BBC-jeva dvogodišnja istraga Crne sekire - nigerijskog studentskog bratstva koje se pretvorilo u zastrašujuću mafijašku grupu - otkrila je nove dokaze o infiltraciji u politiku, kao i prevarantske i ubilačke operacije širom planete.
Upozorenje: Članak sadrži detaljne eksplicitne opise nasilja
Tokom mirnih trenutaka, pošto završi predavanja za taj dan, doktor Džon Stoun ima flešbekove.
Ne proganjaju ga krv ili zvuci pucnjave.
Najviše ga muči preklinjanje, kako ljudi mole za milost pre nego što umru. Preklinju njega. Preklinju Boga.
„Jako je bolno", kaže on, vrteći glavom uz drhtaj.
„Porodice mrtvih će vas prokleti. Na vas će čitavog vašeg života biti bačena kletva."
Doktor Stoun predaje političke nauke na Univerzitetu u Beninu, u jugoistočnoj Nigeriji.
Ali on je decenijama bio viši pripadnik Crne sekire - nigerijske mafijaške grupe povezane sa trgovinom ljudima, internet prevarama i ubistvima.
Lokalno, Crna sekira se naziva „kultom", zbog tajnih rituala inicijacije i čvrste lojalnosti njenih pripadnika.
Oni su ozloglašeni i po ekstremnom nasilju.
Slike onih koji su im se isprečili na putu - unakažena mrtva tela sa vidljivim znacima mučenja - redovno se pojavljuju na nigerijskim društvenim mrežama.
Doktor Stoun priznaje da je učestvovao u zverstvima tokom godina koje je proveo kao „sekiraš".
U jednom trenutku tokom našeg intervjua, prisećajući se najefikasnijih načina da se neko ubije, on se nagnuo napred, prstima oblikovao pištolj i pritisnuo ih uz čelo našeg producenta.
U Benin Sitiju, bio je poznat kao „koljač".
Užasi iz tih godina ostavili su mu trajne ožiljke.
Danas se doktor Stoun kaje zbog svoje prošlosti i glasni je kritičar bande kojoj je nekada služio.
On je jedan od desetak izvora iz Crne sekire koji su odlučili da prekrše zavet i otkriju njihove tajne BBC-ju, govoreći prvi put za međunarodne medije.
Afrički BBC servis je dve godine istraživao Crnu sekiru, gradeći mrežu uzbunjivača i otkrivajući nekoliko hiljada tajnih dokumenata - procurelih iz bandine privatne prepiske.
Otkriveni dokumenti sugerišu da je tokom poslednje decenije Crna sekira postala jedna od najdalekosežnijih i najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa na svetu.
U Africi, Evropi i Severnoj Americi, članovi Crne sekire su među nama. Možda čak imate njihov mejl u inboksu.
Naša istraga je započela pretnjom smrću - pismom napisanom kitnjastim rukopisom i dostavljeno novinaru BBC-ja 2018. godine.
Ostavio ju je motociklista na vetrobranu reporterovih kola.
Nekoliko nedelja ranije, novinar je istraživao ilegalnu trgovinu opioidima u Nigeriji i sreo se licem u lice sa članovima Crne sekire.
Kasnije je drugo pismo uručeno njegovoj porodici.
Neko ga je pratio i pronašao njegov dom.
Da li je pretnja potekla od Crne sekire?
Koliko je moćna ova kriminalna organizacija i ko tačno stoji iza nje?
Naša potraga za odgovorima dovela nas je do čoveka koji tvrdi da je hakovao stotine hiljada tajnih dokumenata Crne sekire - ogromni kontingent privatne prepiske, između stotina osumnjičenih članova.
Poruke od 2009. do 2019. godine, uključuju komunikaciju o ubistvima i krijumčarenju droge.
Mejlovi govore o složenim i unosnim internet prevarama.
U porukama se iznose planovi o globalnoj ekspanziji.
To je mozaik kriminalnih aktivnosti Crne sekire koji se prostire na četiri kontinenta.
Izvor hakovanih podataka tvrdi da Crna sekira očajnički želi da ga ubije.
Nije želeo da otkrije svoje pravo ime, umesto toga koristeći pseudonim - Uče Tobajas.
„Lovićemo te svim silama", glasi jedna pretnja smrću, poslata Tobajasu preko interneta.
„Sekira će ti probušiti lobanju… Lizaću tvoju krv i ješću tvoje očne jabučice."
BBC je mesecima proučavao Tobajasove dokumente.
Uspeli smo da verifikujemo određene delove podataka - potvrdivši postojanje navođenih pojedinaca i da su se veliki broj zločina koji se pominju u dokumentima zaista dogodili.
Najveći deo hakovanog materijala suviše je užasan da bi bio objavljen.
Članovi Crne sekire koriste tajne forume - sajtove zaštićene lozinkom - za deljenje fotografija skorašnjih ubistava u internet čet grupama.
U postu naslovljenom „Smaknuće", čovek leži prostrt na podu male sobe.
Na glavi su mu četiri duboke rane.
Njegova bela majica okružena je lokvom njegove krvi. Na leđima mu se nalazi otisak čizme u krvi.
U Nigeriji, Crna sekira vodi rat za prevlast sa rivalskim „kultovima" - sličnim kriminalnim bandama sa imenima kao što su Edžije, Gusari, Pirati i Mafiti.
Poruke koje je VVC preveo sa zapadnoafričkog „pidžina" pokazuju kako pripadnici Crne sekire vode evidenciju koliko su rivala pobili, sastavljajući tabele iz svakog regiona kao da su fudbalski rezultati.
„Rezultat je trenutno 15:2 u ratu za Benin", piše u jednom postu.
„Novo smaknuće u državi Anambra. Rezultat je Sekire 4, Gusari 2", navedeno je u drugoj.
Ali internet prevare, a ne ubistva, glavni su izvor prihoda za bandu.
Dokumenti predati BBC-ju uključuju račune, bankovne izvode i hiljade mejlova u kojima se vidi da Crna sekira učestvuje u onlajn prevarama širom sveta.
Njeni članovi među sobom dele „formate" - obrasce kako sprovoditi te prevare.
Opcije uključuju ljubavne prevare, prevare sa nasledstvom, prevare sa nekretninama i prevare sa poslovnom prepiskom, u kojima počinioci otvaraju mejl naloge koji deluju kao da pripadaju žrtvinim advokatima ili računovođama, kako bi presretali uplate.
Ove prevare nisu skromnog obima, koje izvršava nekakav vuk samotnjak na laptopu.
One su grupne, organizovane i izuzetno unosne operacije, na kojima nekada radi i na desetine pojedinaca koji sarađuju na više kontinenata.
Među procurelim mejlovima, BBC je otkrio slučaj čoveka u Kaliforniji kog je na zub uzela mreža osumnjičenih pripadnika Crne sekire 2010. godine, obmanuvši ga iz Italije i Nigerije.
Žrtva nam je rekla da su joj pokrali ukupno tri miliona dolara.
„Banka sa kojom sam sarađivao izgleda da ne postoji???", uzviknula je očajnička žrtva u mejlu upućenom jednom od prevaranata - istog trenutka kad je shvatila da njenog novca više nema.
„Mogu li da budem jasniji??? Banka u Švajcarskoj izgleda da je lažna."
U mejlovima se vidi kako osumnjičeni članovi Crne sekire koriste „hvatačka" imena - lažna imena i identitete - dok varaju ljude, uz pomoć falsifikovanih ili ukradenih pasoša.
Oni svoje žrtve zovu „mugu" ili „maje", što je regionalni sleng za „idioti".
Međunarodna mreža sajber-kriminala članovima Crne sekire najverovatnije donosi milijarde dolara prihoda.
Kanadske vlasti su 2017. godine saopštile da su razbile lanac pranja novca povezan sa bandom vredan više od pet milijardi dolara.
Niko ne zna koliko je još takvih šema Crne sekire aktivno.
Procureli dokumenti pokazuju da članovi komuniciraju između Nigerije, Velike Britanije, Malezije, Zalivskih država i desetak drugih zemalja.
„To je rašireno po čitavom svetu", rekao nam je izvor hakovanih podataka.
On kaže da je u privatnom životu istražitelj prevara i da je počeo da se zanima za Crnu sekiru nakon što se susreo sa velikim brojem njihovih žrtava.
„Mislim da imaju više od 30.000 članova", kaže on.
Globalna ekspanzija Crne sekire bila je pažljivo osmišljena aktivnost.
Prepiska pokazuje da članovi Crne sekire dele geografske oblasti u „zone" i određuju im lokalne „šefove".
Šefovi zona sakupljaju „dažbine" - nešto slično članarini - od članova u njihovim reonima, a zatim novac šalju liderima u svojoj domovini i nigerijskom Benin Sitiju.
„Raširili su se po čitavoj Evropi i Americi, Južnoj Americi i Aziji", kaže Tobajas.
„To nije mali klub, to je fantastično velika kriminalna organizacija."
Tobajasovu procenu potkrepljuju nalazi međunarodnih agencija za sprovođenje reda i zakona.
Prema Indeksu organizovanog kriminala za 2021. godinu, na osnovu analize 120 stručnjaka u Africi, Nigerija ima najviši nivo organizovanog kriminala na kontinentu - a te mreže prenose se i na inostranstvo.
U Italiji, decenijama stari mafijaški zakoni ponovo se oživljavaju da bi se izašlo na kraj sa širenjem Crne sekire, za koju se kaže da preuzima lokalne kriminalne mreže.
U aprilu 2021. godine, u zemlji je uhapšeno 30 osumnjičenih članova, optuženih za trgovinu ljudima, prostituciju i internet prevare.
SAD su zauzele nešto agresivniji pristup.
Operacije FBI-ja protiv Crne sekire pokrenute su u novembru 2019. i septembru 2021. godine, na kraju podigavši optužnice protiv više od 35 pojedinaca za internet prevaru vrednu nekoliko miliona dolara.
Između septembra i decembra ove godine, američka Tajna služba i Interpol pokrenuli su međunarodnu operaciju hapšenja još devet osumnjičenih članova Crne sekire u Južnoj Africi.
„Sajber-kriminal je industrija vredna više milijardi dolara i potpuno se otela kontroli", kaže Skot Augenbaum, bivši specijalni agent FBI-ja i stručnjak za sajber-bezbednost.
On kaže da je tokom tridesetogodišnje karijere imao posle sa stotinama žrtava Crne sekire u biroovom odeljenju za sajber-kriminal, istražujući slučajeve prevare slične onima pronađenim u procurelim dokumentima.
„Viđao sam uništene živote, ugašene kompanije, izgubljene ušteđevine" kaže on.
„To pogađa svakoga."
Koliko god da je kriminalna imperija Crne sekire globalna, ona i dalje ima čvrste korene u Nigeriji. Grupa je osnovana pre 40 godina u Benin Sitiju, u državi Edo.
Većina članova Crne sekire potiču iz tog regiona, a ova povezanost možda je odigrala ključnu ulogu u međunarodnom širenju grupe.
Prema UN-ovom komesaru za izbeglice, 70 odsto Nigerijaca koji migriraju u inostranstvo potiču iz države Edo.
Crna sekira navodno igra važnu ulogu u trgovini ljudima koji putuju ilegalno, premeštajući ih izmeću svojih baza u Benin Sitiju, Severnoj Africi i Južnoj Italiji.
U njihovoj domovini, redovni muški studenti univerziteta - starosti između 16 i 23 godine - primarni su regruti Crne sekire.
„Nisam znao da ću bamovati toga dana", piše jedan od članova Crne sekire, detaljno opisujući vlastito iskustvo u postu na tajnom forumu iz 2016. godine.
On kaže da je odveden sa kampusa, misleći da ide na ekskluzivnu žurku.
Piše da je odveden u šumu, gde ga je čekala grupa muškaraca.
Skinuli su mu odeću i naterali ga da legne licem u blato.
Na smenu su ga bičevali bambusom dok mu koža nije prokrvarila, mlateći ga sve dok zamalo nije izgubio svest.
Neko je urlao da će mu silovati devojku, a kad završi s njom, silovaće je ponovo.
„Izgledalo je kao da ću umreti toga dana", napisao je on.
Ali agonija je uskoro prestala.
Usledio je niz rituala, poput puzanja između nogu njegovih mučitelja - tradicija poznata kao „đavolov prolaz" - posle čega je popio krv iz posekotine na palcu i sažvakao orašasti plod kole koji sadrži kofein i raste u Zapadnoj Africi.
Dok su se orili pesma i skandiranje, potom su ga izgrlili ljudi koji su ga do tada mučili.
Ponovo je rođen kao nešto što se naziva „Aje sekiraš".
Ima mnogo razloga zašto se ljudi učlanjuju u Crnu sekiru.
Neki regruti su prisiljeni na to, neki se sami prijavljuju.
U Makoku, ogromnom naselju udžerica izgrađenom na drvenim stubovima u Laguni Lagos, intervjuisali smo veliki broj članove Crne sekire, od kojih su neki rekli da su joj se pridružili protiv svoje volje.
Njihova lojalnost je, uprkos tome, bila velika - zabetonirana duhovnom vezom procesa inicijacije.
„Mi se klanjamo Korofu, nevidljivom Bogu, a on nas je oduvek vodio", rekao nam je lider grupe, sedeći u malom drvenom zdanju, okružen svitom članova Crne sekire.
On je rekao da je „ponosan" što je član Crne sekire, uprkos tome što kaže da ga je na silu regrutovao policajac
Jedan drugi član tvrdio je da se učlanio pošto mu je rivalska banda ubila oca.
Bez obzira na to kako ili zašto su se članovi pridružili, mnogi od njih tvrde da to ima svojih prednosti.
„Tajnovitost, disciplina i bratstvo", rekao nam je ponosno član kulta tokom drugog intervjua u Lagosu, u aprilu 2021. godine, kad smo ga pitali zašto se pridružio Crnoj sekiri.
On je tvrdio da dobro zarađuje od kriminalnih aktivnosti grupe - bolje nego što bi da radi u banci.
„Niko neće smeti da vas pipne - jednom kad pripadate kultu, oni vas štite", kaže Kertis Ogbebor, aktivista zajednice iz Benin Sitija koja se trudi da spreči mlade da se pridružuju grupama kao što je Crna sekira.
„A što se tiče samog procesa inicijacije - suština je u umrežavanju."
Doktor Stoun kaže da se mnogi članovi Crne sekire učlanjuju isključivo zarad povezivanja.
Nigerija ima drugu najveću stopu nezaposlenosti na svetu i u tom teškom okruženju, on kaže da učlanjivanje u Crnu sekiru može da vam pruži zaštitu i poslovne veze.
On tvrdi da nisu svi članovi kriminalci.
„Imamo članove u nigerijskoj vojsci, mornarici, vazduhoplovstvu. Imamo ih u akademskim krugovima. Imamo sveštenike, pastore", kaže on.
Ova uzajamna podrška ključna je za prvobitnu svrhu Crne sekire.
Grupa je izrasla iz studentskog bratstva po imenu Neo crni pokret Afrike (NBM). Oformila se na Univerzitetu u Beninu sedamdesetih.
Simbol NBM-a bila je crna sekira koja lomi lance, a njegovi osnivači rekli su da im je cilj borba protiv represije.
NBM je bio inspirisan borbom protiv aparthejda u Južnoj Africi, ali po strukturi, tajnovitosti i bratskoj posvećenosti, više je ličio na udruženja kao što su masoni, koji su bili prisutni u Nigeriji tokom kolonijalne ere.
NBM postoji i danas, ali je legalno registrovana kompanija kod Nigerijske komisije za korporativna poslovanja.
On tvrdi da ima tri miliona članova širom sveta i redovno se hvali dobrotvornim aktivnostima - donacijama sirotištima, školama i policiji, i u Nigeriji i u inostranstvu.
Održava ogromne godišnje konferencije, od kojih nekima prisustvuju istaknuti političari i javne ličnosti.
Lideri NBM-a tvrde da je Crna sekira odmetnuta frakcija koja se otcepila od njih.
Javno se energično ograđuju od tog imena i uporno tvrde da se NBM protivi svim kriminalnim aktivnostima.
„NBM nije Crna sekira. NBM nema nikakve veze sa kriminalitetom. NBM je organizacija koja promoviše dostojanstvo u svetu", rekao je Olorogun Ese Kakor, aktuelni predsednik organizacije, u intervjuu za BBC u julu 2021. godine.
Advokati NBM-a rekli su nam je da se svaki član Crne sekire za kog se otkrije da je i član NMB-a „odmah izbacuje" i da vode politiku nulte tolerancije prema kriminalu.
Međunarodne agencije za sprovođenje reda i zakona imaju drugačije viđenje.
U saopštenju američkog ministarstva pravde, izdatom tokom krivičnog gonjenja članova Crne sekire 2018. godine, navodi se da je NBM „kriminalna organizacija" i „deo Crne sekire".
Slična saopštenja izdale su i vlasti u Kanadi, koje su izjavile da su NBM i Crna sekira „jedno te isto".
Dokumenti u koje je BBC imao uvid takođe ukazuju na vezu između nekih članova Crne sekire i korporacije NBM.
Mnogi dokumenti potekli su sa mejl naloga koji je pripadao Augustusu Bemigu Ejeojibu, predsedniku NBM-a između 2012. i 2016. godine.
Prema ovim dokumentima, Bemigo, uspešan investitor i hotelijer u Nigeriji, učestvovao je u internet prevarama širokih razmera.
BBC je uspeo da potvrdi dva krupna slučaja na osnovu tih podataka, prema kojima je Bemigo bio upleten u prevare u vezi sa nasledstvom usmerenim protiv britanskih i američkih građana.
Žrtve su nam rekle da im je ukradeno više od 3,3 milion dolara.
„Uzeli smo mu skoro milion dolara", kaže se u jednom poruci, misleći na žrtvu, poslatoj Bemigu od osumnjičenog kolege zaverenika.
Mejl sadrže puno ime i prezime žrtve, njegovu mejl adresi i broj, i detaljne instrukcije kako da se prevari.
Na osnovu dokumenata može se zaključiti da je Bemigo slao formate za prevaru mreži saradnika u najmanje 50 navrata.
U jednoj poruci, u kojoj se govori o širenju NBM-a, jasno se vidi da je od članova tražio da osnuju nevladine organizacije širom sveta kako bi „zgrnuli milione".
Kad šalje poruke članovima NBM-a u mejlovima, Bemigo im se obrača sa „Aje sekiraši".
U jednom odgovoru, koji izgleda kao da je Bemigu poslat preko Fejsbuk meseindžera, obraćaju mu se sa „Nacionalni starešino Crne sekire".
Bemigova svastika je u Velikoj Britaniji 2019. godine optužena za pranje novca u vrednosti od milion funti.
Krunsko tužilaštvo ga je, u naširoko objavljenom saopštenju, u ono vreme zvalo „liderom Crne sekire".
Kad je BBC suočio liderstvo NBM-a sa ovim dokazima, rekli su da će istražiti to pitanje i da će svako za koga se ispostavi da krši njihov kodeks ponašanja biti otpušten.
Bemigo nije odgovorio na optužbe kad ga je kontaktirao BBC.
Doktor Stoun tvrdi da su Crna sekira i NBM - ispod površine - ista organizacija.
On govori iz iskustva.
Ne samo da je bio član Crne sekire, već i predsedavajući NBM-a u rodnom Benin Sitiju.
„Oni su jedno te isto", kaže on.
„To je samo formalnost kojom žele da prikriju neformalnosti. To je novčić sa dve strane."
Prema Tobajasu, NBM je bio ključan za tajno širenje Crne sekire u ostatku sveta.
„Neo crnački pokret kao organizacija samo je šarada, to je paravan, javno lice organizacije", kaže on.
On tvrdi da je „krajnji cilj" NBM-a da „promeni javno mnjenje" - da sakrije „ono što stvarno jesu, a to je mafija."
Organizacije koje operišu pod imenom NBM registrovane su širom sveta, među klojima Velika Britanija i Kanada.
Postoji najmanje 50 Fejsbuk, Instagram i Jutjub naloga koji koriste neku varijaciju ovog imena, pored zvaničnih naloga korporacije na društvenih mrežama.
Neki nalozi imaju više od 100.000 pratilaca.
Drugi uključuju implicitne reference na Crnu sekiru - emodžije sa sekirom, fotografije ljudi koji nose sekire i vatreno oružje, i povremeno prepoznatljivi slogan: „Aje sekiraši!".
NBM se u više zemalja uspešno etablirao kao globalni brend. U Nigeriji, doktor Stoun tvrdi da se uticaj mreže oseća i u političkoj sferi.
„Imaju mnogo članova u Skupštini, čak i u izvršnoj vlasti", kaže on.
„To vam je Crna sekira. To NBM propoveda: zauzmite bilo koji položaj koji možete."
Augustus Bemingo, bivši šef NBM-a - opisan u britanskim sudskim spisima kao bivši šef Crne sekire - kandidovao se za poslaničko mesto u nigerijskom Predstavničkom domu 2019. godine, vodeći kampanju za vladajuću Sve naprednu kongresnu stranku (APC).
Aktivista Kertis Ogbebor tvrdi da je politika u državi Edo prepuna članova Crne sekire.
„Nigerija vodi mafijašku politiku", kaže on.
„Naši političari, vlada na svim nivoima, podstiču našu omladinu na kultizam."
Istaknuti nigerijski političari, tvrdi Ogbebor, angažuju članove Crne sekire da zastrašuju rivale, čuvaju glasačke kutije i primoravaju ljude na glasanje.
Jednom kad budu izabrani, kaže on, nagrađuju ih položajima u vladi.
„Naoružavaju ih, daju im novac tokom izbora i obećavaju im političko nameštenje", kaže on.
Dva dokumenta, koji izgledaju kao da su procureli iz interne prepiske unutar NMB-a, pokazuju da je 35 miliona naira (više od 64.000 funti) uplaćeno organizaciji u Benin Sitiju da bi „zaštitila glasove" i osigurala podršku za izbore za guvernera 2012. godine.
U zamenu za podršku, dokumenti navode da je „NBM-u u Zoni Benina dodeljeno 80 radnih mesta za momentalno zaposlenje u državnoj administraciji".
Ovaj novac je navodno izdvojen direktno „preko tadašnjeg načelnika štaba Sema Iredije" - koji je u međuvremenu preminuo.
Tokom intervjua sa višim članovima NBM-a u Lagosu, njihov pravni zastupnik je potvrdio da su „veliki broj političara" članovi.
Potom je kao primer naveo zamenika guvernera države Edo Filipa Šaibua.
„Ima mnogo ljudi koji su članovi naše organizacije i tu nema šta da se krije", rekao je Aliu Houp, jedan od advokata NMB-a.
Bivši član vlade države Edo, govoreći prvi put za međunarodne medije, izašao je u javnost da bi razotkrio saradnju države Edo sa organizovanim kriminalom.
Toni Kabaka, samoproklamovani „kultista" i član NBM-a, proveo je godine i godine radeći za vladu u Beninu, sve do 2019. godine.
Tokom tog vremena, preko svoje kompanije Akugbe Venčers, zaposlio je više od 7.000 ubirača poreza, generišući milijarde u prihodima za državu.
Otkako je izašao iz politike, na Kabaku je više puta neuspešno izvršen atentat.
Njegova vila, ogromno belo zdanje sa rimskim stubovima, izrešetano je mecima.
„Ako me posednete i kažete: 'Možete li da identifikujete članove Crne sekire u vladi?', ja ću to učiniti", kaže on. „Većina političara, skoro svi su upleteni."
Kabaka tvrdi da je od njega zatraženo da mobiliše kultove za pomoć u dobijanju izbora.
On negira da je sam ikad bio upleten u nasilje.
„Ako vlada želi da dobije izbore, oni su joj potrebni", kaže on.
„Kultizam i dalje postoji zato što je vlada upletena, i to vam je istina."
Putovali smo u Benin Siti u julu 2021. godine da intervjuišemo zamenika guvernera Filipa Šaibua, ali on se dvaput nije pojavio na zakazanom sastanku.
Kad smo vladi države Edo i Šaibuu poslali naše navode da oni imaju veze sa Crnom sekirom, nisu nam odgovorili.
Doktor Stoun veruje da su nigerijske agencije za sprovođenje reda i zakona i političari suviše povezani sa Crnom sekirom da bi se efikasno borili protiv njih.
Rešenje za nasilje, tvrdi on, leži u samom kultu.
On nije jedini bivši član koji smatra da je grupa postala suviše opasna.
„Razlog zašto su se neki od nas učlanili u NBM bio je da bismo se priključili borbi protiv represije", napisao je jedan član tajnog foruma koji je procureo za BBC.
„Ali sada smo etiketirani kao kriminalna organizacija sa obiljem dokaza posvuda."
Interna prepiska Crne sekire puna je sličnih pritužbi članova.
„Nisam postao član da bih oduzimao živote, postao sam član da bih se bratimio", kaže se u jednom drugom postu.
„Molim vas, prekinite ubistva."
Lideri NBM-a kažu da su posvećeni radu na tome da organizacija ostane verna svojim osnivačkim načelima i da se zalažu za mir.
Aktuelni predsednik grupe, Olorogun Ese Kakor, rekao je za BBC da je izabran da bi iskorenio „infiltrirane" kriminalne elemente i da ti ljudi „nanose veliku štetu organizaciji".
Da bi podržao ovu inicijativu za promenom, doktor Stoun je oformio, kako sam kaže, „Koaliciju duge" - grupu aktivista sastavljenu od bivših članova kulta, uticajnih građana Nigerije i profesora.
Članovi se trude da deeskaliraju tenziju kad se rivalske bande sukobe i pokušavaju da usmere Crnu sekiru ka mirnodopskoj budućnosti.
„Dugin doprinos društvu je smanjenje kriminaliteta", kaže on.
„Ona želi da smanji stopu smrtnosti među mladima. Da smanji stopu udovica i siročadi."
Suosnivač Duge, Čukvuka Omesa, želi da članovi Crne sekire razmisle malo o društvu koje stvaraju.
„Svi imaju savest", kaže on.
„Možete to da poričete pred kamerama, da poričete u javnosti, ali ne možete to da poričete kad ste sami sa sobom - to će vas proganjati."
Doktor Stoun zna da je navođenje Crne sekire na reformu opasna rabota.
On zna da bi njegovi bivši drugovi mogli jednog dana da napadnu njega.
On je spreman za njih ako pokušaju.
Profesor drži mač od jednog metra skriven u svojim kolima, a ima i sačmaricu sa urednom dozvolom kod kuće.
Istraga: Čarli Norkot, Sem Džuda i Piter Mekdžob
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar