Mladi napadač je taman završio ručak u hotelu reprezentacije Brazila u severnoistočnom delu Salvadora kada je predsednik lokalnog kluba Baije upao unutra.
„Pakujte stvari, jer ovde ne ostajete", vikao je Paulo Marakaha dok je hvatao Čarlsa za ruku.
Bilo je to u junu mesecu, 1989. godine.
Trebalo je da počne takmičenje u Kupu Amerika, a Čarls, koji je tada bio član Baije i imao 21 godinu, još uvek nije bio standardan član nacionalnog tima.
Nije znao šta da radi.
Pošto nije uspeo da pronađe nikoga iz brazilskog fudbalskog saveza, poslušao je naređenje i izašao.
Kako se ispostavilo, Marakaha je uzeo stvar u sopstvene ruke kada mu je bilo rečeno da je Čarls među trojicom igrača koji neće biti na konačnom spisku od 20 igrača.
Bio je veoma besan što njegov igrač nije bio izabran.
Izostavljanje je imalo dramatične posledice.
Ono što se potom desilo i dalje živi u nacionalnoj svesti kao jedan od najmračnijih trenutaka u sportskoj istoriji Brazila.
Bila je to još jedna izdaja ljudi koji su se inače osećali marginalizovanim - a tako se osećaju i danas.
Narednog dana, Brazil je igrao uvodni meč u tom istom gradu na severoistoku - Salvadoru.
Čarls je bio lokalna ikona, a godine su prošle od kada je igrač nekog od klubova iz tog regiona bio izabran za nacionalni tim.
Samo 13.000 ljudi je došlo na stadion da isprati pobedu protiv Venecuele od 3:1, ali poruka koja je bila poslata je bila vrlo jasna.
Navijači su zapalili brazilsku zastavu, zviždali za vreme intoniranja nacionalne himne, a na trenera i njegove pomoćnike je bačeno nekoliko baklji pa su oni morali da pobegnu sa klupe.
Bes se potom sa tribina prelio na ulice.
„Imam pomešana osećanja u vezi tog dana", kaže Čarls.
„S jedne strane sam bio srećan zbog podrške koju sam dobio, ali s druge strane sam bio žalostan zbog svega što se dogodilo. Niko ne želi da vidi zastavu svoje zemlje u plamenu".
„Protest je bio opravdan, iako je, po mom mišljenju, mogao da bude drugačije izrečen".
Jasno, ovde se nije radilo samo o fudbalu.
Čarls je bio uvučen u debate koje su se vodile decenijama, jer je brazilska javnost bila podeljena između dva velika, naseljena predela - bogatog jugoistoka i osiromašenog severoistoka koji je zaostajao po svakom društvenom i ekonomskom pokazatelju.
U ovom delu zemlje milioni su zarađivali manje od 25 evra mesečno, milioni su gladovali, a nezaposlenost je išla i preko 50 odsto u vreme pandemije.
Zbog tako teškog života, mnogi sa severoistoka zemlje su morali da migriraju u gradove na jugoistoku kao što su Sao Paolo ili Rio de Žaneiro.
Ali kada bi se i dokopali ovih gradova, život za njih nije bio mnogo lakši, a jedna od najvećih prepreka, predrasude, postojane su i danas.
Tokom cele karijere, legenda Barselone Rivaldo se nebrojeno puta žalio medijima da ga ne tretiraju na isti način kao druge brazilske super zvezde kao što su Romario i Ronaldo.
Prema njegovim tvrdnjama, za to je postojao samo jedan razlog - on je došao sa severoistoka.
Kada je i zvanično otišao u fudbalsku penziju 2015. godine, opšti utisak je bio da njegov talenat nikada nije bio priznat u punoj meri.
Ljudi sa severoistoka su u Rio de Žaneiru bili ukalupljeni u stereotipnu matricu.
Svi su ih nazivali „Paraibosima" (neko ko dolazi iz države Paraiba) bez obzira odakle su stvarno bili.
Nešto slično se dešavalo i u Sao Paolu, gde su ih nazivali „Baijanosima" (iz države Baija).
Jedna epizoda je naročito čuvena u Brazilu - radi se o reakciji bivšeg reprezentativca Edmunda, iz države Rio, koji je tokom jednog meča 1997. dobio crveni karton.
On je rekao:
„Došli smo u Paraibu da igramo (utakmica je u stvari igrana u jednoj drugoj severoistočnoj državi, Rio Grande do Norte) i vi ste odredili Paraibosa (sudija je u stvari bio iz severnoistočne države Seare) da nam sudi.
Pa to nikako nije moglo na dobro da izađe".
Postoje i primeri sa najviših državnih pozicija - 2019. godine, brazilski predsednik, desničar Žair Bolsonaro, rođen u državi Sao Paolo, uhvaćen je kako se zvaničnicima severnoistočnih država obraća sa „Paraibas guverneri" u audio snimcima koji su procureli u javnost.
Na jugu, ljudi sa severoistoka se uglavnom smatraju za društveno ili intelektualno inferiorne.
Nije neuobičajeno ni da se ljudi rugaju i smeju njihovom akcentu.
Hulk, nekadašnja zvezda Porta i Zenita iz Sankt Petersburga, koji je iz države Paraiba, prošao je kroz sve to na konferenciji za štampu pred početak Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. godine.
Napadača, koji sada ima 35 godina, novinar je upitao, referišući se na ljude sa severoistoka, ,Da li je to njihov akcenat razlog zbog kojeg su tako smešni?'.
Verni sin regiona nije mogao da veruje šta čuje.
„Nažalost, znamo za sve predrasude, bez obzira čime se bavite ili koja vam je profesija", kaže Hulk, koji je ponovo u brazilskom fudbalu, u Atletiku iz Mineira.
„Ali ljudi sa severoistoka su borci i pobednici i oni mogu da prevaziđu sve to.
Ponosan sam što sam sa severistoka, što nosim tu zastavu i branim naše ljude gdegod da se nađen na ovom svetu.
Veoma sam im zahvalan za svu ljubav i podršku koju su mi uvek pružali".
Iako se radi o drugom najnaseljenijem regionu Brazila, sa nekih 57 miliona stanovnika, što čini 27 odsto stanovništva, ova oblast sa devet država nikada nije imala fudbalera koji je iz lokalnih klubova pozvan u reprezentaciju Brazila za Svetsko prvenstvo.
U poslednjih 15 godina, samo su dvojica igrača iz klubova sa severoistoka bila pozivana u reprezentaciju - napadač Resifea Diego Souza 2017. i levi bek Nautika Daglas Santos koji je pozvan 2013.
Deo problema je taj što talentovani igrači iz ovih krajeva ne ostaju dugo u tim klubovima.
Oni često odlaze na jug u potrazi za lukrativnim ponudama, ponekada čak i bez debitantskog nastupa u seniorskim timovima.
Rivaldo, Bebeto, Žuninjo Pernambukano, Dida i Roberto Firmino su išli sličnim putem.
Sa mnogo manjim budžetima, lokalnim klubovima je jednostavno nemoguće da se takmiče sa moćnim timovima kao što su Flamengo, Palmeiras ili Gremio.
Zbog toga i gube svoje najbolje igrače.
Jedan od načina borbe protiv toga bi mogao da bude i direktna prodaja talenata evropskim klubovima, ali iako se situacija poboljšala proteklih nekoliko godina, to se dešava veoma retko.
Velika većina i dalje prvo odlazi na jugoistok, pa tek onda u druge inostrane lige.
Francusko-alžirski agent Frenk Henouda veruje da za to postoji dobar razlog.
Henouda je radio kao izaslanik Šahtjora iz Donjecka u Brazilu skoro dve decenije.
Nadgledao je dolaske Fernandinja, Vilijana, Freda, Daglasa Koste i mnogih drugih.
Od 13 brazilskih fudbalera koje je odveo u Ukrajinu, nijedan nije došao sa severoistoka.
„Ukoliko me neki klub kontaktira i kaže kako imaju momka sa severoistoka i još jednog sa juga, ja ću ih uvek savetovati da potpišu ovog drugog.
„Možda je skuplji, ali su rizici manji", kaže Henouda.
„Brazil je kontinentalna zemlja i ja sam tek tokom 2000-ih godina, kada sam se preselio ovde, primetio razliku između regiona."
A Rio Grande do Sul, Parana, Sao Paolo i Minas Žerais su uvek bili uz mene - proizveli su više fudbalera sposobnih da budu uspešni u Evropi.
„Igrači iz ovih krajeva su fizički jači i tokom odrastanja se ne bore sa glađu.
Oni na jugu jedu kontinentalne doručke. Na severoistoku je potpuno drugačije".
„Pre neki dan sam gledao jednog napadača odande, iz Atletika Gojaniensea.
„Mnogo mi se dopao, ali je nizak i ima sitne kosti jer se nije dobro razvio zbog nedostatka kalcijuma u detinjstvu. Biće mnogo podložniji povredama".
„Kada potpisujete ugovor morate da pazite na sve detalje, čak i na vrstu krampona koju sportisti koriste.
Ako je sa severoistoka, verovatno je celog života igrao sa istrošenim, gumenim kramponima, i po vlažnoj i po tvrdoj podlozi.
I kada se takav igrač preseli u Evropu, trebaće mu neko vreme da se navikne na kopačke sa metalnim kramponima.
Nije svaki tim voljan da čeka taj period prilagođavanja pošto je platio igrača 10 miliona evra".
I dalje je veoma retko videti da bilo šta što se dešava van osovine Sao Paolo-Rio de Žaneiro-Belo Horizonte-Porto Alegre dobije nacionalnu pokrivenost u Brazilu.
U scenariju u kojem se klubovi oslanjaju na komercijalne aranžmane i zaradu od TV prava, onim klubovima sa severoistoka koji nemaju tu vrstu beneficije biće neuporedivo teže da se održe u najjačoj konkurenciji.
Za timove sa severoistoka glavni cilj je plasman među 10 najboljih klubova, ali su taj uspeh u poslednjoj deceniji ostvarila samo tri tima.
Ipak, čini se da se stvari menjaju na bolje.
Fortaleza je povećala prihode 10 puta u periodu između 2014. i 2019. godine.
Trenutno su šesti na tabeli, a plasirali su se i u polufinale brazilskog Kupa - prvi put u 102 godine postojanja.
U međuvremenu, Seara sada ima najmanji dug u kompletnoj brazilskoj ligi, dok je Baija takođe dramatično transformisala poslovanje.
Oni su 2006. godine dotakli dno i ispali u treću ligu.
Bes navijača je bio toliki da se njih 50.000 izlilo na ulice Salvadora u protestu protiv upravnog odbora kluba.
Posle toga, stvari se nisu odvijale preterano brzo, ali je navijačima sa kupljenim članskim kartama 2013. bilo omogućeno da glasaju za predsednika kluba, što je vrlo retka pojava u brazilskom fudbalu.
Trofeji koje je ovaj tim osvojio 1959. i 1988, bili su pronađeni u kesama za smeće.
Sada su klub za uzor.
Otplatili su deo dugova koji su ih opterećivali i uveli novu, transparentnu politiku.
„Nemam dilemu oko toga da je postojao veoma jak sistem koji je onemogućavao fudbalerima sa severoistoka napredak sve do 90-ih godina", kaže potpredsednik Baije Vitor Feraž.
„Kada imate tim koji je osvojio brazilsku ligu, kao što smo to mi uradili 1988, i kada vidite da se tim igračima šansa daje samo sporadično, onda shvatite da bi svi oni imali veće mogućnosti da su nosili neki drugi dres.
Ono što se dogodilo Čarlsu 1989. godine je ilustracija toga".
„Sada smo najdemokratskiji tim u zemlji. To je privuklo pažnju nacionalnih medija, ali mi znamo da kada bi neki klub sa juga učinio nešto slično, da bi i reakcija medija bila mnogo jača".
„Mislimo da se to dešava zato što predrasude i dalje postoje. Ali sam siguran da se sada nalazimo u daleko boljoj situaciji nego što je to bilo pre 10 ili 15 godina".
„Od sada će rezultati koje ostvarimo na terenu, imati uticaja na tu realnost".
Pogledajte video o mladoj fudbalskoj nadi Arsenala
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
Komentari 1
Viki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar