Amerika i Bliski istok: Američka vojska napušta Irak do kraja godine, objavio Bajden

Posle Avganistana, američki predsednik objavio i kraj borbenih operacija američkih snaga u Iraku.
File photo showing US soldiers during the handover ceremony for the K! Air Base in Kirkuk, Iraq, on 29 March 2020
Anadolu Agency
Irački premijer kaže da toj zemlji i nisu neophodne strane trupe da bi obezbedile mir

Predsednik SAD Džozef Bajden najavio je da će američka vojna misija u Iraku biti okončana do kraja godine, ali i da će Amerikanci nastaviti da obučavaju i savetuju iračku vojsku.

Bajdenova najava, objavljena posle razgovora sa iračkim premijerom Mustafom el Kadimijem u Beloj kući. usledila je nakon odluke da se američke snage posle 20 godina vojnog angažovanja u Avganistanu povuku iz te zemlje zaključno sa 11. septembrom ove godine.

Američka vojna intervencija u Iraku i Avganistanu koštala je mnogo novca i sprečila da Amerika posveti više pažnje sve snažnijoj Kini, koju Bajdenova administracija ocenjuje kao najveći dugoročni bezbednosni izazov, navodi AP.

U Iraku je trenutno raspoređeno oko 2.500 američkih vojnika koji pomažu lokalnim snagama da se obračuavaju sa ostacima ekstremističke grupe Islamska država.

Američko prisustvo u Iraku postalo je glavno pitanje otkako su najviši iranski general Kaiem Sulejmani i Iračanin Abu Mahdi al Muhandisu, komandant Kataib Hezbolah grupe koju je podržavao Iran, ubijeni u američkom napadu dronovima u glavnom gradu Bagdadu prošle godine.

U Iraku su sve aktivnije paravojne snage koje podržava Iran, koje periodično napadaju američke baze i koje zahtevaju da sve američke trupe odmah napuste Irak.

Sjedinjene Države optužile su šiitske ekstremiste za stotine raketnih, minobacačkih i bespilotnih napada na iračke vojne baze u kojima se nalaze koalicione snage u jasnom pokušaju da izvrše pritisak na njih da odu.

Za američkog predsednika, najava označava kraj još jednog rata koji je započet za vreme bivšeg predsednika Džordža Buša.

Bajden je tokom sastanka u Beloj kući rekao iračkom kolegi da će „antiteroristička saradnja biti nastavljena".

Kadimi je na to uzvratio da su odnosi Iraka i SAD jači nego ikad.

„Naša saradnja odnosi se na privredu, životnu sredinu, zdravstvo, obrazovanje, kulturu i još mnogo toga."

Insistira na tome da Iraku nisu potrebne strane borbene trupe.



Savezničke snage pod vođstvom Amerike napale su Irak 2003. godine da bi svrgnule predsednika Sadama Huseina pod izgovorom da žele da unište oružje za masovno uništenje.

Ispostavilo se da takvo oružje Irak nema.

Tadašnji američki predsednik Džordž Buš obećao je „slobodan i miran Irak", ali umesto takvog Iraka počeo je krvav obračun, pre svega sa ekstremističkim grupama.

Američke borbene trupe su se na kraju povukle 2011.

Međutim, vratile su se na zahtev iračke vlade tri godine kasnije, kada su ekstremisti Islamske države zauzeli značajne delove teritorije.

Posle vojnog poraza Islamske države u Iraku krajem 2017. godine, američke snage ostale su da pomognu u sprečavanju ponovnog oživljavanja grupe.

„Naša uloga u Iraku biće da nastavimo obučavamo i pomažemo (iračku vojsku) i da se obračunavamo sa ekstremistima iz Islamske države", rekao je Bajden.

„Ali do kraja godine nećemo biti u borbenoj misiji."



Prednost Irana?

analiza Frenka Garndera, novinara iz oblasti vojne bezbednosti

Još od 1979. godine iranske vođe žele da američke snage napuste susedstvo i da tako Iran postane glavna sila u regionu.

Iran nije imao mnogo uspeha u državama Arapskog zaliva gde nepoverenje prema Teheranu seže duboko i gde američka vojska ima baze u svih šest zemalja.

Ali svrgavanje režima Sadama Huseina u Iraku pod vođstvom SAD-a uklonilo je najefikasniju prepreku iranskoj ekspanziji, a Teheran od tada ne propušta priliku da se nametne.

Uspešno je ubacio šiitske ekstremiste u tkivo iračkog bezbednosnog establišmenta, a njegovi saveznici imaju snažan glas u parlamentu.

Sirijski građanski rat otvorio je vrata za glavno iransko vojno prisustvo, dok je u Libanu iranski saveznik Hezbolah postao najmoćnija sila u zemlji.

Iran igra dugu utakmicu.

Njegovi lideri se nadaju da će, ako nastave pritisak, i otvoren i prikriven, Bliski istok na kraju postati region koji nije vredan američkog napora da ostane vojno angažovan.

Otuda česti raketni napadi na američke baze i iranska podrška građanskim protestima na kojima se traži odlazak američkih trupa.

Sporazum o kraju američke borbene operacije u Iraku, mnogi će u Teheranu doživeti kao korak u pravom smeru.



Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC