Nenad Rašić nije se našao ni među kandidatima za poslanike na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu, ali je pažnja javnosti usmerena upravo na njega.
Lider Progresivne demokratske stranke rekao je u ponedeljak da je njegovog sina napala grupa od tridesetak mladića u Lapljem selu po povratku iz škole i da su mu naneli teške povrede palicama i čekićem.
Naveo je da sumnja da je motiv napada političko delovanje, što su oštro demantovali njegovi politički protivnici, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kosovska policija saopštila je da je uhapsila sedam mladića zbog učešća u tuči, a sud im je odredio pritvor od trideset dana.
„Svirepost koja se praktikuje nad kosovskim Srbima ne postoji nigde u Evropi, možda je ima u Severnoj Koreji.
„Primenjuje se prema svima koji nisu poslušnici", kaže Rašić za BBC na srpskom.
S druge strane, Dalibor Jevtić iz Srpske liste, kaže da je u pitanju bila dogovorena tuča dve grupe mladića za koju se i ranije znalo.
„Na ovom slučaju vidite Rašićev profil koji vapi za medijskom pažnjom, želi da bude u centru pažnje, ali način na koji on to radi je veoma opasan.
„Tuča se desila u deset sati, a informacija se pojavila tek u pet popodne - zašto ništa nije rečeno u međuvremenu, posebno ako je sumnjao u političku pozadinu", pita se Jevtić.
Nenad Rašić je na izborima podržao listu Građanska inicijativa za slobodu pravdu i opstanak koja je osvojila 1.299 glasova, dok je skoro 44.000 glasova i svih deset garantovanih srpskih mandata u Skupštini Kosova osvojila Srpska lista, bliska zvaničnom Beogradu.
Nenad Rašić rođen je i odrastao u Dobrotinu, nadomak Lipljana, na Kosovu.
Posle završene srednje škole u Lipljanu, studirao je u Prištini i Beogradu, pa se 1997. godine zaposlio u lipljanskoj punionici Koka-kole.
U fabrici je kao komercijalista radio do 1999. godine kada je zbog NATO bombardovanja pogon ugašen i nikad nije obnovljen.
„Nama su se tada desile dramatične promene, isterani smo iz preduzeća.
„Najpre sam radio kao prevodilac za britanski KFOR, a potom za Međunarodnu organizaciju za migracije."
U politiku ulazi 2006. godine, kada postaje jedan od osnivača Samostalne liberalne stranke (SLS).
„Srbi su do tad bili u rasulu, većina je silom bila primorana da napusti Kosovo.
„Mi smo bili grupa intelektualaca koja je smatrala da mora da se organizuje, pa smo za kafanskim stolom osnovali partiju koja je želela da se bavi lokalnom politikom.
„Tu je bilo mnogo nedostataka, bilo je potrebno da se obezbede elementarni uslovi za opstanak Srba."
Već 2007. godine, Rašić postaje ministar za rad u kosovskoj vladi i ostaje na toj funkciji sve do kraja 2014. iako će u međuvremenu napustiti SLS i osnovati sopstvenu Progresivnu demokratsku stranku (PDS).
„Najbolji period za razvoj političkog bića Srba bio je od 2008. do 2012. godine.
„Mi smo tada imali četiri politička subjekta u parlamentu, trinaest poslanika, bili smo neizbežni faktor odlučivanja, a sve smo usmeravali na opštine koje su donosile korist ljudima koji žive u njima - vodovod, kanalizaciju, trotoare, puteve", kaže Rašić.
Tvrdi da se od tada nije uradilo mnogo da bi mladi ostali na Kosovu.
Jedan od političara koji su karijeru počeli u SLS poput Rašića, ali su otišli na drugu stranu, pa su sada u Srpskoj listi je Dalibor Jevtić koji za BBC na srpskom kaže da Rašića veoma dobro poznaje.
„Razišli smo se zbog politike ličnog interesa koja je imala primat u odnosu na interes zajednice.
„Odluke u partiji su se donosile bez saglasnosti većine, a zarad pozicija i ličnih interesa", tvrdi Jevtić.
Ipak, iako se nalaze na suprotstavljenim stranama srpske političke scene na Kosovu, Jevtić tvrdi da to ne bi smelo da ugrožava bezbednost ili političko delovanje.
„Mi se u okviru srpske zajednice na Kosovu svi odlično poznajemo.
„Ovde se stalno aludira da je on meta napada Srpske liste ili predsednika Vučića, ali naš je posao da ukažemo javnosti na pogrešnu politiku naših političkih protivnika i to nikako ne sme da bude razlog za nasilje protiv bilo koga, a kamoli protiv porodica tih ljudi", kaže on.
U kampanji za izbore 2019. godine, lista Nenada Rašića bila je prva među srpskim listama koja je snimala političke spotove i na albanskom jeziku.
To im nije donelo nijedan mandat - Srpska lista i tada je osvojila svih deset, ali je Rašić privukao pažnju javnosti.
„Shvatio sam da pristup većinskoj zajednici treba da bude direktniji, da se govori jezik te zajednice - lakše se uspostavljaju odnosi, a to sam naučio od diplomata dok sam radio za međunarodne organizacije.
„Mislim da je sasvim normalno znati jezik svojih komšija i, ako niko drugi, to bi bar političari trebalo da znaju."
Njegova politička saveznica Rada Trajković, koja je na poslednjim izborima bila na listi koju je Rašić podržao, kaže da je jezik važno pitanje na Kosovu.
„Kroz jezik se razvija bliskost, stvaranje emocija, prijateljstava - a ovako svi stoje potpuno podeljeni i ne razumeju se.
„Na Kosovu jezik ljubavi nije ni albanski, ni srpski, nema mešovitih porodica", kaže ova političarka iz Gračanice.
Za Rašićeve političke protivnike, pitanje jezika, ali i njegovog odnosa sa albanskim političarima na Kosovu, postala je tema za kritiku.
„Poverenje sa većinskim narodom mora da se izgradi, ali u tom procesu ne mogu lični interesi biti iznad interesa zajednice.
„To što on više govori na albanskom je njegovo pravo i njegov način razmišljanja, ali srpski narod sve odlično zna i zato on na izborima ne dobija više od statističke greške", kaže Dalibor Jevtić.
I sam Rašić svestan je da mu je znanje albanskog jezika u politici često više smetalo nego pomagalo.
„Koštalo me je jer političari, koji su mentalno zaglavljeni u devedesetim godinama, drže nas sve kao taoce i guraju nas u taj mentalitet.
„Tada je na Kosovu postojalo ekstremno verovanje među Srbima da ne treba učiti albanski jer bi onda srpski bio manje korišćen - a mi i trideset godina kasnije pričamo o istim stvarima."
U političkom delovanju, Rašić želi da se kosovski Srbi pozicioniraju drugačije nego što ih trenutno predstavlja Srpska lista.
„Nikad ovde nije postojalo političko biće kosovskih Srba, uvek je njime upravljano iz Beograda - uticaj je uvek bio snažan i podređen interesima Beograda, nije razvijana struktura koja bi mogla da bude čak i most između Beograda i Prištine.
„Ti ljudi ne bi bili postavljeni nego izabrani, pa bi samim tim nosili daleko veću odgovornost", kaže Rašić.
Ipak, njegova saradnica Rada Trajković smatra da i u Beogradu postoje ljudi koji podržavaju Rašića.
„Manje-više svi su na liniji nekog Beograda.
„I njega bi prihvatili neki ljudi u Beogradu koji misle da je dobro što on želi da bude autentični predstavnik Srba koji žive na Kosovu."
Ipak, Dalibor Jevtić, Rašićev nekadašnji politički saborac, a sada protivnik, kaže da delovanje lidera PDS nije doprinelo srpskoj zajednici.
„Mi smo kao srpska zajednica mnogo izgubili zbog ljudi koji su u kosovskoj Skupštini glasali za stvari koje nisu u interesu Srba i mi zbog toga danas plaćamo cenu.
„Glasanje za prestanak nadgledane nezavisnosti Kosova donelo je gubitak mehanizma zaštite - a to su doneli glasovi ljudi poput Nenada Rašića zbog čega je nestala mogućnost da se ljudi zaštite", smatra Jevtić.
Za razliku od njega, Rašić smatra da kosovski Srbi treba da se bore u okviru postojećeg sistema na Kosovu.
„Važno je da ne budete prisutni samo na političkom nivou jer vaše priče o boljitku se ne vide na terenu.
„Mi moramo da budemo prisutni po dubini - džabe sam ja ministar, ako nemamo zamenike direktora policije, raznih inspektorata, brojnih drugih organa."
Kada je Aljbin Kurti prvi put postao premijer, Rašić je u aprilu 2020. imenovan za savetnika premijera i direktora Kancelarije za zajednice.
Na funkciji se zadržao samo nekoliko dana jer je morao da podnese ostavku pošto je Specijalno tužilaštvo protiv njega podiglo optužnicu u slučaju privatizacije Kosovske elektrodistributivne mreže iz 2013.
Pred poslednje izbore, predstavnici liste koju je podržao tvrdili su za BBC da je Rašić dogovorio sa Kurtijem masovno zapošljavanje srpskih kadrova u kosovskoj administraciji.
Njegova saradnica Rada Trajković kaže da Rašić neguje politiku poverenja sa Albancima, iz koga treba da proistekne pomirenje.
„To je čovek koji se opredelio da sa porodicom živi tamo gde je rođen, koji se razume sa komšijama, bez obzira na njihovu nacionalnost.
„On je čovek koji prihvata realnost, gde se nalazi i šta treba da radi", kaže Rada Trajković.
Pogledajte video o prizrenskim filigranima
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar