Evropskih integracija Zapadnog Balkana ima, datuma ulaska u članstvo u Uniji - nema.
Inicijativa Slovenije, zemlje domaćina samita Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana održanog u Brdu kod Kranja, da se 2030. godina odredi kao fiksni datum do kada bi nove članice mogle da se pridruže klubu, nije dobila podršku evropskih lidera.
„Zaista ne verujem u određivanje datuma, ali verujem u ispunjavanje naših obećanja.
„Kada se steknu uslovi, pristupanje može da se realizuje", prenela je agencija Rojters reči odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel posle Samita.
Ipak, razgovor o datumu nije prvi - a verovatno ni poslednji u procesu pridruživanja.
„Priča o datumima i vremenu koje je potrebno da zemlje uđu u punopravno članstvo stari su kao i sam proces evropskih integracija.
„Ova priča obično služi kao izgovor - državama Zapadnog Balkana da kažu da EU nije spremna, Evropskoj uniji da kaže da će biti spremna kada kandidati budu spremni", kaže Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Srbija je pregovore o članstvu u EU počela 21. januara 2014. godine.
Poslednje pregovaračko poglavlje otvoreno je u decembru 2019. godine, posle čega nije bilo napretka - uprkos promeni metodologije i grupisanju poglavlja u takozvane klastere sličnih tema.
U istorijskom iskustvu proširenja Evropske unije, bilo je i situacija kada se prolazno vreme mnogo preciznije merilo.
„Države Srednje i Istoče Evrope imale su zacrtan put, planiran, znale su tačno koje im je prolazno vreme za reforme da bi sve zajedno ušle u velikom proširenju 2004. godine.
„Hrvatska je onda ušla sama, a Srbija i Crna Gora nisu uspele da ih stignu i počele su odvojene pregovore", smatra Nataša Dragojlović.
Ona kaže da je poslednja u nizu šansi propuštena posle 2018. godine, kada je Evropska unija donela strategiju proširenja na Zapadnom Balkanu.
U njoj je jasno bio naveden cilj da Srbija i Crna Gora do članstva dođu 2025. godine.
„Evo nas u 2021. godini i ove dve države, umesto da su tada ubacile u šestu brzinu i dodale gas do daske, one su stagnirale, vozile na leru, a neke su krenule i u rikverc.
„Besmislena je svaka dalja spekulacija sa datumom kada će EU biti spremna da primi države koje nisu iskoristile nijednu priliku", zaključuje Nataša Dragojlović.
Licitacija sa datumom ulaska u članstvo počela je i pre rata u kome se raspala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).
Nekadašnji makedonski predsednik Kiro Gligorov svedočio je da je Evropska zajednica krajem 1990. godine političkom odlukom želela da ponudi pridruženo članstvo SFRJ u svom klubu u zamenu za očuvanje zajedničke jugoslovenske države.
Lideri jugoslovenskih republika su se, prema Gligorovu, odlučili za drugačiji princip, što je bio direktni uvod u rat u bivšoj Jugoslaviji.
Nekadašnji srpski premijer je izrazio nadu da bi Srbija i Crna Gora mogle biti primljene u Evropsku uniju već 2007. godine, preneo je tada B92.
„Ono što je i u Briselu i u Berlinu bila osnova naše priče je da smo jako veliki optimisti, sa željom da do 2007. godine, odnosno, preciznije, zajedno sa Bugarskom, Rumunijom i Hrvatskom, postanemo članovi EU.
„Ne bi da se toliko vezujem za 2007. godinu, zato što ona nije posebno sigurna ni za neke od ovih država, nego upravo za tu grupu zemalja", rekao je Živković.
Magazin Ekspres nabrojao je listu datuma koje su za ulazak Srbije u EU navodili srpski zvaničnici.
Nekadašnji predsednik Srbije govorio je o tri godine kao potencijalnim terminima za ulazak Srbije u evropski klub.
Iz tog vremena, treba dodati i obećanje ministra za evrointegracije Božidara Đelića koji je 2008. najavio da će Srbija postati članica EU 2014. godine.
Neposredno susedstvo Zapadnog Balkana imalo je interes da vidi zemlje u svojoj neposrednoj blizini u evropskoj porodici.
Kada je 2009. godine došao na vlast u Grčkoj, premijer Jorgos Papandreu predložio je da se za pet godina okonča proces proširenja EU na Balkanu.
Od svih zemalja kandidata, u tom periodu samo je Hrvatska uspela da ostvari cilj i postane punopravna članica 2013. godine.
Partijska konvencija Srpske napredne stranke bila je mesto gde je predsednik SNS i premijer Aleksandar Vučić dao jasno obećanje.
„Naš cilj je da Srbija 2020. godine postane punopravni član Evropske unije i mi ćemo taj zadatak da ostvarimo", rekao je tada Vučić stranačkim kolegama.
Vučić je nekoliko meseci pre toga postao predsednik Vlade Srbije, a njegova stranka preuzela je vlast dve godine ranije.
Postoji jasan cilj koji vlada Aleksandra Vučića želi da ostvari - da Srbija postane članica EU do 2020. godine, mada ja mislim da možda postoji mogućnost, a to je ono što bih želeo, da se to desi i ranije, rekao je Šreder u zajedničkom novogodišnjem intervjuu sa Vučićem za Blic, a prenosi list Danas.
Vučić je rekao da po pitanju ulaska Srbije u Evropsku uniju ne deli optimizam bivšeg nemačkog kancelara.
To bih mogao da kažem ovako - bliže smo članstvu u EU nego što nam se čini i nego što mislimo, a dalje nego što bismo to želeli, rekao je Vučić.
Slovenački političar srpskog porekla, u jednom trenutku i premijer Slovenije, 2017. godine izrekao je optimističan zaključak.
„Ako mene neko pita, Srbija bi već trebalo da je članica EU.
„Mislim da je neophodno i da sve zemlje bivše Jugoslavije u paketu uđu u Evropsku uniju", rekao je Janković u intervjuu za magazin Biznis.
Kao što je tadašnji predsednik Žan Klod Junker najavio u govoru o stanju Unije u 2017. Komisija je usvojila strategiju za „Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu", potvrdivši evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima, navodi se na sajtu Delegacije EU u Srbiji.
Strategija objašnjava korake koje treba da preduzmu Crna Gora i Srbija kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine; drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija dve jedine zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju.
Ova perspektiva će konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je uverenje, na osnovu razgovora u Briselu, da će se na kraju mandata nove vlade, 2024. godine, završiti pristupni pregovori Srbije i EU, te da je realno da Srbija postane članica Unije do 2026, preneo je tada Javni servis.
Vučić se u junu 2020. godine u Briselu sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da je moguće da u periodu od 2025. do 2027. godine Srbija postane članica, podsećajući na kredibilnu strategiju proširenja EU iz februara 2018. godine.
„Tada smo govorili da to nije obećanje nego mogućnosti, a da li će to biti 2025, 2026 ili 2027. godina nije toliko važno", zaključila je Joksimović, a prenela agencija Tanjug.
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar