Srbija i evropske integracije: Kako će rat u Ukrajini uticati na članstvo Srbije u EU, deceniju od dobijanja statusa kandidata

Kada je Srbija pre deset godina zvanično postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, bili su zadovoljni pregovarači sa obe strane stola.

Na zgradama Vlade i Narodne skupštine uz zastave Srbije zavijorile su se i plave zastave sa zlatnim zvezdicama.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je to „veoma značajno za Srbiju, ali će suštinsko postignuće biti kada zemlja dobije datum za početak pregovora".

„Moram da priznam da smo mi zvaničnici i u Beogradu i u Briselu bili veoma srećni", seća se te 2012. godine Pjer Mirel, tadašnji direktor Direkcije Evropske Unije za Zapadni Balkan, u izjavi za BBC na srpskom.

„Neki od nas su mislili da bi Srbija mogla postati članica EU nedugo posle Hrvatske, koja je sad već dosta odmakla na svom putu u Uniji."

Ni Srđan Majstorović, koji je tada bio član pregovaračkog tima Srbije za članstvo, ne krije da je tada bilo mnogo više entuzijazma.

„Postojala je tada drugačija vrsta optimizma i jasna politička opredeljenost Srbije ka Evropskoj uniji", kaže Majstorović, stručnjak za evropske integracije, za BBC na srpskom.

• Vučić: Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Rat u Ukrajini: Počeli pregovori u Belorusiji, Zelenski traži hitan prijem u EU, borbe se nastavljaju

Deseti rođendan statusa kandidata Srbije obeležava agresija Rusije na Ukrajinu i potpuno nova situacija na samoj granici Evropske unije.

Upravo kriza u Ukrajini, smatra Pjer Mirel, mogla bi da ostavi snažne posledice na evropske integracije Zapadnog Balkana.

„Rusija bi mogla da zauzme još oštriji stav u Srbiji, a posebno u Bosni i Hercegovini", kaže Mirel, aludirajući na veliki uticaj Rusije u Srbiji i BiH, preko velike zavisnosti Balkana od ruskog gasa i zajedničkih gasnih preduzeća.

„S druge strane, Beograd će se naći u veoma neprijatnoj poziciji - između bliskih odnosa sa Moskvom i obaveza prema Evropskoj uniji, posebno u pogledu sankcija koja je EU uvela Rusiji."

Deset godina od početka pregovora, Srbija je zatvorila samo dva od 35 poglavlja, a u međuvremenu se sa sistema pregovora po poglavljima prešlo na takozvane klastere - poglavlja grupisana po sličnosti.

Ipak, ni to ne menja činjenicu da je, posle Turske i Crne Gore, Srbija zemlja koja najduže pregovara sa Evropskom unijom.

Decenija (ne)usaglašene spoljne politike

Novi test za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji postala je upravo ukrajinska kriza koja se pretvorila u žestoki rat.

Dok je Evropska unija donela niz snažnih mera protiv Rusije, Srbija je čekala i vagala.

Više od 36 sati posle početka ruske invazije na Ukrajinu, vlasti u Beogradu su iznele su stav da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, ali i da ne žele da uvode sankcije Rusiji.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da se Srbija rukovodi isključivo zaštitom vlastitih vitalnih i ekonomskih i političkih interesa.

„Strateško opredeljenje Srbije je evropski put, ali nećemo srljati u neprijateljstva samo zato što to neko traži od nas", poručio je Vučić.

Na pitanje, kako će neuvođenje sankcija Rusiji uticati na odnos sa EU, Vučić je izjavio da se „priče menjaju".

„Nismo uveli sankcije jer imamo svoju zemlju i svoje rukovodstvo koje je sposobno da donosi odluke", rekao je on.

„Ako treba samo da prepisujemo odluke Brisela, onda nam ne treba rukovodstvo i integritet zemlje, neka stave predsednika kućnog saveta samo da prepiše već donete odluke. Imamo interese po pitanju Kosova i Metohije, ali i ekonomske interese."

Stav Srbije je bio prihvatljiv za SAD, a ni Rusija nije imala primedbe.

Razumemo Srbiju i ne tražimo ništa od nje, rekao je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

Ipak, ima onih „večitih pregovarača" sa Unijom koji su svoje stavove formulisali drugačije.

Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, zemlje koja je članica NATO-a, ali takođe godinama čeka na članstvo u EU, rekao je da reakcija NATO-a i zapadnih zemalja na napad Rusije na Ukrajinu nije odlučna, pozvao je Rusiju da prekine napad i izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.

„To ne bi trebalo da se pretvori u običan izliv osuda. NATO je trebalo da preduzme odlučniji korak", rekao je Erdogan posle molitve u Istanbulu, a pre odluke EU da se aktivnije uključi u krizu u Ukrajini.

Vučićeve izjave odmah je stavio pod lupu Karl Bilt, koopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose, u objavi na Tviter nalogu.

„Ovim stavom, Srbija se de fakto diskvalifikovala iz procesa pristupanja EU.

„Ne bi trebalo da bude mesta za nove članove EU koji ne dele naše osnovne vrednosti i interese", napisao je.

With this stance