godine Narodnoj skupštini inicijativu da se promeni Krivični zakonik i uvede strože kažnjavanje silovatelja i pedofila.

Godinu dana kasnije, krajem decembra 2018, Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu koja je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Konačno, na sajtu Ministarstva 22. aprila 2019. je objavljen predlog da se kazna doživotnog zatvora uvede kao zamena za sva dosad najstrože kažnjavana krivična dela - i do maksimalnih 40 godina.

Vlada Srbije usvojila je početkom maja 2019. godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora.

Krivični zakonik je izmenjen 1. decembra te godine.

• Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči

Doživotna kazna zatvora postoji u većini evropskih zemalja.

Ne primenjuje se u Portugalu, Norveškoj, na Islandu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, dok se u Albaniji, Rusiji i Belorusiji primenjuje pod specifičnim uslovima.

Smrtna kazna je ukinuta zakonom ili se ne primenjuje u većini zemlje sveta.

Na sajtu udruženja Srbija protiv smrtne kazne, navedeno je da je ona tokom 2019. izvršena u 20 zemalja (manje od 10 odsto).

U 2019. godini, pet zemalja koje su izvršile najviše egzekucija bile su Kina, Iran, Saudijska Arabija, Irak i Egipat.

Generalna skupština UN usvojila je 2007. godine rezoluciju kojom se sve zemlje-članice pozivaju da uvedu moratorijum na smrtnu kaznu.

Prema jednom istraživanju javnog mnjenja iz oktobra 2020. godine, tri od pet građana Srbije podržava smrtnu kaznu (54 odsto), dok je 16 odsto ispitanika protiv. Ostali su neodlučni.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk