Zdravlje, lečenje i antibiotici: Bakterije otporne na lekove ubijaju milione ljudi, pokazala studija

Stopa smrtnosti je viša u siromašnijim zemljama i među decom mlađom od pet godina, a stručnjaci traže hitnu reakciju.
A selection of antibiotics
Getty Images
Antibiotici možda više neće moći da nas spasu, jer bakterije na koje bi trebalo da deluju postaju otporne

Više od 1,2 miliona ljudi u svetu preminulo je 2019. od infekcija uzokovanih bakterijama koje su otporne na antibiotike, pokazala je najopsežnija studija do sada rađena na ovu temu.

Na godišnjem nivou, to je više preminulih nego od malarije ili HIV-a.

U siromašnijim zemljama zabeležena je veća otpornost na antibiotike, a to je pretnja po svačije zdravlje, navodi se u studiji.

Potrebne su hitne investicije u pronalaženje novih lekova, a trenutno dostupne je potrebno koristiti pažljivije, kako bi otpornost bila manja.

Preterana upotreba antibiotika tokom poslednjih godina, koji se koriste i za lakše oblike infekcija, dovela je do toga da su ovi lekovi sve manje efikasni u borbi protiv ozbiljnih bolesti.

Ljudi umiru od uobičajenih infekcija, koje su ranije lečene jednostavno, a sve zato što bakterije postaju otpornije.

Zdravstveni zvaničnici u Velikoj Britaniji upozorili su da se tokom kovida može pojaviti „skrivena pandemija", ukoliko recepti za antibiotike ne budu prepisivani na savestan način.

Veoma smrtonosne bakterije

Procena broja smrtnih slučajeva u svetu, objavljena u stručnom časopisu Lanset, zasniva se na analizi podataka iz 204 zemlje, a sproveo ju je međunarodni tim stručnjaka pod vođstvom Univerziteta u Vašingtonu.

Oni procenjuju da je 2019. od bolesti povezanih sa antibiotskom rezistencijom preminulo do pet miliona ljudi u svetu, uz 1,2 miliona koji su preminulo direktno od posledica rezistencije.

Smatra se da je sida te godine bila uzrok 860.000 smrtnih slučajeva, a malarija 640.000.

Lab test of antimicrobial resistance
Getty Images
Laboratorijski test na antibiotsku rezistenciju

Većina smrtnih slučajeva u vezi sa antibiotskom rezistencijom uzrokovana je infekcijama donjih respiratornih organa, kao što je upala pluća, kao i infekcijama krvotoka, koje mogu dovesti do sepse.

Posebno je smrtonosan zlatna stafilokoka (Staphylococcus aureus), dok je utvrđeno da postoji visok stepen rezistencije na ešerihiju koli i nekoliko drugih bakterija.

Na osnovu podataka iz zdravstvenih kartona pacijenata, studija i drugih izvora, istraživači su saznali da su mala deca u najvećoj opasnosti da preminu.

Jedan od pet smrtnih slučajeva kod dece povezan je sa antibiotskom rezistencijom među mlađima od pet godina.

Stope smrtnosti najviše su u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji, sa 24 smrtna slučaja na 100.000.

Najniže su u zemljama sa visokim dohotkom i iznose 13 na 100.000.

Profesor Kris Marej sa Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju Univerziteta u Vašingtonu kaže da novi podaci otkrivaju prave razmere antibiotske rezistencije u svetu.

Kako smatra, to je jasan signal da je hitno potrebno preduzeti mere, „ako želimo da ostanemo na čelu trke".

Drugi stručnjaci kažu da je u mnogim zemljama i regionima potrebno bolje praćenje nivoa rezistencije.

Doktor Ramanan Lakminaraijan iz Centra za dinamiku bolesti, ekonomiju i politiku u Vašingtonu smatra da je potrebno povećati ulaganja u borbu protiv antibiotske rezistencije.

Tvrdi da je potrebno da te investicije budu u visini onih za borbu protiv drugih bolesti.

„Sredstva pre svega treba usmeriti na prevenciju zaraza, osiguravajući da se postojeći antibiotici koriste savesno i na odgovarajući način, a važno je i stavljanje novih antibiotika na tržište", navodi.

Veliki deo sveta suočen je sa problemom nedostupnosti jefitinih, efikasnih antibiotika, a lideri širom sveta to moraju da shvate ozbiljno, dodao je doktor Lakminaraijan.


Možda će vas zanimati ova priča


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ja

    20.01.2022 18:09
    Ako se antibiotik prepise na 7 dana i dovede skoro do izlecenja ali mali broj
    bakterija prezivi.

    Da li to onda znaci da prezivele bakterije postaju jace i otpornije ?
    Da li bi pijenje antibiotika par dana duze resilo taj problem ?

    Da li to tako funkcionise ili je komplikovanije ? Molim nekoga strucnog da objasni.

    Hvala

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC