Njihova muka je simbol klimatskih promena, ali polarni medvedi u kanadskom Zalivu zapadnog Hadsona zaista su imali nekoliko teških decenija.
Nestanak leda iz Arktičkog mora, koji je ključan medvedima za lov, doprineo je naglom smanjenju broja životinjske populacije u regionu.
Doktorka Stefani Penk, biološkinja iz nevladine organizacije „Međunarodni polarni medvedi" rekla je za BBC da su od osamdesetih brojke opale sa 1.200 medveda na 800.
Ali kolege Stefani Penk primetile su i da veličina populacije nije jedina stvar koja se smanjuje - već i sami medvedi.
Ženke su postale mršavije i sitnije - izgubivši između 1980-tih i 2010-tih u proseku 65 kilograma težine i pet centimetara visine - a to najverovatnije smanjuje i njihovu sposobnost da odgajaju potomstvo.
„Viđali smo kako se ženke pojavljuju sa manje mladunčadi nego pre, a i ti mladunci su sitniji zato što majka nema da im preda energije kao pre (u obliku mleka)", objašnjava Penk.
„Stopa reprodukcije već je niska kod zdrave populacije polarnih medveda, tako da i samo mali pad ostavlja traga."
Ali polarni medvedi nisu jedine životinje koje se smanjuju.
Naučnici veruju da rast temperature utiče na smanjenje veličine životinja širom sveta.
Ovaj fenomen primećen je tokom poslednjih nekoliko decenija kod stotine vrsta, od riba do reptila, vodozemaca, sisara, pa čak i insekata.
A spisak pogođenih vrsta čini se da samo raste.
Stručnjaci se brinu da ove promene mogu da ostave velikog traga na ekosisteme, a da utiču i na ljudsku vrstu.
Ukratko, veličina tela je ključni faktor za plodnost životinje, njen životni vek i sposobnost da preživi događaje kao što su nestašica hrane ili suša.
Životinje su se uvek adaptirale na promene u svom okruženju povećavajući ili smanjujući veličinu, što lako može da se primeti u fosilnim ostacima, na primer.
Ali ove promene se sada dešavaju suviše brzo, tvrde naučnici.
Studija iz 2020. godine na jednoj vrsti daždevnjaka koja živi u Kaliforniji pokazala je smanjenje od 20 odsto u telesnom stanju - odnos težina-visina - za samo osam godina.
Ovaj tempo promena može da utiče na sposobnost životinja da se prehrane ili razmnožavaju i može da proizvede domino efekat širom šireg lanca ishrane, naročito ako su neke životinje pogođenije od drugih.
Naučne studije o uticaju klimatskih promena na životinjski svet pokazale su da ove mogu da utiču na aspekte koji variraju od toga gde neke vrste žive do promena u vremenskom sledu životnih događaja kao što su selidbe i rođenje.
Ali tokom poslednje decenije pojavio se sve veći korpus istraživanja o veličini tela i njenoj mogućoj vezi sa temperaturom.
Pregled iz 2020. godine analizirao je više od 50 studija na ovu temu.
Jedna od najslavnijih studija jeste analiza više od 70.000 ptica stradalih u sudaru sa prozorima u Čikagu, koje su deo kolekcije gradskog Muzeja iz polja.
Istraživači su otkrili da se između 1978. i 2016. godine smanjila ukupna veličina 52 vrste ptica - dužina donje nožne ptičje kosti, što je uobičajena mera telesne veličine, smanjila se za 2,4 odsto.
To se poklopilo sa periodom rasta temperature, ne samo u Americi, već i na Zemlji uopšte.
Američki Nacionalna okeanska i atmosferska uprava (NOAA) navodi da je temperatura naše planete narasla za 0,08 stepeni Celzijusa po deceniji od 1880. godine i 0,18 stepeni Celzijusa po deceniji od 1981. godine.
„Otkrili smo da su se skoro sve životinjske vrste smanjile", kaže za BBC Brajan Viks, vanredni profesor u školi za životnu sredinu i održivost na Univerzitetu u Mičigenu i vodeći autor studije na pticama.
Vrste su bile veoma raznolike, ali su reagovale na sličan način", kaže on.
„Doslednost je bila šokantna."
Do širih dokaza o „smanjivanju" došli su britanski naučnici 2012. godine.
Tim istraživača sa Univerziteta u Liverpulu i londonskog Univerziteta Kraljica Meri objavio je analizu eksperimenata sprovedenih na 169 vrsta životinja koje žive na kopnu i u vodi, a koja je pokazala da je 90 odsto njih dostiglo zrelost sa manjom telesnom veličinom kad su temperature bile više.
„To je široko rasprostranjen fenomen", objašnjava Dejvid Etkinson, profesor Integrativne ekologije na Univerzitetu u Liverpulu i jedan od koautora studije.
Druga analiza osam komercijalnih ribljih vrsta u Severnom moru pokazala je da je njih šest doživelo smanjenje veličine za 39 godina otkako je temperatura vode porasla od sedamdesetih.
Ribe i drugi morski organizmi važan su izvor hrane za milijarde ljudi širom sveta, prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Ali mogu li ove primećene promene u telesnoj veličini usred rasta globalne temperature prosto da budu slučajne?
Profesor Etkinson veruje da je smanjenje telesne veličine ono što naučnici zovu „trećim univerzalnim odgovorom" na otopljavanje klime, uz tempiranje životnih događaja i geografski raspon.
„Svakako mora da se uradi još istraživanja kako bi se analizirale posledice temperature u svetu prirode, ali ono što smo videli jesu znaci koji zabrinjavaju", rekao je profesor.
„Promene u telesnoj veličini mogu da utiču na individualni opstanak i uspeh reprodukcije, što opet za posledicu može da ima uticaj na strukturu i funkcionisanje ekosistema."
Kako se sve životinje ne smanjuju istim tempom, to bi moglo da dovede do scenarija u kojem će grabljivci morati da jedu više plena da bi utolili glad, a što je situacija koja će se samo pogoršavati ako stopa plodnosti životinja koje se smanjuju takođe bude opadala.
Razlike u veličini životinja iste vrste zbog temperature davno su primećene u prirodi.
U 19. veku, nemački biolog Karl Bergman otkrio je da su vrste toplokrvnih životinja - uglavnom ptica i sisara, koje mogu da proizvedu toplotu u svom telu - obično veće u hladnim predelima sveta nego na toplijim mestima.
Ovaj obrazac, iako nije univerzalan, poznat je u zoologiji kao Bergmanovo pravilo.
Prostije rečeno, veće jedinke su bolje u očuvanju toplote od manjih.
Sličan efekat, poznat kao pravilo temperature-veličine, primećen je kod hladnokrvnih životinja kao što su ribe, vodozemci i reptili.
Možda ima još nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir, naravno - čini se da je telesna veličina nekih životinja osetljivija na vegetaciju i kvalitet hrane nego na temperaturu.
Ima naravno i izuzetaka od pravila: analiza desetine vrsta iz 2011. godine naučnika sa Univerziteta u Singapuru objavljena u naučnom časopisu Prirodne klimatske promene otkrila je da su neke životinje narasle na toplijim temperaturama, ali ključno je da su četiri od pet analiziranih vrsta zabeležile smanjenje.
„Mnoge studije potvrđuju ovaj generalni trend i kako se pojavljuje sve više studija koje govore istu stvar, moramo da razumemo zašto se ovaj trend dešava i šta će on značiti za društvo", napisali su profesor Dejvid Bikerford i doktorka Dženet Šeridan.
Postoje čvrsti dokazi da je temperatura vršila uticaj na veličinu životinja milionima godina.
Pre oko 56 miliona godina, temperatura na Zemlji je porasla i za do osam stepeni Celzijusa za samo 10.000 godina, prema paleoklimatološkim podacima.
Fosili životinja kao što su sifripus, drevni konj koji je živeo na današnjem američkom regionu srednjeg zapada, pokazuju da je vrsta prvo doživela smanjenje veličine tela od 30 odsto, pa da ju je potom povratila, porastavši za 76 odsto.
Naučnici su primetili isti fenomen i kod drugih životinja kao što su ljuskari.
Slični rezultati otkriveni su i u studijama na kopnenim životinjama koje žive u Velikoj Britaniji u poslednjih 750.000 godina, a koje je sproveo britanski Muzej prirodne istorije.
U jednoj analizi, naučnici su primetili fluktuacije u veličini kostiju crvenog jelena.
Ovo smanjenje je u nekim slučajevima moglo da se preokrene.
Istraživači sa Univerziteta u Novom Meksiku, u SAD, proučili su fosilizovane kuglice jedne vrste glodara, šumskog pacova sa žbunastim repom, i otkrili „efekat harmonike".
Telesna veličina pacova rasla je i opadala tokom 25.000 godina u skladu sa povećanjem i smanjenjem temperature.
„Veličina tela se smanjivala tokom perioda zagrevanja klime, kao što predviđaju Bergmanovo pravilo i fiziološki odgovori na temperaturni stres", zaključili su istraživači.
Mnoge vrste su se u istoriji pokazale izuzetno otpornim na klimatske promene, ali vlada bojazan da, za razliku od ranijih perioda, klimatske promene do kojih je doveo čovek zagrevaju Zemlju brzinom koja znači da svaki gubitak telesne težine ne može lako da se nadoknadi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar