Srbija i elektronsko plaćanje: Da li će novi bankarski nameti vratiti ljude u redove na ulici

Stajanje u redu ispred pošte, banke ili menjačnice po ciči zimi, letnjoj vrelini, pa i prijatnom danu, svakog meseca sa hrpom računa u rukama Miloš Cvetković iz Beograda je pre neku godinu zamenio onlajn plaćanjem.

„Kada dođe taj trenutak u mesecu za plaćanje računa, pa ih sakupim na gomilu i saberem sve provizije, izađe još skuplje", govori tridesetdevetogodišnjak za BBC na srpskom.

Kaže da je pre nekoliko godina počeo sve da plaća od kuće.

„Em nije bilo provizije, pa je to prijalo mom novčaniku, em ne moram da se guram u redovima, što mi deluje rizično pogotovo sada u vreme pandemije korona virusa".

Ove usluge su, prema pisanju portala, nedavno poskupele ili su banke počele da ih naplaćuju, ali to ne brine Beograđanina.

Visina provizije za onlajn plaćanje, koja je ranije bila besplatna, sada je 25 i više dinara po nalogu, u zavisnosti od banke.

U pošti je cena uplate za iznos do 5.000 dinara upola veća - 50 dinara, dok je 1 odsto za iznose do 500.000 dinara.

„I dalje ću da plaćam onlajn, barem dok traje pandemija, ali ako posle toga vidim da me ova podizanja provizija više koštaju, možda se i vratim odlasku u poštu", naglašava Cvetković.

• Kakvu muku muče korisnici Mobi banke -„zaglavljene su mi pare na računu"
• Kako je nastala kupovina preko interneta
• Koliki će vam kredit biti posle nove pauze zbog korona virusa

Šta kažu udruženja?

Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva smatra da opravdani i ekonomski razlozi za poskupljenje ove usluge ne postoje.

„Banke nas poslednjih nekoliko godina planski i svesno guraju na elektronsko bankarstvo, sa što manje dolazaka u filijale i što više stvari da klijent obavi umesto njih", govori predsednik ove organizacije potrošača za BBC na srpskom.

Kaže da su u početku poručivali da se na taj način „smanjuju operativni troškovi", pa su zato i transakcije jeftinije.

Međutim, kada je određeni broj korisnika počeo da koristi ove usluge, u roku od nekoliko meseci, banke su uvele naplatu transakcija, tvrdi Gavrilović.

„Imamo jednu apsurdnu situaciju da ja kao korisnik usluge moram da imam pametni telefon ili laptop, internet, popunjavam nalog za plaćanje i trošim vlastite resurse i vreme.

„I onda mi banka to naplati jer radim njihov posao, a otpustila je određeni broj ljudi koji su to ranije radili", dodaje.

Gavrilović kaže da gotovo nema banke koja sada ne naplaćuje ovu uslugu, pa se tako provizija kreće od 15 do 30 dinara.

„Tamo gde su transakcije jeftinije, skuplje je održavanje računa i obrnuto, pa mu dođe na isto.

„U tom smislu ne postoji prava konkurencija, pa korisnici ne mogu ni da se odluče da promene banku, a ni da kazne onu koja neopravdano povećava cenu", zaključuje Gavrilović.

• Kupovina na Fejsbuku i Instagramu - mačka u džaku
• Koliko je sigurna kupovina preko interneta u vreme korone
• Milijarde od doznaka iz inostranstva, i još mnogo više

Međutim, prema nekim podacima broj korisnika usluga elektronskog bankarstva raste.

Na kraju prvog tromesečja 2020. bilo je 1,7 miliona korisnika, dok se njihov broj povećao na više od dva miliona u istom periodu ove godine, preneo je RTS.

Da bi banka promenila cenu usluga, iz Udruženja banaka Srbije kažu da o tome moraju da obaveste klijente dva meseca pre primene novih tarifa.

„Povećanje cena usluga sigurno nije popularan potez, ali treba imati u vidu da banke imaju visoke troškove ulaganja u nove tehnologije, softvere i opremu.

„Mora da se vodi računa i o bezbednosti i sigurnosti tih sistema", rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije za RTS.

Šta kažu vlasnici menjačnica

Predrag Živić iz Knjaževca od 2020. vodi menjačnicu u kojoj mogu i da se plate računi.

Nije primetio da je broj ljudi na njegovom šalteru opao od kada je poraslo interesovanje za elektronsko plaćanje.

„Mislim da naš narod nije naviknut na to, voli i dalje da ima keš u rukama i da direktno plaća bez obzira na čekanje u redu,

„A neki ljudi vole tu i da se druže, naročito stariji i penzioneri", govori Živić za BBC na srpskom.

On godinama koristi usluge elektronskog bankarstva i u njegovoj banci do sada nije plaćao proviziju prilikom uplata.

Ukoliko uskoro budu uveli naplaćivanje ove usluge, kod ovog Knjaževčanina neće doći ni do kakve promene.

„I dalje će biti jeftinije nego da idem na šaltere i da čekam da platim", zaključuje vlasnik menjačnice.

Pogledajte video o tome da li Beograđani vole ili ne vole onlajn kupovinu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk