Medicina i zdravlje: Umro muškarac kome je presađeno genetski modifikovano srce svinje

Muškarac iz Sjedinjenih Američkih Država, prvi pacijent na svetu kom je presađeno srce genetski modifikovane svinje, preminuo je 8. marta, dva meseca posle operacije.

Dejvid Benet (57) je imao terminalnu bolest srca, a njegovo stanje je počelo da se pogoršava pre nekoliko dana.

Znao je za opasnosti koje ovakva operacija nosi, a dan pre nego što je preminuo, rekao je da je „bilo ili da umrem ili da pristanem na transplantaciju".

Lekari Medicinskog centra Univerziteta Merilend dobili su posebnu dozvolu američkih zdravstvenih institucija da izvrše operaciju, zato što se smatralo da Benet ne ispunjava uslove za transplantaciju ljudskog srca.

U suprotnom, Benet bi umro.

Bio je prikovan za krevet šest nedelja pre operacije i vezan za mašinu koja ga je održavala u životu.

• Čovek koji živi zahvaljujući srcu svinje - pionirska operacija u svetu
• Revolucionarni zahvat - prva očna proteza iz 3D štampača
• Tinejdžerka koja je ušla u istoriju medicine da bi spasla mamu

Operacija je izvršena 7. januara, a doktori kažu da je u narednim nedeljama vreme provodio sa porodicom, gledao Superboul i pričao o tome da želi da se vrati kući njegovom psu Lakiju.

Međutim, Benetovo stanje se pogoršalo.

„Pokazao se kao hrabar pacijent koji se borio do kraja", rekao je hirurg Bartli Grifit, koji je izvršio transplantaciju, u saopštenju koje je objavila bolnica.

Međutim, Benetov sin, Dejvid Mlađi, istakao je da želi da ova transplantacija „bude početak nadanja, a ne kraj", navodi novinska agencija AP.

„Zahvalni smo za svaki inovativni trenutak, svaki ludi san, svaku neprospavanu noć koja je uložena u ovaj istorijski napor", dodaje.

Hirurg Bartli Grifit prethodno je rekao da će operacija dovesti svet „korak bliže rešavanju krize nedostatka organa", navodi se u saopštenju Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend.

Ta kriza znači da 17 ljudi dnevno u SAD umire čekajući na transplantaciju, a više od 100.000 je navodno na listi čekanja.

Mogućnost korišćenja životinjskih organa za takozvanu ksenotransplantaciju da bi se zadovoljila potražnja se već dugo razmatra, a korišćenje srčanih zalistaka svinja je već uobičajeno.

U oktobru 2021. godine hirurzi u Njujorku objavili su da su uspešno usadili bubreg svinje u čoveka.

Međutim, primalac je imao moždanu smrt i nije bilo nade za oporavak.

Analiza

Džejms Galager, BBC dopisnik iz oblasti zdravlja i nauke

Prva transplantacija svinjskog srca bila je istorijski trenutak u medicini.

Najveća prepreka korišćenju organa druge vrste je „hiperakutno odbacivanje".

Telo doživi tkivo kao toliko strano da počinje da ubija donirani organ za nekoliko minuta.

Nada je položena u to da će 10 genetskih modifikacija napravljenih na svinji značiti da će njeni organi biti prihvatljivi za ljudsko telo.

Trenutak kada je srce ubačeno je bio napet, ali nije bilo hiperakutnog odbacivanja i ta značajna prepreka je uklonjena.

Kada sam razgovarao sa hirurškim timom mesec dana posle operacije, rekli su da još uvek nema znakova odbacivanja i da je donirano srce radilo kao „motor u Ferariju".

Međutim, naveli su da je Benet još uvek slab.

Šta se dogodilo od tada i tačan uzrok Benetove smrti nisu poznati.

Analize će pokazati koliko smo blizu korišćenja svinja za rešavanje globalne nestašice organa za transplantaciju u budućnosti.

Pogledajte video: Žena svirala violinu dok su joj operisali mozak

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk