NATO je 2001. godine proterao talibane iz Kabula posle napada od 11. septembra na Njujork i Vašington.
A opet, skoro dve decenije kasnije, lideri ove islamističke ekstremističke grupe vratili su se u glavni grad Avganistana, veselo praveći selfije u predsedničkoj palati dok pod kontrolom drže gotovo čitavu zemlju.
Ono što možda najviše iznenađuje jeste da do ovog obrta nije doveo katastrofalni poraz američkih i NATO snaga, već pažljivo pregovarani mirovni sporazum.
Šta je dovelo do sporazuma, potpisanog pod jednim predsednikom a primenjenog pod njegovim naslednikom, koji je tako katastrofalno pošao po zlu?
Dan pošto su se srušile Kule bliznakinje, tadašnji predsednik Džordž V. Buš obećao je da će ova „bitka zahtevati vreme i rešenost, ali budite uvereni, mi đemo pobediti".
U stvarnosti, Amerika nikad nije bila ni blizu da osigura vojnu pobedu nad talibanima.
Iako je grupa koja je skrivala ekstremiste Al Kaide odgovorne za napade od 11. septembra brzo proterana iz gradova NATO intervencijom, ona je provela nekoliko godina u pregrupisavanju i do 2004. godine već bila u situaciji da pokrene pobunu protiv zapadnih sila i nove avganistanske vlade.
Reagujući na sve veći broj napada, tada novi američki predsednik Barak Obama pokrenuo je „nalet" 2009. godine, masovno povećavši broj NATO trupa u zemlji, na vrhuncu dostigavši cifru od 140.000 vojnika.
To je pomoglo da se talibani još jednom odbiju, ali je imalo vrlo malo dugoročnog uticaja.
Kad je sukob postao najduži američki rat, koštajući zemlju procenjenih 978 milijardi dolara i više od 2.300 života, postao je izuzetno nepopularan među Amerikancima, a pozivi na njegovo okončanje postali su sve glasniji.
Iako je broj godišnje ubijenih američkih vojnik bio relativno nizak nakon što su se 2004. godine zvanično prebacili na ulogu obučavanja i pružanja podrške, avganistanski predsednik Ašraf Gani rekao je 2019. godine da je u prethodnih pet godina „ultimativnu žrtvu podnelo više od 45.000 pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti".
Suočen sa ovom situacijom, Obamin naslednik Donald Tramp počeo je intenzivne pregovore sa talibanima, potpisavši sa njima sporazum u februaru 2020. godine.
Bilo je to nešto o čemu je on rado govorio u predizbornoj kampanji te godine.
„Uzgred, uglavnom smo izašli iz Avganistana, kao što verovatno znate", rekao je za Aksios.
„Bili smo tamo 19 godina. Sada odlazimo."
SAD su pristale da povuku preostale trupe iz Avganistana, a talibani su obećali da neće dopustiti Al Kaidi niti bilo kojoj drugoj ekstremističkoj grupi da operiše u oblastima pod njihovom kontrolom.
Sporazum je takođe naveo da će 5.000 talibanskih zatvorenika biti razmenjeno za 1.000 zarobljenih pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti, a sankcije će biti ukinute protiv islamističke militantne grupe.
Sporazum se ticao samo Amerike i talibana, a plan je bio da će talibani naknadno pregovarati sa avganistanskom vladom da bi se utvrdilo kako i ko će vladati zemljom u budućnosti.
Avganistanske snage bezbednosti - obučene po ceni od 88,32 milijarde dolara i sa više od 300.000 vojnika u teoriji - nadgledaće situaciju dok pregovori budu bili u toku.
Predsednik Tramp - koji je to opisao kao „divan sporazum" prema njegovom tadašnjem savetniku sa nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu - javno je rekao da plan „ima šansu da ispadne ekstremno dobar".
Amerika je prvo počela da povlači trupe pod Trampom.
Pregovori licem u lice između talibana i avganistanske vlade započeli su u septembru, ali nikad nije izgledalo kao da je dogovor blizu.
Uprkos izostanku napretka, protivnici talibana ostali su optimistični da sporazum neće dovesti do katastrofe.
„Ovo nije Vijetnam", izjavio je avganistanski predsednik za BBC u februaru.
„Ovo nije vlada koja će pasti."
U julu je portparol talibana tvrdio da „iako imamo prednost na terenu, veoma smo ozbiljni po pitanju pregovora i dijaloga".
Možda je indikativnije da su u to vreme oni zauzimali po 10 glavnih gradova provincija nedeljno.
Aktuelni američki predsednik Džo Bajden - uprkos tome što se nije slagao sa Trampom po gotovo svakom drugom političkom pitanju - nastavio je da primenjuje sporazum svog prethodnika rekavši štampi prošlog meseca da neće „poslati još jednu generaciju Amerikanaca u rat u Avganistanu bez razumnih očekivanja da se postigne drugačiji ishod".
„Verovatnoća da će talibani zauzeti sve i vladati čitavom zemljom vrlo je mala", dodao je on tada.
I uprkos događajima od prethodnih nekoliko dana, čini se da predsednik i dalje čvrsto stoji iza odluke.
„Ako ništa drugo, razvoj događaja iz proteklih nedelju dana samo dodatno potvrđuje da je okončanje američkog vojnog učešća u Avganistanu bilo prava odluka", rekao je on u ponedeljak.
Ali za mnoge stav talibanskog lidera Muhameda Abasa Stanikzaija dok je govorio u svečanoj sali luksuznog hotela nakon potpisanog ugovora sa najmoćnijom vojskom sveta u septembru prošle godine danas će zvučati još istinitije.
„Nema nikakve sumnje da smo dobili rat", rekao je on tada.
„Nema nikakve sumnje."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar