Klimatske promene i samit COP26: Svetski lideri obećali da će do 2030. prestati krčenje šuma, Greta Tunberg ih optužuje da se pretvaraju

Više od 100 svetskih lidera obavezaće se da će okončati krčenje šuma do 2030. godine, što je prvi veliki dogovor na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu.

Među zemljama koje će se obavezati su i Kanada, Brazil, Rusija, Kina, Indonezija i Demokratska Republika Kongo, gde se nalazi oko 85 odsto svetskih šuma.

„Ovi veliki ekosistemi - ove katedrale prirode - pluća su naše planete", kaže britanski premijer Boris Džonson, domaćin dvonedeljnog samita o klimi u Glazgovu.

Obećanje uključuje više od 16 milijardi evra javnih i privatnih sredstava.

Stručnjaci su pozdravili taj potez, ali su upozorili da prethodni dogovor iz 2014. „uopšte nije uspeo da uspori krčenje šuma" i da je potrebno ispuniti obaveze.

Seča drveća doprinosi klimatskim promenama jer šume, koje apsorbuju ogromne količine ugljen-dioksida, nestaju.

• Zlatna groznica: Ilegalni rudari krče Amazoniju dok vlasti žmure
• Ograničimo ljudski uticaj na prirodu da bi sprečili njeno propadanje
• Poruka princa Vilijama: Spasite Zemlju, umesto što se trkate ko će prvi u svemir

Deo sredstava će ići zemljama u razvoju za obnovu uništenog zemljišta, borbu protiv šumskih požara i podršku starosedelačkim zajednicama.

Vlade 28 zemalja takođe će se obavezati da će sprečiti krčenje šuma zarad trgovine poljoprivrednih proizvoda kao što su palmino ulje, soja i kakao.

Ove industrije podstiču gubitak šuma tako što seče drveće kako bi se stvorio prostor za životinje za ispašu ili za uzgoj poljoprivrednih kultura. .

Više od 30 najvećih svetskih kompanija će se obavezati da će prekinuti ulaganja u aktivnosti povezane sa krčenjem šuma.

Za zaštitu druge najveće tropske prašume na svetu - u basenu Konga - biće osnovan fond od 1,3 milijardi evra.

Sporazum o prestanku krčenja šuma do 2030. godine potpisaće mnoge zemlje.

Među njima i Indonezija, najveći svetski izvoznik palminog ulja, proizvoda koji se nalazi u svemu, od šampona do keksa.

Proizvodnja dovodi do uništavanja drveća i gubitka teritorije starosedelačkog stanovništva.

Pogledajte video: Zašto je prašuma Amazonije važna za čitavu planetu

Ogromne prirodne šume Rusije, sa više od jedne petine drveća na planeti, apsorbuju više od 1,5 milijardi tona ugljenika godišnje.

U najvećoj prašumi na planeti, Amazoniji, krčenje šuma je 2020. godine pod brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom ubrzano na 12-godišnji maksimum.

Mnogi ljudi koji žive u Amazoniji, među kojima su i neka i urbana područja, zavise od šume za život i potrebna im je podrška.

„Političari se pretvaraju da ih zanima naša budućnost"

Aktivistkinja za borbu protiv klimatskih promena Greta Tunberg rekla je mladim demonstrantima da se političari koji učestvuju na samitu „pretvaraju da našu budućnost shvataju ozbiljno".

„Ovaj samit je kao i prethodni i nikuda nas nisu odveli.

„To su političari i ljudi na vlasti koji se pretvaraju da našu budućnost shvataju ozbiljno, pretvaraju se da ozbiljno shvataju sadašnjost ljudi koji su već pogođeni klimatskom krizom.

„Promena neće doći iznutra (sa samita). To nije vođstvo - ovo je vođstvo", poručila je Greta okupljenima.

Švedska tinejdžerka je uzvikivala „Klimatska pravda" i „Nema više bla, bla, bla", što su demonstranti zdušno prihvatili.

„Dosta nam je toga i napravićemo promenu, sviđalo se to njima ili ne", dodala je ona.

Među aktivistima koji protestuju u Glazgovu je i grupa koja je peške došla iz Španije, aktivisti grupe „Oksfam" koji preobučeni u svetske lidere sviraju gajde i bubnjeve, kao i pripadnici organizacije „Pobuna protiv izumiranja", koji su dočekivali delegacije na železničkoj stanici u Glazgovu.

Pogledajte i ovaj video: Pet najvećih pretnji po opstanak starosedelačkih naroda

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk