Severni tok 2: Rusija ne sme da koristi gasovod kao oružje, kaže Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da bi Rusiji mogle da budu uvedene dodatne sankcije ako bude koristila kontroverzni gasovod protiv Ukrajine.

U razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Vladimiru Zelenskom tokom oproštajne posete Kijevu, Merkel je rekla da razume njegovu zabrinutost zbog gasovoda Severni tok 2.

Zelenski se protivi gasovodu i kaže da ugrožava bezbednost Ukrajine.

Prolaziće ispod Baltičkog mora i udvostručiće izvoz ruskog gasa u Nemačku.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da će Ukrajina, kao i ostale tranzitne zemlje, uskoro morati da traži pravo na tranzitni gas.

• Severni tok 2 - kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
• Ko će se prvi zalediti u Evropi ako stane gas iz Rusije 1. januara
• Iz koje kuhinje je došla afera „ruski špijun“

U Ukrajini strahuju da će ruski gasovod Severni tok 2 dati veću kontrolu Moskvi nad snadbevanjem regiona energijom i dodatno pojačati njen uticaj.

Tokom zajedničke konferencije za medije u nedelju, Zelenski je opisao ovaj projekat kao „geopolitičko oružje Kremlja", koje bi moglo da bude „opasno za čitavu Evropu".

Ali Merkel, koja se ove jeseni, posle 16 godina mandata, povlači sa funkcije nemačke kancelarke kaže da su Berlin i Vašington na istoj strani, odnosno da gasovod Severni tok 2 ne treba koristiti protiv Ukrajine.

Dodala je da sankcije mogu biti uvedene Moskvi u dogovoru Nemačkom i Sjedinjenim Američkim Državama, ukoliko se gasovod bude koristio kao oružje.

Zelenski kaže da je zabrinut zbog onoga što može da se dogodi za tri godine, odnosno kada istekne ugovor o isporuci ruskog gasa kroz ukrajinske gasovode.

Ukrajinska privreda bi se suočila sa gubitkom od milijardi dolara zbog tranzitnih taksi.

Merkel koja je razgovarala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u petak, obećala je da će obezbediti više od milijardu dolara za pomoć u proširenju ukrajinskog sektora obnovljive energije.

Rusija već isporučuje oko 40 odsto gasa Evropskoj uniji - odmah posle Norveške, koja nije u Evropskoj uniji, ali učestvuje na tržištu.

Novi gasovod će povećati količinu gasa ispod Baltika na 55 milijardi kubnih metara godišnje.

Merkel je pokušala uveri predstavnike država Centralne i Istočne Evrope da se zbog gasovoda Nemačka neće oslanjati na rusku energiju.

U međuvremenu, na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak je objavljen intervju ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova mađarskim novinama Mađar Nemzet.

Lavrov je u njemu jasno stavio do znanja da će Ukrajina, kao i ostale tranzitne zemlje, uskoro morati da traži pravo na tranzitni gas.

„Ne odbijamo da se pridržavamo postojećih sporazuma o isporuci ruskog gasa Evropi - dok će tranzitne zemlje u budućnosti morati da se takmiče za pravo na tranzit, a ne da pokušavaju da diktiraju svoje uslove", rekao je Lavrov.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk