Epidemija korona virusa već gotovo dve godine potpuno blokira čitav svet i mnogima otežava živote, ali posebno ljudima sa HIV virusom.
Jednog prolećnog dana *Goran je otišao na Beogradski sajam po vakcinu protiv Kovida-19.
Kaže da su infektolozi na početku imunizacije rekli da se i ljudi sa HIV-om obavezno vakcinišu, što je odlučio da posluša.
„Međutim, tog dana nisu hteli da mi daju vakcinu", navodi.
„Rekli su da mi je potrebna napismena potvrda lekara, bez obzira na molbe i reči da su nas upravo infektolozi poslali da se vakcinišemo", dodaje.
Bratislav Prokić iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent, navodi da je epidemija korona virusa potpuno „zasenila druge infektivne bolesti".
„Infektolozi i epidemiolozi koji se bave kontrolom HIV epidemije, kao i drugih polnih bolesti, bili su gotovo isključivo okupirani kovidom", ističe.
„Prevencija i rana detekcija su zanemareni, pa imamo manje testiranih i dijagnostifikovanih, kao i remećenje kontinuiteta i kvaliteta lekarskog praćenja lečenja pacijenata sa HIV-om", dodaje.
Profesor Jovan Ranin, načelnik odeljenja za HIV u Infektivnoj bolnici u Beogradu, takođe kaže da situacija nije laka, ali da su vremenom „očvrsnuli i prilagodili se".
„Nije stao ni ambulantni rad, ni stacionar, a i kadrovski smo se uvek nekako snalazili, iako smo svi kao infektolozi bili angažovani u kovid sistemu", kaže.
„Uvek je bilo snalaženja da pokrijemo i HIV odeljenje, moje kolege i ja radimo najbolje što umemo i možemo", dodaje.
U svetu je HIV pozitivnih do sada oko 60 miliona ljudi, a preminulo je više od 25 miliona, podaci su Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije.
U Srbiji oko 3.000 ljudi živi sa ovim virusom, pored kojih ima još od 400 do 1000 koji ne znaju da su inficirani, kaže Ranin.
„Kada je počela pandemija počeli su problemi", kaže Goran gorko.
„Infektolozi su povučeni u kovid sistem i bilo je teže otići na pregled, što je problem i kada te boli zub, a kamoli kada je HIV u pitanju", dodaje.
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije, koji izaziva HIV infekciju.
A sida ili AIDS predstavlja sindrom stečenog gubitka imuniteta i ona je poslednji i najteži stadijum HIV infekcije.
Prvi put je primećen osamdesetih godina 20. veka, kada je bio gotovo siguran put u smrt, a prvi slučaj u Beogradu zabeležen je 1985. godine.
Medicina je u međuvremenu napredovala i antiretrovirusni lekovi potpuno su promenili tok infekcije, tako da je HIV danas moguće toliko potisnuti da se ne može detektovati PCR testom.
To u praksi jednu do dve tablete dnevno.
„Terapiju imamo uredno, ne oskudevam, ali treba da se rade testovi, da se proverava stanje jetre, bubrega i ostalog, što ne možeš zbog kovida", kaže Goran.
Vakcinu je, navodi, na kraju dobio, ali posle dosta muka.
„Išao sam dva-tri puta, čekao po četiri-pet sati i na kraju dobio potvrdu infektologa, na kojoj piše da 'taj i taj može da primi vakcinu'", dodaje.
Izabrao je kinesku vakcinu i posle nje nije imao nikakve nuspojave.
Korona virus do sada takođe nije imao.
Zvaničnih podataka o broju vakcinisanih među HIV populacijom nema, ali su u Potentu tokom proleća uradili anketu, na koju je odgovorilo 340 ljudi.
Nešto manje od 70 odsto njih primilo je obe vakcine protiv korona virusa, što je do sada uradilo tek nešto više od 50 odsto opšte populacije.
„Samo 18 odsto ljudi sa HIV-om je reklo da ne želi da primi vakcinu", ističe Prokić.
„Definitivno među njima postoji poverenje u medicinu - ona im je produžila život, spasla ih da ne idu jednosmernom ulicom ka sidi i smrti", dodaje.
A da li su ljudi sa HIV virusom više ugroženi ako dobiju korona virus?
Ne, ističe Ranin.
„Biološki, imunološki, naročito u eri savremene terapije, najveći deo ljudi koji su HIV pozitivni ima istu imunokompetenciju kao oni koji nemaju virus.
„To im terapija omogućava, niti bolje, niti lošije prolaze", navodi.
Jedno od glavnih pitanja epidemije Kovida-19 glasi: „Kako otići kod lekara?".
Uglavnom veoma teško, a naročito za ljude sa HIV virusom.
Zdravstvene ustanove u Srbiji od početka epidemije nekoliko puta su ulazile i izlazile iz kovid sistema, a najviše su na udaru bili infektolozi i infektivne klinike.
Upravo su infektolozi ti koji se bave ljudima sa HIV virusom.
„Za razliku od drugih ljudi, kod HIV pacijenata je ovlašćenje lekara opšte prakse preneto na infektologe, oni su sasvim upućeni na njih", kaže Prokić.
„Zbog toga, čak i da jesu radili sve analize, potrebna im je ta vrsta kontakta sa lekarom - kada toga nema, njima je teško".
Iz Potenta kao jedan od ključnih problema vide to što HIV odeljenja ili ne rade, ili rade smanjenim kapacitetom.
„Bez kontinuiranog praćenja efekta lečenja ne možemo govoriti o uspešnoj kontroli HIV-a u Srbiji, a bez kontinuiranog praćenja funkcija jetre, bubrega i sličnih parametara u pitanju su zdravlje i kvalitet života osoba koje žive sa HIV-om", navode.
Rezultati njihove ankete pokazuju da 42 odsto ispitanika od početka epidemije nije obavilo osnovne laboratorijske nalaze.
Ranin navodi da je, kada je reč o Beogradu, pored korona virusa, na smanjen obim rada uticalo i renoviranje Infektivne klinike, koje je u toku.
Za to vreme, smatra, kod svih ljudi, pa i među HIV zajednicom, prisutan je strah od kovida, zbog čega mnogi manje idu kod lekara - pa i da se testiraju na HIV.
„U 2020. smo prvi put posle 15-ak godina imali pad broja ljudi kojima je dijagnostifikovan HIV - inače godišnje imamo oko 200 novootkrivenih, a prošle godine samo 55.
„To nikako ne znači da je došlo do manje stope zaražavanja, već da se manje ljudi testiralo.
Prokić kao jedan od problema ističe i to da se stari lekovi za HIV povlače, a novih nema.
Od početka epidemije paleta lekova za HIV u Srbiji smanjena je za pet antiretrovirusna leka, a nijedan novi nije uveden nekoliko godina, navode iz Potenta.
„Reč je o starim lekovima, koji se povlače svuda u svetu, jer dolaze novi, savremeni, koji imaju manje neželjenih efekata i koji se lakše podnose", objašnjava Prokić.
O tome treba da odluči Fond za zdravstveno osiguranje, ali do toga još nije došlo - takođe zbog kovida, kaže Prokić.
„Sve to ukazuje da su osobe sa HIV-om višestruko ranjive, diskriminisane i zanemarivane, posebno tokom ove epidemije", navode iz Potenta.
Prokić kaže da je diskriminacija tolika da HIV pozitivna osoba često ne može da dođe do zubara i do frizera.
„Ta socijalna smrt je često strašnija od samih fizičkih posledica", navodi.
„Ona utiče na pravo čoveka na egzistenciju, druženje, najosnovnije stvari koje svi uzimamo zdravo za gotovo", dodaje.
Većina i od najbližih krije da je pozitivna, plašeći se odbacivanja, ogovaranja, otkaza na poslu i drugih neprijatnosti.
Diskriminacije ima i u okviru zdravstvenog sistema.
„Svedok sam da stigme ima na drugim klinikama, da lekari ljudima iz neznanja ili nemotivisanosti ne pružaju zdravstvene usluge", kaže Ranin.
„Ne žele uopšte da se bave HIV osobama… Bolje je nego pre 30 godina, ali ne možemo biti zadovoljni", dodaje.
Osnovni rizici za prenos
Kako se HIV ne može preneti?
Gde možete da se testirate na HIV?
Kada uraditi test na HIV?
Izvori: Potent i Batut
Kada je reč o seksualnom zdravlju, iz Potenta ističu još jedan problem do kojeg je došlo tokom pandemije korona virusa.
Kako navode, skok broja inficiranih sifilisom je „alarmantan", a o tome se nimalo ne priča u javnosti.
Prokić kaže da lekari često ne prepoznaju simptome, pa se infekcija najčešće dijagnostikuje u kasnoj fazi, ako se uopšte i otkrije, kao i da većina zdravstvenih ustanova nema penicilin.
Zbog toga su, ističe, pacijenti prinuđeni da plaćaju lečenje u privatnim bolnicama, što je mnogima problem da priušte, a posebno mladima.
Dve godine su skoro prošle i ne deluje da će epidemiji uskoro kraj.
Ranin nastavlja borbu i to na dva fronta - protiv HIV-a i Kovid-19 virusa.
„Dosta ljudi nam se javlja kasno, takozvani lejtprezenteri", navodi.
„Ako za tih godinu i po dana spasete bar deset ili 20 odsto njih i vratite ih kući, onda je to nešto za dušu, svaki takav pacijent se smatra našim uspehom", dodaje.
Medicina za to vreme napreduje i nekoliko ljudi je potpuno izlečeno od HIV-a, poput jednog muškarca iz Londona.
Međutim, on nije lečen lekovima protiv HIV-a, već transplatacijom matičnih ćelija u okviru lečenja protiv raka, od kojeg je takođe bolovao.
Poznat je i slučaj, Timotija Reja Brauna, nazvanog „Pacijent iz Berlina", koji je zvanično prvi čovek izlečen od HIV-a.
On je 2007. godine podvrgnut zahvatu transplantacije koštane srži, a dobio ju je od osobe koja je prirodno otporna na HIV.
Braun je u septembru 2020. preminuo od raka.
Naučnici veruju da bi HIV mogao biti pobeđen do 2030. godine.
Kada je reč o Srbiji, Ranin smatra da je put ka boljoj situaciji HIV pacijenata u „multidisciplinarnom timovima u okviru zdravstva".
„HIV ne pripada samo infektologiji, potrebni su nam i kardiolozi, endokrinolozi", kaže.
„Ako u njihovim ustanovama bude moguće naći članove HIV tima, onda će i diskriminacije biti manje", dodaje.
Prokić tu citira Eltona Džona, čuvenog pevača.
„Virus izaziva sidu, ali ne i epidemiju - epidemiju razbuktavaju stigma, mržnja dezinformacije i ravnodušnosti", kaže.
Kako navodi, ako nas ne zabrine to što je tokom 2020. godine HIV dijagnostifikovan kod samo 55 ljudi, onda će i epidemijska situacija u zemlji biti nepovoljnija.
„Sve zemlje sa visokom prevalencom - brojem zaraženih u odnosu na celu populaciju - nekada su bile kao Srbija, koja ima nisu prevalencu.
„A to se dogodilo samo zato što nisu vodili računa i radili ono što je bilo potrebno", dodaje.
Goran za to vreme živi svoj život, nadajući se da neće morati uvek da čeka nekoliko sati kada ide kod lekara.
A na pitanje da li će se nešto promeniti u odnosu prema HIV zajednici, odgovara: „To zavisi pre svega od medija".
„Kao što smo imali strah od kovida, dok nismo naučili kako da se čuvamo - maske, higijena, vakcinacija - tako bi manje straha bilo i od HIV-a ako bi se više pričalo o tome.
„Sve bi bilo drugačije ako bi postojale neke emisije i nekakva edukacija na tu temu, a ne da se o ovome piše pet dana pre i posle 1. decembra", dodaje.
Gradski zavod za javno zdravlje ima savetovalište za HIV/AIDS. Radno vreme Savetovališta je od 8 do 14 časova.
Broj telefona je 011/32-30-038.
U Savetovalištu je moguće obaviti i anonimno testiranje i za sad su testovi besplatni.
Svi zainteresovani mogu da se obrate putem elektronskog savetovališta direktno doktorki Biljani Begović Vuksanović i da postave pitanja na adresu - biljana.begovic@zdravlje.org.rs.
Odgovor na pitanje očekujte u roku od sedam dana.
Savetnike Potenta možete kontaktirati putem sajta, kao i na svim društvenim mrežama.
Osobe sa HIV-om mogu podršku preko Potenta mogu dobiti i putem telefona 064/1565291, a testiranje za posebno ranjive grupe se zakazuje putem sajta ili na 063/557890.
Potent usluge testiranja, psihološke i pravne podrške pruža u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, u saradnji sa Zavodima i institutima za javno zdravlja kao i Infektivnim klinikama.
Testiranje nude i druge organizacije, poput Asocijacije Duga, Udruženja Prevent ili Organizacije Jazas.
*Ime je promenjeno zbog zaštite identiteta
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar