Princ Filip: Kako je Kraljevska mornarica formirala vojvodu od Edinburga

Vojvoda od Edinburga bio je osamnaestomesečni prognanik kad se prvi put susreo sa Kraljevskom mornaricom.

On je 1922. godine unet na britanski bojni brod u priručnoj kolevci napravljenoj od sanduka za pomorandže, nakon što mu je grčka vojna vlada prognala porodicu.

I zato je moglo da izgleda kao da mu je suđen život na moru.

Na kraju krajeva, vojvodin deda sa majčine strane, princ Luis od Batenberga, bio je admiral flote i prvi morski lord - iako je bio prinuđen da podnese ostavku 1914. godine, usred talasa antinemačkog raspoloženja.

Ali godinama posle te opasne evakuacije, dok je napuštao škotski internat Gordonstoun, u vreme kad se Britanija nalazila na ivici rata sa Nemačkom, Filip je izrazio želju da se pridruži Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF).

• Princ Filip: Ko je bio i šta je sve uradio
• Princ Filip, vojvoda od Edinburga - izuzetan život izuzetnog čoveka
• Princ Čarls o princu Filipu: „Dragi tata je bio poseban"

Intervencija njegovog ujaka Luisa „Dikija" Mauntbatena, tada kapetana HMS „Kelija", ubedila ga je da pođe stopama duge porodične pomorske tradicije.

I iako je uloga pilota lovca više odgovarala njegovom temperamentu, princ Filip je 2002. godine rekao za BBC da bi njegove šanse da preživi Drugi svetski rat bile značajno smanjene.

Pošao je uobičajenim putem ambicioznog pomorskog oficira, prijavivši se na Kraljevski mornarički koledž u Dartmutu, kao kadet, a angažovan je kao pomorski podoficir u januaru 1940. godine.

„Prokleta budala"

Filip je briljirao u Dartmutu, osvojivši Kraljev bodež, koji se dodeljuje najboljem kadetu u svim disciplinama u tom semestru, i nagradu za najboljeg kadeta na čitavom koledžu.

A kad su kralj Džordž Šesti i kraljica Elizabeta, zajedno sa njihovim ćerkama Elizabetom i Margaret, stigli u zvaničnu posetu koledžu u julu 1939. godine, Filip je dobio zaduženje da bude pratnja mladim princezama.

Njihova guvernanta Merion Kroford kasnije se prisetila da se ovaj „prilično šepurio."

Ali izgleda da je ostavio popriličan utisak na trinaestogodišnju Elizabetu.

Kadeti su u čamcima ispratili kraljevsku jahtu Viktorija i Albert, kad je ova isplovljavala iz Dartmuta.

Ali Filip je nastavio da vesla za njima dugo pošto su svi drugi odustali, okrenuvši se tek kad je za to dobio naređenje od sve ogorčenijeg kralja, koji ga je nazvao „prokletom budalom".

Grčka je ostala neutralna pred izbijanje rata.

A Filip, kao njen potencijalni prestolonaslednik i tehnički još uvek stranac, isprva je bio držan podalje od bojišta.

Ali u januaru 1940. godine, komodor Maunbaten potegao je neke veze i sredio da njegov nećak bude prekomandovan na bojni brod HMS „Ramilis", koji je pratio konvoje sa australijskim trupama u Indijski okean.

Potom, nakon kratkih službi na HMS „Kentu" i HMS „Šropširu", Filip je prebačen na bojni brod HMS „Valijant".

Pošto je Grčka ušla u rat na strani Saveznika, odlučeno je da on sada može da služi na Mediteranskom frontu.

Učestvovao je u Bici za Krit i pohvaljen je u depešama za umešnost u rukovanju „Valijantovim" reflektorima tokom Bitke za Rt Matapan, koja je odigrala ključnu ulogu u uništenju italijanske flote.

Filipova spretnost nije se dovodila u pitanje.

Dok se vraćao u Englesku na RMS „Ruska carica", brod koji je prevozio vojsku ostao je bez ložača.

I tako je Filip lično sišao u kotlarnicu i lopatao ugalj sve dok njegove ruke prekrivene plikovima nisu mogle da drže viljušku.

Usledila su unapređenja i prekomanda na razarač HMS „Volas", tokom opasnog zadatka pratnje konvoja u Severnom moru.

U 21. godini, Filip je ponovo unapređen, kao drugokomandujući „Volasa", što ga je činilo jednim od najmlađih prvih poručnika u Kraljevskoj mornarici.

A 1943. godine vratio se u sklopu podrške savezničkoj invaziji na Siciliju.

Ali nemački bombarderi su u noćnom napadu oštetili „Volas".

Posada se plašila da će se neprijatelj vratiti u mnogo većem broju i dokrajčiti ih.

Zato je Filip predložio da porinu priručni splav, opremljen aktiviranim dimnim bombama, koji je u mraku prevario nišandžije nemačkih bombardera da pomisle da je to oštećeni razarač.

„Filip nam je te noći spasao živote", rekao je 2003. godine za Obzerver član „Volasove" posade Hari Hargrivs.

„Uvek je bio veoma hrabar i snalažljiv, i brzo mu je radio mozak."

Filip je 1945. godine prekomandovan na razarač HMS „Velp", kao podrška vazdušnim napadima na japanske obalske instalacije.

Učestvovao je i u spasavanju britanskih vazduhoplovaca koje su oborili japanski lovci i bio prisutan u Tokijskom zalivu kad su se japanske snage predale.

Filip se 1947. godine, po okončanju rata, oženio princezom Elizabetom.

Kad je bio raspoređen na HMS „Čekers", razarač sa bazom na Malti, usledila su srećna i bezbrižna vremena za oboje.

I tako je 1950. godine, nakon što je unapređen u poručnika bojnog plovila, vojvoda konačno preuzeo komandu nad vlastitim brodom, fregatom HMS „Megpaj".

Ali u roku od godinu dana, njegova mornarička karijera bila je okončana.

Morao je da pruži podršku princezi Elizabeti kad je ova preuzela više kraljevskih dužnosti zbog kraljevog narušenog zdravlja.

„U ono vreme nisam mislio da će to biti kraj nekakve pomorske karijere", rekao je on kasnije.

„I to me je na neki način zateklo nespremnog."

„A postajalo je sve očiglednije da više nikad neću moći da joj se vratim."

„Ali nema svrhe žaliti za nečim."

„Prosto se nije desilo."

„Umesto toga, uradio sam neke druge stvari."

„Dobio bi ga"

Ali za neke nije bilo sumnje da je Filip imao potencijala da stigne do samog vrha Kraljevske mornarice.

Pokojni Teri Levin, koji je služio rame uz rame sa Filipom dok su obojica bili mlađi oficiri, postao je Prvi morski lord.

A njemu je jednom nagovešteno, da je vojvoda ostao u mornarici, da bi se njih dvojica možda nadmetala za najviši položaj.

„Mislim da konkurencija ne bi bila previše jaka", rekao je lord Levin kasnije za BBC.

„On bi ga dobio."

Nije trpeo budale

A opet, kao oficir, Filip nikad nije stekao isti stepen privrženosti kao lord Mauntbaten.

Bio je slavan po tome da nije trpeo budale.

Jedan mlađi mornar na HMS „Megpaju" rekao je da ne želi više nikad da služi pod njim.

Ali Filip ostaje upamćen i kao izuzetno sposoban oficir koji je tražio jednako mnogo od sebe kao i od svojih ljudi, i koji je ostajao hladnokrvan u trenucima krize.

I iako su vojvodine kraljevske dužnosti postale njegov najveći prioritet, nastavio je da se zanima za Kraljevsku mornaricu - i iskoristio je svoj položaj da podrži očuvanje britanskog pomorskog nasleđa.

Kraljica ga je 2011. godine proglasila lordom visokim admiralom, što je položaj koji postoji još od 14. veka.

A vojvoda je očuvao ljubav prema brodovima i moru, koji su za njega ostali stalan izvor fascinacije.

„Okruženje je potpuno drugačije u odnosu na bilo šta što možete zateći na kopnu", jednom je rekao.

„Na pučini ste prepušteni vremenskim prilikama kakvima na obali nikad ne biste bili."

„Na pučini plutate u školjki u beskrajnom morskom prostranstvu."

„To vas obično svede na vašu pravu meru."

Sve fotografije zaštićene autorskim pravima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk