Dok letnje temperature iz godine u godinu obaraju rekorde, a stanovništvo i privreda spas traže u rashladnim uređajima, energetski sistemi su na teškim mukama.
Krajem juna i početkom jula, kada su temeperature u Srbiji prelazile i 40 stepeni Celzijusa, potrošnja struje je skočila za 15 do 20 odsto.
Do naglog rasta došlo je i drugim zemljama Evrope, podaci su organizacije Ember enerdži.
Osim što povećavaju utrošak energije, toplotni talasi dovode i do problema u proizvodnji energije, otežavajući rad termoelektrana, hidrocentrala i nuklearnih elektrana, navodi se u izveštaju te organizacije.
„Termoelektrane rade najlošije kada je najtoplije, odnosno kada ne mogu da se rashlade, tada moraju da smanje kapacitet i isporučuju manje energije.
„Potrebno je i više vode za hlađenje postrojenja, ako je predviđeno da se to čini iz reka, jer je voda u njima toplija", kaže Ilija Batas Bjelić, saradnik Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, za BBC na srpskom.
Ali, stepen na kojem zastaje živa u termometru nije jedini problem.
Energetska infrastruktura u Srbiji, ali i u drugim zemljama širom Evrope, nasleđena je iz prethodnih decenija i „neprimerena" današnjim okolnostima klimatskih promena, kaže energetičar Aleksandar Kovačević za BBC na srpskom.
„Svi su se decenijama bavili najjednostavnijim rešenjima sa što manje troškova, ali ona nisu više adekvatna“, dodaje viši istraživač Oksfordskog instituta za studije energetike.
Prošlog juna pola Balkana je ostalo bez struje kada su mnogi dalekovodi u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Albaniji ispali iz sistema jedan za drugim.
Tokom letnje suše nivo vode u rekama i jezerima opada, a njena temperatura raste, što je problem za hidrocentrale.
„Ako imamo hidroelektranu i akumulaciono jezero koje ide uz nju, dramatično smo povećali površinu vode u odnosu na prvobitnu reku koju smo imali.
„Isparavanje vode više nije tako malo i usled tog isparavanja imamo manje vode za rad hidroelektrane“, objašnjava Kovačević, koji je tokom višedecenijske karijere radio kao savetnik za Svetsku banku, Ujedinjene nacije i druge poznate međunarodne institucije.
Termoelektrane, poput „Nikola Tesla“ - TENT ili „Kostolac“ - TE-KO, od kojih Srbija dobija oko 70 odsto struje, vodu ne koriste kao gorivo, ali je uzimaju iz obližnjih reka za hlađenje postrojenja.
Problem nastaje kada temperatura vode poraste, ukazuje Kovačević.
„Onda je potrebna ogromna količina vode, hlađenje nije tako dobro i samim tim opada efikasnost elektrane, jer je potrebno potrošiti više goriva za istu količinu struje“, objašnjava.
Tokom juna i jula došlo je do porasta u potrošnji struje na dnevnom nivou u Srbiji zbog visokih temperatura i češćeg korišćenja rashladnih uređaja, rekao je Dragan Rakić, glavni dispečer Elektromreže Srbije, za Radio-televiziju Srbije 7. jula.
Vrućine su negativno uticale i na proizvodnju, prevashodno u hidrocentralama i termoelektranama, ali je energetski sistem ostao stabilan, dodao je Rakić.
I prošle godine usled toplotnih talas došlo je do znatnog rasta potrošnje, a 17. jula postignut „apsolutni rekord“ dnevne potrošnje u letnjem periodu od 105,8 gigavat-časova, podsetio je.
Kako bi ilustrovao uvećanje potrošnje energije na rashladne uređaje, Ilija Batas Bjelić ukazuje na nagli rast broja klima uređaja u srpskim domaćinstvima u 21. veku.
Dok je 2004. tek u 6,2 odsto domova bilo ovih rashladnih uređaja, u 2024. godini su postojali u 54,2 odsto domaćinstava, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ovog leta je potrošnja energije u rastu širom Evrope, a u zapadnom delu kontinenta junske temperature bile su najviše od kada se beleže podaci, saopštili su službe Evropske unije za klimatske promene.
Toplotni talas u poslednjim danima juna i početkom jula bio je posebno izazovan po pitanju potrošnje struje, koja je u toj nedelji skočila za šest odsto u Nemačkoj, devet odsto u Francuskoj i 14 odsto u Španiji, prema podacima organizacije Ember enerdži.
Toplota stvara probleme i u nuklearnim postrojenjima.
Voda u rekama je bila suviše topla za hlađenje postrojenja, pa je u 17 od 18 nuklearnih elektrana u Francuskoj došlo do promene režima rada u nekoj meri.
U Italiji je došlo i do pada mreže i nestašice u nekoliko gradova početkom jula.
Iz italijanske energetske kompanije Enel tada su saopštili da je mogući razlog pregrevanje strujnih kablova.
U aprilu je u Španiji i Portugalu došlo do nestašice struje usled kolapsa električne mreže.
Deo problema bio je u nestabilnosti proizvodnje sa solarnih farmi na jugu zemlje.
To je dokaz da nagle promene vremenskih uslova, ne samo temperature, postaju sve veći izazov za energetske sisteme, smatra Aleksandar Kovačević.
„Španija je uoči pada mreže koristila malo gasnih elektrana na punoj snazi i došlo je do pada.
„Sada moraju da koriste mnogo elektrana na parcijalnoj snazi i imaju istu proizvodnju struje uz veću potrošnju gasa - manja je efikasnost, ali su sposobne da brzo povećaju proizvodnju na 70 ili čak 100 odsto ili da smanje na 30 odsto", objašnjava stručnjak.
Dok je proizvodnja bila otežana, i potrošnja i cene energije na tržištima širom Evrope brzo su rasle, pokazuje istraživanje Ember enerdžija.
Prosečne dnevne cene po kojima se struja kupovala u Španiji porasla je za 15 odsto, u Poljskoj i Francuskoj se udvostručila, a u Nemačkoj gotovo utrostručila u poređenju sa 24. junom, pre početka toplotnog talasa, pokazuju podaci.
U Nemačkoj je jedan megavat-sat (MWh) struje tokom perioda najviših cena 1. jula koštao 400 evra, a u Poljskoj čak 470 evra, dodaje se.
Poređenja radi, prosečne dnevne cene u tim državama tokom jula kretale su se između 100 i 130 evra za istu količinu energije, pokazuju podaci sa sajta EUEnerdži.
Velika nestabilnost tržišta nije novost u Evropi, ali bi se ona mogla izbeći, uprkos vremenskim uslovima, kaže Aleksandar Kovačević.
„Ne bi trebalo da dolazi do velikih fluktuacija cena na dnevnom nivou, ali evropsko tržište energije je loše postavljeno i nefunkcionalno, pa do toga dolazi i kada nema naročitih razloga", ukazuje on.
Iako mnogi veruju da se na energetskom tržištu „uravnotežuje ponuda i potražnja", to nije ispravno razmišljanje, dodaje.
„Ako imate kompjuterski centar i očekujete veću posetu i veću potrošnju energije, nećete trčati na berzu da dokupite struju", navodi primer Kovačević.
Tržište se koristi pre svega kako bi veliki proizvođači i trgovci energijom uvećali profite i umanjili rizike u poslovanju, zaključuje energetičar.
Dok su druga energetska postrojenja smanjivala proizvodnju, količina struje proizvedene uz pomoć sunčeve energije dostigla je istorijski maksimum.
U Evropskoj uniji u junu 2025. na taj način dobijeno je 22 odsto više u odnosu na jun prošle godine - ukupno 45 biliona vat-časova - i to je najviša brojka dosad zabeležena, objavio je Ember enerdži.
Tokom najtoplijih dana krajem tog meseca, solarna energija činila je više od trećine ukupne proizvodnje u Nemačkoj.
Ali, kapaciteti solarnih elektrana u Srbiji u januaru su bili manji od 100 megavata, što je nedovoljno da bi se nadoknadio manjak potrošnje iz drugih izvora, kaže Batez Bjelić.
„Propustili smo veliku priliku da uz kupovinu klima uređaja paralelno kupujemo i solarne panele koje bismo sa njima kombinovali, i danas ne bismo bili u problemu", tvrdi stručnjak.
„Odlaganje tranzicije je kao vožnja u suprotnom smeru na autoputu - ne samo da ne stižete nigde, nego povećavate rizik da ona ne uspe", zaključuje Batez Bjelić.
Pogledajte: Da li je ključ borbe protiv klimatskih promena u sunčevoj energiji?
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Oo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar