Srbija i nasilje u sportu: Zašto šovinizam pobeđuje sport u Srbiji - "problem je uvek u vašoj kući"

U prethodnih 20 godina u Srbiji je bilo više od 10 većih šovinističkih i rasističkih incidenata, a poslednji se dogodio na rukometnom meču Crvene zvezde i Novog Pazara posle čega je klub iz Raške istupio iz lige.

 

Everton Luiz (levo) i Filip Kljajić (desno)
Getty Images
Bivši fudbaler Partizana, Everton Luiz, bio je meta rasističkih uvreda navijača Rada

 

Dok čelnici klubova u Srbiji i u regionu nemoćno šire ruke na raspostranjene incidente, šovinističke, pa i rasističke ispade sa tribina, u Engleskoj su se još sredinom 80-tih godina prošlog veka obračunali sa huliganima, zahvaljujući planu i odlučnosti premijerke Margaret Tačer.

Šovinistički i rasistički povici, pominjanje genocida nad Bošnjacima u Srebrenici ili Žute kuće, postali su deo folklora na sportskim događajima u Srbiji - od Beograda i Novog Sada, do Novog Pazara, Čačka, Kruševca i drugih gradova u unutrašnjosti zemlje.

Na rukometnom meču Crvene zvezde i Novog Pazara 10. oktobra u Beogradu, navijači beogradskog kluba uzvikivali su pogrdne parole i istakli uvredljive transparente na račun gostiju, posle čega je novopazarski klub istupio iz Arkus lige Srbije, a protiv Crvene zvezde pokrenut je disciplinski postupak.

„Šovinizam je tragedija koja usporava sve procese u društvu i ti procesi se iz sporta prenose na dnevnu politiku i iz dnevne politike na sport.

„Svi ti slogani o Srebrenici, Kosovu. To je utuk na utuk, što se kaže", poručuje za BBC na srpskom Dragan Koković, sociolog i autor knjige Sport, društvo i nasilje.

Navijački šovinistički ispadi „nikome ne donose ništa dobro", a država i društvo se mogu obračunati sa tim „vrlo lako, ako postoji prava volja za to", kaže za BBC na srpskom Ivan Golac, bivši fudbaler Partizana koji je značajan deo karijere proveo u Engleskoj.

Pored volje države, neophodno je da se uključe i svi članovi društva, jer je rešenje „uvek i samo u vašoj kući", dodaje Golac.

Na tribinama i u sportskim halama u Srbiji tokom prethodnih 20 godina zabeleženo je više šovinističkih i rasističkih incidenata u kojima su učestvovali navijači raznih klubova.

Na meti se našao i košarkaš Crvene zvezde, Nikola Kalinić, zbog stavova o Kosovu koji se nisu dopali najvatrenijim pristalicama beogradskog kluba, da bi se sportista kasnije izvinio zbog iznesenog mišljenja koje je, kako je rekao, „loše protumačeno".

Novinari BBC-ja na srpskom pokušali su da dođu do zvaničnog broja privedenih i osuđenih ljudi zbog počinjenih dela u vezi sa šovinizmom i rasizmom na sportskim priredbama u Srbiji.

Do objavljivanja teksta iz Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili.

Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama izričito je zabranjeno (član 4 stav 3.) „pokušaj unošenja ili unošenje u sportski objekat ili isticanje u sportskom objektu obeležja kojima se vređaju nacionalna, rasna, verska ili druga osećanja ili na drugi način izaziva mržnja ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba".

Prema istom propisu, organizator utakmice je dužan da onemogući da takva obeležja budu uneta u sportski objekat, a predviđene kazne su od milion do dva miliona dinara.

Šta se dogodilo na meču Crvene zvezde i Novog Pazara?

Rukometaši Crvene zvezde dočekali su Novi Pazar u meču Arkus lige Srbije, a navijači beogradskog kluba uzvikivali su tokom utakmice u Hali Šumice uvredljive parole i skandirali su Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske koji je pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora pred sudom u Hagu zbog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici.

Razvili su i nekoliko transparenata, pružajući podršku Mladiću uz uvrede upućene Bošnjacima.

Husein Memić, član uprave Rukometnog kluba Novi Pazar i Upravnog odbora Arkus lige Srbije, posle meča je osudio ponašanje navijača beogradskog klua i najavio povlačenje njegovog tima iz takmičenja, kao i da će on podneti ostavku na funkciju u ligi.

Tokom svih 60 minuta meča čule su se „šovinističke i fašističke parole", tvrdio je Memić.

„Ovome mora da se stane na put. Delegat utakmice se pravio da čuje neke druge povike, kao da je čuo: 'Napred, Zvezda', a ne skandiranje Ratku Mladiću", poručio je on.

U izveštaju sa meča objavljenom na sajtu Sportskog društva Crvena zvezda, nije bilo reči o pogrdnom skandiranju navijača ovog kluba upućenom gostima iz Novog Pazara.

Iz Arkus lige izdali su saopštenje u kojem se navodi da je navijanje na meču do 40. minuta bilo „u sportskom i fer-plej duhu", da bi se onda „čulo neprimereno skandiranje" i razvijeni su transparenti „uvredljivog sadržaja".

Utakmica je privremeno prekinuta, a na zahtev delegata sklonjeni su sporni transparenti.

„Meč je potom nastavljen, a navijanje je bilo fer i sportski do kraja", piše u saopštenju Lige.

Potom je pokrenut disciplinski postupak protiv RK Crvena zvezda zbog „propusta u organizaciji meča".

Narednog dana su iz Arkus lige u novom rešenju potvrdili da ih je RK Novi Pazar obavestio da je upravni odbor tog kluba doneo „jednoglasno rešenje" o istupanju iz lige.

Klub je preko Fejsbuk stranice zvanično potvrdio odluku.

Doneta je i odluka o brisanju dosadašnjih rezultata Novog Pazara i liga će nastaviti da funkcioniše sa umanjenim brojem ekipa, dodaje se.

Očekuje se pokretanje disciplinskog postupka protiv Novog Pazara, a potencijalna novčana kazna za klub mogla bi ići do 300.000 dinara, kaže u izjavi za BBC na srpskom Vladimir Knežić, sekretar lige.

Sociolog Dragan Koković navodi da uvek navijači reaguju „i sa jedne i sa druge strane", čime dolazi do stvaranja začaranog kruga nasilja.

„Zbog toga treba uzeti u obzir i kakav je Novi Pazar domaćin kada je reč o sportskim događajima", napominje on.

Koković dodaje da su slične stvari „već viđene kod nas" i dodaje da klub možda nije trebalo da donese radikalnu odluku.

Odakle šovinizam i rasizam na sportskim događajima?

Nacionalizam je ovde sveopšta pojava i česta je na ovim prostorima, a kada se na to doda mržnja prema drugim narodima onda dolazi do šovinizma, čega takođe ima, navodi sociolog Koković.

Kao neko ko je rođen u Prijepolju i ko je radio u Novom Pazaru, upoznat je sa netrpeljivošću između različitih etničkih i verskih grupa.

„Uvek je ovde bio trusan teren posle rata, a nema razloga da toga bude - treba smiriti strasti i dovesti ih na nivo koji je podnošljiv", poručuje on.


Neki od slučajeva šovinizma na tribinama u Srbiji

  • Mart 2012: Na utakmici između FK Rada i FK Novog Pazara u Beogradu dogodio se incident kada su navijači domaćeg tima „Junajted forsi" istakli transparent na kome su bili nacrtani nož, žica i hemijska oznaka za srebro (Ag) uz poruku „rešite rebus", aludirajući na zločin u Srebrenici (Bosna i Hercegovina)
  • Oktobar 2012: Na narednoj utakmici između Novog Pazara i Rada u Kupu Srbije navijači domaćeg tima razvili su transparent sa natpisom: „Rešen rebus - srce, bubreg, pluća - živela žuta kuća", koji se odnosi na kuću u Albaniji koja je predmet istrage o trgovini ljudskim organima
  • Oktobar 2014. godine: Na kvalifikacionoj utakmici Srbije i Albanije za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016. iznad stadiona u Beogradu pojavio se dron za koji je bila zakačena zastava sa mapom takozvane velike Albanije. Dron sa zastavom je nadletao teren nekoliko minuta, što je izazvalo veliko negodovanje, zvižduke i skandiranje srpskih navijača. Sudija je prekinuo meč zbog uletanja drona.Srpski fudbaler Stefan Mitrović potom je uhvatio zastavu i skinuo dron, ali su na njega nasrnula dvojica albanskih igrača u pokušaju da mu je otmu. Tada je došlo do opšte gužve na terenu, utrčalo je i nekoliko navijača, pa je sudija Martin Etkinson iz Engleske pozvao igrače u svlačionicu i prekinuo meč. Fudbaleri Albanije su prilikom napuštanja terena gađani bakljama i upaljačima.
  • Januar 2018: Tokom košarkaške utakmice Evrolige između Crvene zvezde i Olimpijakosa navijači srpskog kluba - Delije, istakli su poruku: „Šiptar, Hrvat, Balija - nisu moja bratija", upućenoj slovenačkom košarkašu Alenu Omiću, dok su mu prilikom predstavljanja ekipe skandirali „Omiću odlazi".
  • April 2019: Fudbalska utakmica u Novom Sadu između Vojvodine i Partizana prekinuta je na 15 minuta kada su navijački beogradskog kluba - Grobari zapevali pesmu „pola Mađar, pola ustaša".
  • Avgust 2021: Navijači partizana su na gostovanju u Novom Pazaru imali su zastave sa likom ratnog zločinca Ratka Mladića, komandanta snaga Srba u Bosni i Hercegovini tokom ratova devedesetih i skandirali „nož, žica, Srebrenica". Prekid utakmice je trajao duže od 40 minuta.

Neki od slučajeva rasističkih incidenata na utakmicama u Srbiji

  • Oktobar 2002: Na utakmici prvog kola kupa UEFA između smederevskog Sartida i engleskog Ipsviča, navijači nekadašnjeg srpskog kluba vređali su tamoputog igrača gostujućeg tima Markusa Benta
  • Oktobar 2006: Tokom fudbalske utakmice Borca iz Čačka i beogradskog Voždovca, domaći navijači - Čete, vređali su na rasnoj osnovi igrača njihovog tima Majka Tamvanjeru iz Zimbabvea. Grupa je nosila bele kapuljače po uzoru na Kju Kluks Klan, rasističku organizaciju iz Sjedinjenih Američkih Država i transparent na kome je pisalo: „Odlazi odavde jer te ovde niko ne voli".
  • Mart 2008: Četvorica navijača Borca iz Čačka su posle utakmice sa Bežanijom u blizini stadiona napali fudbalera Solomona Opokua iz Gane i naneli mu lake telesne povrede, vređajući ga na rasnoj osnovi. Osuđeni su na ukupnu kaznu od četiri i po godine zatvora.
  • Oktobar 2012: Engleski bek Deni Rouz bio akter i utakmice mladih reprezentacije Srbije i Engleske u Kruševcu 2012. godine u baražu za Evropsko prvenstvo. Tada su ga navijači vređali na rasnoj osnovi, mada su srpski igrači tvrdili da je engleski fudbaler prethodno pogodio namerno loptom nekog u publici. UEFA je ekspresno reagovala, kaznivši Srbiju sa dve utakmice igranja pred praznim tribinama koja je posle smanjena na jednu.
  • Februar 2017: Navijači Rada tokom utakmice sa Partizanom na Banjici oponašali su majmunske krike kada bi Everton Luiz, nekadašnji vezista crno-belih, primio loptu, da bi posle utakmice na rasističke prozivke Brazilac odgovorio pokazivanjem srednjeg prsta ka njihovoj tribini.
  • Jul 2021: Do prekida utakmice u beogradskom naselju Banovo brdo između beogradskih timova Čukaričkog i Voždovca došlo je kada je petnaestak navijača gostujućeg tima na rasnoj osnovi vređalo Jamajčanina Normana Kembela.

Nekoliko slučajeva šovinizma i rasizma u regionu

U Hrvatskoj je zagrebački Dinamo zbog rasističkih ispada navijača više puta plaćao kazne UEFA.

Dva najekstremnija slučaja desila su se upravo na utakmicama reprezentacije Hrvatske.

U junu 2015. godine na terenu stadiona Poljud u Splitu, uoči utakmice sa Italijom, bio je iscrtan kukasti krst. Hrvatskoj je oduzet jedan bod.

Dve godine pre toga, fudbalski reprezentativac Josip Šimunić je zbog korišćenja ustaškog pozdrava „Za dom spremni" posle meča sa Islandom dobio 10 mečeva suspenzije, a kažnjen je i novčano.

To je bio i kraj njegove karijere u reprezentaciji, a zbog kazne je propustio i Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine.

U februaru 2019. godine, grupa huligana je u Splitu napala vaterpoliste Crvene zvezde iz Beograda jer su im videli obeležja kluba.

Bežeži od huligana, jedan od vaterpolista je skočio u more.

Evropska fudbalska unija je 2019. godine pokrenula disciplinski postupak protiv FS Crne Gore zbog rasističkog ponašanja navijača na utakmici sa Engleskom u kvalifikacijama za EURO 2020.

Engleska je u Podgorici pobedila 5:1, a igrači gostujućeg tima bili su na meti rasističkih ispada navijača.

Navijači su tokom utakmice na rasnoj osnovi vređali tamnopute reprezentativce Engleske Denija Rouza, Rahima Sterlinga i Kaluma Hadsona Odoja.

Sličnih primera ima mnogo na Balkanu.

Navijači Škendije iz Tetova u Severnoj Makedoniji su na jednoj utakmici, posle incidenata na meču Srbija - Albanija u Beogradu, izneli transparent: „Oni (Srbi) su rak Evrope - UEFA, je l' ti potrebno još?".

Pred početak revanša baraža za plasman na Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016, minutom ćutanja je trebalo da bude odata počast žrtvama terorističkih napada koji su se desili u petak u Parizu.

Međutim, gostujući navijači su prvo počeli da skandiraju: „Palestina, Palestina", što je razumljivo dovelo do reakcije pristalica domaće reprezentacije koja im je odgovorila zvižducima.

Irci su slavili sa 2:0 na toj utakmici i ukupnim rezultatom 3:1 se plasirali na EURO.


 

Deni Rouz (levo) i Nikola Ninković (desno)
Getty Images
Deni Rouz (levo) i Nikola Ninković (desno) na utakmici mladih reprezentacija Enleske i Srbije u Kruševcu 2012. godine

 

Nekada su navijači protivničkih timova išli zajedno na utakmice, a sada ih razdvajaju kordonima, priseća se Ivan Golac.

On napominje da navijači koji uzvikuju šovinističke i fašističke parole, te pribegavaju nasilju na sportskim stadionima „rade antiljudske i nečastive stvari" koje su kontraproduktivne i za njih i za klub i za državu.

Slučaj košarkaša Nikole Kalinića pokrenuo je polemiku u javnosti - povod su bili njegovi komentari o statusu Kosova i Metohije na koje se nadovezala reakcija Delija, organizovane grupe navijača Crvene zvezde.

„Hajde da rešimo više taj problem, izvučemo šta možemo i nastavimo dalje", poručio je tada Kalinić u intervjuu za BBC na srpskom, aludirajući na kosovsko pitanje.

Kao košarkaš turskog Fenerbahčea, Kalinić je gostovao Zvezdi u Beogradu, a deo navijača ga je dočekao zvižducima i pogrdnim skandiranjem.

 

Nikola Kalinić (levo) na utakmici Evrolige protiv litvanskog Žalgirisa
Fonet
Nikola Kalinić se našao u nemilosti navijača zbog stavova o statusu Kosova

 

Ove sezone se vratio u klub sa Malog Kalemegdana, što mnogim navijačima crveno-belih nije bilo po volji.

Ipak, Kalinić se u intervjuu za SportKlub izvinio onima koje je kontroverzna izjava o Kosovu povredila, rekao je da je ono za njega „neizostavni deo Srbije i da tako treba da ostane zauvek".

Košarkaš je odlučio i da donira jednu mesečnu platu za pomoć „srpskom narodu na Kosmetu".

Iz redova navijačke grupe Delije oglasili su se saopštenjem u kojem su naveli da su „prepoznali dobru volju" kod Kalinića, ali su upozorili da „niko nikada neće biti dobrodošao u Zvezdu ako priča loše o Srbiji, crkvi, Zvezdi, Delijama".

„Poslednje upozorenje upravi da sledeći igrač koji dođe, a ideološki je nepodoban, biće znak da budemo protiv iste", dodaje se u saopštenju.

Dragan Koković u ovakvom načinu komunikacije i ponašanja navijača vidi veliki problem.

Navijači su u mnogim klubovima postali „više od tog 12. igrača" i mešaju se u mnogo stvari u vezi sa njihovim funkcionisanjem.

„Videli smo nedavno da navijači Zvezde određuju kako treba da se ponašaju neki ljudi - došlo je do pomirenja sa Kalinićem, ali oni postavljaju neke uslove.

„Neko ko je navijač ne može klubu postavljati uslove, jer klub ima menadžere koji se pitaju za poslovanje - tako je i sa Novim Pazarom i sa drugim klubovima i to nikada nije dobro", objašnjava ovaj sociolog.

Kako rešiti problem?

Brojne evropske države borile su se protiv rasizma, šovinizma i nasilja na sportskim terenima, a primeri se mogu naći u Engleskoj i Italiji.

Nekadašnji fudbaler i trener beogradskog Partizana, Ivan Golac, proveo je najveći deo karijere u Engleskoj - nosio je dresove Porstmuta, Sautemptona, Bornmuta i Mančester Sitija.

Kada je stigao na Ostrvo, dočekala ga je „jedna lepa i humana priča" kako na terenu, tako i na tribinama, priča za BBC na srpskom ovaj 71-godišnjak.

Međutim, ubrzo je došlo do porasta nasilja i rasizma među engleskim navijačima, a sve je kulminiralo 29. maja 1985. godine na meču italijanskog Juventusa i Liverpula na stadionu Hejzel u Briselu u okviru tadašnjeg Kupa šampiona.

U jednoj od najvećih sportskih tragedija svih vremena, poginulo je 39 lica, najveći broj stradalih bili su fanovi Juventusa.

Britanska vlada, predvođena premijerkom Margaret Tačer zvanom „Čelična lejdi", bila je rešena da zaustavi nasilje na stadionima i to je učinila „vrlo ekspeditivno i lako", seća se Golac.

Evropske fudbalske vlasti zabranile su engleskim klubovima da igraju u evropskim takmičenjima, a tu odluku je svesrdno podržala Margaret Tačer.

„Uradili su ono što je trebalo - zatvorili su vođe navijača i zabranili im pristup stadionima kada igraju njihovi timovi.

„Pred utakmicu su morali da se jave u stanicu policije i automatski nisu mogli da stignu do stadiona, a kada se igralo u inostranstvu morali su da predaju pasoš policiji i nisu mogli da putuju", prepričava nekadašnji fudbaler.

„Ima li veće kazne za te ljude?", pita se Golac.

Zbog huliganizma i rasizma, gledanje utakmica u Engleskoj sedamdesetih, a posebno osamdesetih godina prošlog veka, često je bilo zastrašujuće i neprijatno iskustvo, napisao je BBC u članku iz 2013. godine.

Stadioni su bili u fazi raspadanja i sportu su očajnički bila potrebna ulaganja.

Vlasti su delovale posle niza tragedija.

Najpre tragedije u meču Juventusa i Liverpula, a potom i požara na stadionu Bredford sitija 1985. godine, kada je poginulo 56 ljudi.

Fudbalski huliganizam osamdesetih godina toliko je brinuo vladu Margaret Tačer da je osnovala „ratni kabinet" kako bi se uhvatila u koštac s tim problemom, pisao je londonski Indipendent.

Margaret Tačer je bila odlučna da pobedi huligane „koji bi inače upropastili igru (fudbal)", kako je navela na jednoj konferenciji za novinare i zauzela se za stroge zatvorske kazne koje će odvratiti druge od hulganizma.

Huliganizam je jedna od naših najpoznatijih izvoznih roba, a time Britanija ne može da se ponosi, rekla je Margaret Tačer jednom prilikom.

„Što je mnogo - mnogo je. Treba nam potpuno novi stav i pristup vlade, policije, fudbalskih vlasti, klubova i igrača - i nadamo se mase pristojnih navijača. Sezona 1985/86 mora označiti povratak pristojnosti u britanskom fudbalu", naveo je njen portparol Bernard Ingam.

Ali zamerali su joj da je na fudbalske navijače gledala kao na talog društva.

 

UEFA se godinama bori protiv rasizma
Getty Images
UEFA se godinama bori protiv rasizma

 

Sociolog Dragan Koković napominje da je Velika Britanija primenila represivni model suzbijanja nasilja na stadionima.

Prema njegovim rečima, ovaj model treba kombinovati sa preventivnim kako bi se postigao najveći efekat.

„Samo kažnjavanjem se ništa neće postići, mora da postoji preventivni model, kao i rad sa navijačima, dobra organizacija utakmica, pa tek onda povrememo represivni.

„Budite ubeđeni da sama represija ništa neće rešiti", tvrdi Koković.

Vlasti na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou treba da odigraju ulogu u sprečavanju šovinizma, rasizma i nasilja na stadionima, ali to ne znači da običan čovek treba da sedi po strani i čeka da se stvari reše, upozorava Ivan Golac.

„Narod je ključan u ovoj priči, ako je on po strani i nezainteresovan za ovu priču, onda je nemoguće promeniti stvari.

„Sve ide iz kuće, a ja vidim narod kao jednu veliku porodicu koja mora da rešava sopstvene probleme", zaključuje on.



Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC