Čak i najgorem ratu jednom dođe kraj. Ponekad, kao 1945. godine, jedini ishod je borba na smrt.
Uglavnom, međutim, ratovi se završavaju sporazumima koji ne zadovoljavaju svakoga do kraja, ali makar okončaju krvoproliće.
I često, čak i posle najgorih i najogorčenijih sukoba, dve strane se postepeno vrate starim, manje neprijateljskim odnosima.
Ako imamo sreće, prisustvujemo početku ovog procesa između Rusije i Ukrajine.
Ozlojeđenost, pogotovo na ukrajinskoj strani, trajaće decenijama.
Ali obe strane žele mir i obema treba mir: Ukrajina, zato što su njeni gradovi pretrpeli teške udarce, i Rusija, zato što je već, prema tvrdnjama ukrajinskog predsednika, žrtvovala više ljudi i materijala nego što je izgubila u dva šokantno nasilna rata u Čečeniji - iako je to nemoguće potvrditi.
Ali niko voljno ne potpisuje sporazum koji će najverovatnije dovesti do njegovog vlastitog pada.
Za ruskog predsednika Vladimira Putina sada otpočinje potraga za načinima da sačuva obraz.
Ukrajinski predsednik Zelenski već je pokazao fantastičnu diplomatsku umešnost i očigledno je spreman da kaže i uradi sve što je prihvatljivo za njega i njegov narod da bi se skinula Rusija sa grbače njegove zemlje.
Za njega postoji jedan najpreči cilj - da osigura da će Ukrajina iz ovog šokantnog iskustva izaći kao ujedinjena, nezavisna zemlja, a ne kao ruska pokrajina, u šta je Putin isprva izgleda mislio da može da je pretvori.
Za Putina, sada je jedino važno da može da proglasi pobedu.
Nije važno što će svi u njegovoj čitavoj administraciji znati da je Rusija iz ove potpuno nepotrebne invazije izašla okrvavljenog nosa.
Nije važno što će oko 20 odsto Rusa koji razumeju šta se stvarno dešava u svetu znati da je Putin uložio sve što ima u vlastitu fantaziju i izgubio.
Bitka će se voditi za podršku preostale većine stanovništva, koja obično veruje onome što joj se servira na državnoj televiziji - čak i kad ima trenutaka kao što je iznenadno pojavljivanje u programu izuzetno hrabre televizijske urednice Marine Ovsjanikove sa natpisom na kom stoji da je sve što se ljudima govori propaganda.
Šta će, dakle, biti dovoljno da Putin izađe iz ovog katastrofalnog rata delujući dobro u očima ruske većine?
Kao prvo, uverenje, možda čak zapisano i u ukrajinski ustav, da Ukrajina ne namerava da se pridruži NATO-u u doglednoj budućnosti.
Ukrajinski predsednik Zelenski je već pripremio teren za ovo, tražeći od NATO-a nešto što ovaj ne može da mu da (uvođenje zone zabrane letenja nad Ukrajinom), potom kritikujući savez zato što ga je izneverio oko toga i, konačno, razmišljajući naglas da nije siguran da, ako se NATO ovako ponaša, vredi pridružiti mu se.
Kad su u pitanju pametna i mudre politička pozicioniranja, ne može mnogo bolje od ovoga.
NATO će snositi krivicu, sa kojom će lako izaći na kraj, a Ukrajina će dobiti slobodu da se ponaša kako želi.
Ali to je lakši deo.
Teže će biti obigrati oko hitne ambicije koju Zelenski i Ukrajina imaju da se priključe Evropskoj uniji, čemu se Rusija skoro jednako protivi, mada postoje načini da se i to zaobiđe.
Najteže od svega za Ukrajinu biće da proguta otvorenu rusku krađu ukrajinske teritorije, u potpunoj suprotnosti sa svečanim međunarodnom sporazumom koji je potpisala da će štititi ukrajinske granice.
Gubitak Krima 2014. godine nešto je na šta će Ukrajina možda biti prisiljena da da svoj zvanični pristanak, na neki način.
A Rusija očigledno nema nameru da ispusti iz ruku one oblasti u istočnoj Ukrajini koje su praktično već pod ruskom kontrolom - a možda i više od toga.
Josif Staljin je 1939. godine izvršio invaziju na Finsku, koja je nekada bila deo Ruskog carstva.
On je bio siguran da će se njegove trupe probiti kroz nju za tili čas - baš kao što je Putin mislio za Ukrajinu 2022. godine.
Staljinovi generali, razumljivo prestrašeni za svoje živote, obećali su mu da je u pravu. Ali on, naravno, nije bio.
Zimski rat se odužio do 1940. godine, Sovjetska vojska je bila ponižena, a Finska je ostala sa opravdanim nacionalnim ponosom zato što je uspela da se odupre jednoj supersili.
Izgubila je deo teritorije, zato što autokrate poput Staljina u Putina moraju iz ovih stvari da izađu delujući kao da su ostvarili pobedu.
Ali Finska je sačuvala najvažniju, naneotuđiviju stvar: punu nezavisnost jedne slobodne, samoopredeljenje zemlje.
Kako stvari stoje danas, Ukrajina bi - odbivši ovolike ruske napade i učinivši da Putinove snage izgledaju slabašno i neefikasno - trebalo da može to da postigne.
Ukoliko Putinove trupe ne uspeju da zauzmu Kijev i još mnogo veći deo ukrajinske teritorije, onda će Ukrajina opstati kao nacionalni entitet, baš kao što je to Finska učinila 1940. godine.
Izgubiti Krim i delove istočne Ukrajine biće gorak, nezakonit i sasvim nepravedan gubitak.
Ali Vladimir Putin će morati da počne da koristi mnogo ozbiljnije oružje nego što već koristi ako misli na kraju da ispadne pobednik.
A kako stvari stoje sada, u trećoj nedelji borbi, niko ne može sa ozbiljnošću da dovodi u pitanje ko će biti pravi pobednik ovog rata.
Pogledajte video: Ne podržavaju svi Rusi ovaj rat
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 9
Andrija
Walther
Olga
Tako smo.i mi "oslobadjali " po bivsoj Jugoslaviji, a zna se kako se zavrsilo!
Uostalom, zdravorazumski covek razmisli, kako to da ljudi radije izaberu da umru u borbi, nego da ponovo potpadnu pod rusku cizmu! I kako to da sve drzave bivseg istocnog bloka zdusno primaju milione izbeglica, verovatno jer su na svojoj kozi osetili blagodeti Rusije!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar