Osamdeset dve godine posle početka Drugog svetskog rata, Poljska još traži odštetu od Nemačke za stravične gubitke koje je nacija pretrpela tokom sukoba.
„Izgubili smo šest miliona ljudi, mnogo više nego bilo koja druga zemlja koja je dobila ogromnu reparaciju.
„Nije fer. To ne može tako", izjavio je poljski premijer Mateuš Moravjecki u intervjuu za nemačke medije.
Poljski skupštinski odbor zadužen je da proceni količinu odštete, ali je verovatno da će ona biti veća od računice poljskog komunističkog režima iz 1947. godine koja je ratne gubitke zemlje procenila na 850 milijardi dolara u današnjem novcu.
„Ima mnogo toga da se analizira.
„Nemci su sravnili sa zemljom više od hiljadu poljskih sela. Precizno ćemo utvrditi sumu koju ćemo tražiti", dodao je on.
U zoru 1. septembra 1939. godine, Nemačka je bombardovala poljski Vjelunj, grad bez ikakvog strateškog vojnog značaja.
Cilj je bio da se zavede teror među civilnim stanovništvom.
Stradale su stotine ljudi, brojne zgrade su porušene, a preostalo stanovništvo je pobeglo.
Dva dana posle invazije, Velika Britanija i Francuska objavile su rat Nemačkoj.
Dve nedelje kasnije, Poljska je doživela drugu invaziju, ovaj put od Sovjetskog Saveza na istoku.
Nije opšte poznato, ali poljske žrtve u Varšavi tokom bombardovanja Luftvafea 1939. godine otprilike su iste kao one koje su pretrpeli Nemci u britanskom bombardovanju Drezdena 1945. godine, kad je poginulo i do 25.000 ljudi.
Nemačka invazija Poljske najavila je početak jedne od najkrvavijih okupacija u ratu, u kojoj su Nemci ubili milione poljskih građana.
Procene variraju, ali u ratu je poginulo više od pet miliona Poljaka, možda čak čitavih 17 odsto populacije, među kojima i do tri miliona poljskih Jevreja koje su Nemci ubili u Holokaustu.
Posle neuspelog ustanka poljske Domovinske armije 1944. godine protiv nemačkog okupatora u Varšavi, u kom je ubijeno više Poljaka nego Japanaca posle bačene atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, Hitler je izdao naređenje da se uništi glavni grad Poljske.
Kad je Crvena armija isterala nemačke okupatore iz Varšave 1945. godine, Staljin je u Poljskoj postavio poslušnički komunistički režim, koji je potrajao sve do 1989. godine.
Čerčil, Ruzvelt i Staljin složili su se da nemačka reparacija Poljskoj treba da bude isplaćena preko Sovjetskog Saveza u vidu materijala, infrastrukture i hrane umesto u novcu.
Poslanik vladajuće stranke Arkadijuš Mularčik rekao je da je njegov skupštinski odbor procenio vrednost reparacije isplaćene Poljskoj posle rata.
„Ta reparacija nije odgovarala našim gubicima. Bila je to veoma, veoma mala suma", rekao je on za BBC.
„Još postoje stari Poljaci koji nikad nisu primili ni evra obeštećenja i oni su veoma nervozni.
„Ljuti su što su Jevreji dobili odštetu, a Poljaci nisu dobili ništa", dodao je on.
Prema nemačko-poljskoj anketi iz 2018. godine, 46 odsto Poljaka podržalo je zahtev za reparacijom, dok mu se 76 odsto Nemaca usprotivilo.
Mularčik je rekao kako se nada da će posle predstavljanja izveštaja njegovog odbora sledeći korak biti pregovori sa Berlinom po ovom pitanju.
Poljska još nije zvanično pokrenula ovo pitanje pred Nemačkom.
I zaista, nemačka vlada tvrdi da je pitanje reparacije pravno okončano.
Poljska je 1953. godine potpisala sporazum postignut između Sovjetskog Saveza i komunističke Istočne Nemačke da će reparacija prestati od 1954. godine.
Mularčik kaže da sporazum nije punovažan zato što Poljska tada „nije bila nezavisna zemlja", a njen premijer Boleslav Bjerut je bio sovjetski agent.
On je rekao da ne postoje dokumenti vlade koji pokazuju da se Poljska odrekla prava na reparaciju.
Doktorka Agnješka Lada, stručnjakinja za poljsko-nemačke odnose iz poljske ekspertske grupe Institut javnih poslova, sumnja da će Varšava ikad zvanično pokrenuti ovo pitanje u Berlinu.
„Nemačka prihvata da Poljska ima moralno pravo da traži reparaciju, ali je svesna i da je ovo domaća igra koju vlada igra za vlastite glasače", rekla je ona za BBC.
I, zaista, Mularčik priznaje da pokretanje pitanja reparacije nije samo pitanje odštete.
Ono odražava i zabrinutost vlade da kad svetski mediji netačno pišu o „poljskim logorima smrti", oni pokušavaju da prekroje istoriju tog perioda.
„Ova rasprava oko reparacije važna je za nas zato što kad objektivni novinari pišu o Drugom svetskom ratu, oni jasno pišu o tome ko je bio agresor, a ko su bile žrtve", rekao je on.
Pogledajte video: U Poljskoj deaktivirana bomba iz Drugog svetskog rata
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar