Privreda i novac: Šta su platni razredi i zašto nikako da zažive u Srbiji

Dugoočekivano uvođenje platnih razreda u javni sektor ponovo je odloženo, ovaj put za 2025. godinu - šta to znači?

U osnovnoj školi zvanoj „plate u javnom sektoru Srbije" situacija nimalo nije jednostavna - na primer, nema jasnih razreda, pa svako ocenjuje po posebnom kriterijumu.

To znači da je svakog 1. ili 15. u mesecu za isto znanje moguće dobiti peticu, ali i dvojku - zavisi u kom ste odeljenju.

I tako će biti barem do 2025, za kada se odlaže dugoočekivano uvođenje platnih razreda za sve kojima je država direktno ili indirektno poslodavac.

„Kada izračunate da nemate dovoljno novca da većina bude zadovoljna, da je bolje davati '2.000 gospodinu i 3.000 gospođi', nego trajno urediti čitav sistem, onda ne ulazite u to", kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik sindikata Nezavisnost.

Glavni razlog odlaganje je epidemija korona virusa, jer su aktivnosti bile usmerene na pakete pomoći građanima i privredi, izjavila je u Narodnoj skupštini Marija Obradović, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

„Ponekad ni najbolja namera ne može da se sprovede u delo usled okolnosti koje su često van našeg uticaja", kaže.

Platne razrede za zaposlene u javnim službama najavljivali su i bivši ministri Branko Ružić i Kori Udovički, ali je rok je stalno pomeran - poslednji je bio do 2022. godine.

„Pretpostavljam da postoje sektorski otpori, jer bi se videlo da su u nekim ministarstvima plate previsoke", kaže ekonomista Vladimir Vukčević.

U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da odlaganje platnih razreda za 2025. znači da Vlada „de fakto priznaje da ne postoji politička volja za sprovođenje reformi".

„Ta reforma je od početka nakrivo napravljena", kaže za BBC Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.

„Kad se ukrcate na pogrešan voz, svaka stanica će vam biti pogrešna", dodaje.

Đaci za to vreme svakodnevno idu u školu i dobijaju ocene, iako se i dalje ne zna čime se tačno bave i koliko znaju.

Šta su platni razredi?

To su kategorije u koje bi zanimanja u javnom sektoru bila razvrstana, što bi određivalo visinu plate.

Međutim, toga u Srbiji nema.

„Naš sistem je neuređen, jer različiti delovi javnog sektora imaju sopstvene propise i zakone kojim uređuju zarade", kaže ekonomista Vladimir Vukčević.

Na primer, navodi, policija ima sopstvenu osnovicu i koeficijente na osnovu kojih računa platu, a koja je potpuno drugačija od prosvete i zdravstva.

„To znači da postoje velika odstupanja za uporediva radna mesta - računovođa na jednom može da ima veću platu nego računovođa negde drugde", kaže Vukčević.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nešto više od 600.000 ljudi u Srbiji radi u javnom sektoru.

Od toga je oko 140.000 zaposleno u javnim državnim ili lokalnim preduzećima, koja imaju sopstvene zarade i poslovanja.

To znači da u administraciji, policiji, vojsci, zdravstvu i obrazovanju radi oko 450.000 ljudi.

Dakle, ideja platnih razreda je da za sve njih postoje ista osnovica i sistem koeficijenata za obračunavanje plate.

„Tako bi se, na primer, osnovica od 20.000 dinara množila sa koeficijentom tri za policajce ili 3,2 za nastavnike i na taj način bi se pokazala hijerarhija radnih mesta.

„Sve bi bilo jasnije i transparentnije - kako vrednujemo radna mesta i kako određujemo plate. Videlo bi se tačno ko šta radi", kaže Vukčević.

Vučković objašnjava da takve reforma po pravilu vodi ka blagom povećanju zarada.

„Vide se različite neracionalnosti, da neko ima prenisku zaradu, a neko previsoku i umesto da se to izniveliše uglavnom se samo podignu plate onima koji imaju nisku", navodi.

Ko bi tu onda imao prioritet?

Stojiljković ističe da je javni sektor prilično složen, kao i da njegovi različiti delovi imaju drugačiju pregovaračku moć u odnosu na državu.

„Najmanji uticaj imaju javna uprava i administracija, a situacija je nešto drugačija sa segmentima koji imaju uticaj na javnost, poput obrazovanja i zdravstva", navodi.

„Tu je i aparat prinude, koji morate posebno da tretirate - ne možete da dozvolite da zaposleni u policiji i vojsci budu nezadovoljni", dodaje.

Zašto to do sada nije urađeno?

O uvođenju platnih razreda aktivno se priča od 2014. godine.

Kori Udovički, bivša ministarka državne uprave i lokalne samouprave, izjavila je tada da platni razredi „ne mogu da se dese preko noći".

Nju je na toj funkciji nasledio Branko Ružić - on je 2017. uvođenje platnih razreda najavio za 2019, a kada je 2019. došla rekao je - „sledeće godine".

Ružića je nasledila Marija Obradović, koja je 2020. izjavila da su reforma lokalne uprave i platnih razreda „osnovni zadaci njenog ministarstva".

„Nas finansiraju građani i moramo biti efikasan servis", navela je Obradović.

Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da je za uvođenje platnih razreda jedna od najizazovnijih reformi za bilo koje društvo.

„Mnogo prilično dobrostojećih država u Evropi, poput Slovačke i Češke, nije se osmelilo da pređe na sistem platnih razreda", navodi.

Kako kaže, za platne razrede i opštu racionalizaciju ključno je da prvo postoji operativna baza podataka zaposlenih.

„Potrebno je da ta baza kaže poimence ko su tih pola miliona ljudi zaposlenih u državnoj upravi - koje su im kvalifikacije, plate, izvori prihoda i slično", kaže Altiparmakov.

„Kada nemate te čvrste podatke, jasno vam je da sa tehnokratskog stanovišta ne možete da uradite dobru analizu", dodaje.

Stručnjaci su tokom godina upozoravali i na drugi problem.

Stojiljković sa FPN-a smatra da je uvođenje platnih razreda „politički neisplativo".

U tom slučaju, ističe, morate „garantovati prava, stabilizovati procedure, uvesti red i u zapošljavanje i u plate, a onda nema prostora za partijsko zapošljavanje".

„Kada se radi o državi ili o vlasti, vi u nešto ulazite ili ne ulazite zavisno od procenjenih kapaciteta da u okviru toga postignete zadovoljavajući politički rezultat po vas - to je ključno objašnjenje", navodi.

„A zadovoljiti više od pola miliona ljudi, sa vrlo različitim pozicijama i argumentacijom, znači ograničiti svoju vlast, a potom i obezbediti dovoljna sredstva za sve", navodi.

Neki građani štede novac u bankama, dok se drugi odlučuju za `slamaricu`
BBC/ Jakov Ponjavic

Šta dalje?

Čeka se 2025. godina.

Ministarka Obradović se za to vreme nada stabilizaciji epidemiološke situacije u zemlji.

„To će osloboditi resurse, što finansijske, što kadrovske za druge potrebe, a pre svega za ovaj reformski proces", navela je u Narodnoj skupštini..

Obradović kaže i da se „kontinuirano radi na Katalogu radnih mesta, koji je osnov za vrednovanje poslova u javnim službama i državnim organima".

„Povezali smo Katalog radnih mesta, koji usvaja Vlada, sa aktima o sistematizaciji javnih službi, a sledeći korak je da povežemo radna mesta iz kataloga sa koeficijentima po kojima se sada isplaćuju plate u javnim službama", navela je.

Dodala je da Ministarstvo finansija od 2019. aktivno radi na uspostavljanju i novog informacionog sistema, koji „treba da obezbedi precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta za troškove rada zaposlenih u javnom sektoru".

Da li će tada škola „plata u javnom sektoru" dobiti razrede?

„Ne znam, to je veliko pitanje - potrebni su odlučnost i volja", kaže Vučković.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da su oni još pre nekoliko godina rekli da reforma ne ide u dobrom smeru.

„U tom smislu rekli smo da, na neki način, imamo razumevanja zašto se odlaže ova reforma - taj kurs je bio potpuno pogrešan", navodi.

„Sa te strane možemo da razumemo odlaganje, ali ono treba da bude praćeno kritičkom analizom šta je sve deo sada urađeno i da se vidi gde idemo", dodaje.

Kako kaže, to je najmanje loše rešenje, ukoliko već nema tehničkih mogućnosti i društvene podrške.

„Ali ajde da barem idemo u delimične reforme pojedinačnih važnih segmenata, poput zdravstva i obrazovanja", navodi.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • ogi

    09.12.2021 10:19
    Odlaganje platnih razreda u nedogled znaci manje penzije za one koji su skolovani, pametni, koji vode ovo drustvo u prosperitet, nazalost takvim u SNS-u ima VEOMA malo tako da oni ovaj problem odlazu u nedoglen. Ovi na vlasti su i srednje skole KUPOVALI. Kafe kuvarica u srbijagasu ima vecu platu od doktora specijaliste.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC