Turizam: Tibingen - evropski, izričito veganski grad iz bajke

Ne jugozapadu Nemačke, ugnežden između Švapskih Alpa i gusto pošumljenog prirodnog parka Šenbuš, leži Tibingen, univerzitetski grad od kog bi se postidela većina Diznijevih lokacija.

Grad je izgrađen oko skoro savršeno očuvanog starog grada, sa kaldrmisanim uličicama, starim drvenim kućama i ustalasanim kanalima. Dok su istorijski centri većine nemačkih gradova uništeni u Drugom svetskom ratu, na Tibingen je pala samo jedna bomba.

Kroz centar grada protiče reka Nekar, čineći ostrvce - Nekarinsel - u proleće prekriveno cvatovima, a u jesen okupano zlaćanom bojom.

Tibingen se nalazi u Švabiji, nemačkoj pokrajini slavnoj po štedljivosti - a koja je i jedno od najosunčanijih predela u zemlji, što je čini izrazito veselijom od drugih delova, sa sumornijim, kišovitijim vremenom.

Budući da je akademski grad, on je značajno mali, ali dinamičan.

„Za svoju veličinu, izuzetno je internacionalan", kaže Nela Najdek, koja vodi zajednicu iseljenika.

• Malta - ostrvo na kom su digitalni nomadi dobrodošli
• Muzej na kraju sveta
• Zavirite u udaljeni kutak Grčke koji ne postoji ni na mapi

Prvi put sam došla u Tibingen pre osam godina u posetu prijateljici, i, na osnovu prvog utiska, grad mi je izgledao kao iz bajke, sa idiličnim pejzažima i mladalačkim duhom; od 90.000 građana, više od 27.000 su studenti sa Univerziteta u Tibingenu.

Gacali smo po žustrim potocima, gostili se švapskim specijalitetima i putovali na žurke autobusima putnim studenata.

Kad sam se oprostila od ovog neobičnog grada, nisam ni sanjala da ću se vratiti godinama kasnije da bih živela u njemu.

Ali to vam uradi Tibingen: uvuče vas u sebe i, pre nego što shvatite, zbog lakoće sa kojom se živi u ovoliko malom ali živahnom mestu, poželite da više nikad ne odete.

Ali to nije sve što karakteriše Tibingen: on je i inovativan, zelen i dopušta postojanje alternativnih načina života.

Da bih vam lakše dočarala koliko je jedinstven ovaj grad, samo ću reći da je Tibingen bio jedan od centara nemačkog studentskog protesta 1968, koji se odigravao širom Zapadne Nemačke i odbacivao tradicionalizam i autoritet, što je uticalo na kasniji levičarski i ekološki senzibilitet grada.

„U Tibingenu postoje samoupravne stambene inicijative, gde se kuvanje i kupovina namirnica organizuju kolektivno i uglavnom su veganski", objašnjava Dženi Broder, koja živi u Tibingenu 12 godina i radi na univerzitetu.

„Ljudi koji borave i žive u tom smeštaju često su politički aktivni, neguju svest o društvenim i ekološkim temama i doprinose kulturnoj sceni organizovanjem koncerata, predavanja, festivala i žurki. Hrana koja se nudi na tim događajima često je veganska takođe."

Štaviše, mnogi ljudi koje sam upoznala otkako sam se preselila ovamo su vegetarijanci ili vegani, i jednako je uobičajeno pitati nekoga da li jede meso kao što je pitati ga da li ima alergije.

Tibingen je čak i zvanični učesnik u Veganuaru, godišnjem izazovu koji podstiče ljude da budu vegani tokom meseca januara.

„Naša vegetarijanska ponuda dana proda se mnogo brže nego mesna ponuda", kaže Alok Damodaran, koji drži kamionet sa južnoindijskom hranom u gradu. To je značajno za zemlju slavnu po svojoj kobasici.

Zeleni političari prisutni su u okružnoj skupštini još od 1979. godine.

A budući da su trećina njegovog stanovništva studenti, grad je dom obrazovane zajednice koja je svesna ekoloških problema. Ovaj mladi i energični duh omogućuje da održivost funkcioniše.

Na primer, Ameli Ditenberger i Kajetan Krot počeli su da peku veganski banana hleb tokom pandemije, prvo vršeći pojedinačne dostave, a potom ih pretvorivši u biznis koji opskrbljuje nekoliko kafića.

„Ljudi su puni podrške, zato što je to lokalna inicijativa, a posebno cene to što isporuke vršimo u električnim automobilu", kaže Ditenberger

Sedat Jalcin je otvorio pekaru Ada u gradu nakon što je stigao ovamo na program studentske razmene pre nekoliko godina, a sada je vodi sa suprugom Ajsenur Sarcan Jalcin.

Iako je Nemačka slavna po lokalima koji prodaju doner kebab i šavarmu, u Jalcinovoj pekari doslovno sva hrana je vegetarijanska ili veganska.

Tu se izvrsni bureci punjeni spanaćem, krompirom, patlidžanom, tahinijem i sirom, pored simica, okruglog turskog hleba, i brda salate.

„Svake večeri sve rasprodamo", kaže Jalcin. „Vegetarijanska turska pekara funkcioniše ovde zbog tolikih studenata, ali i zbog ovdašnjih ljudi, njima je stalo do životne sredine."

Tibingen se takođe konstantno redizajnira i osvežava da bi bio još ekološki svesniji.

• Hrvoje je obišao svet na biciklu: „Gde god da odeš, Balkanci te dočekaju kao predsednika"
• Pustolov za BBC: Kako izgleda stopirati - do Novog Zelanda
• Balkanac koji je osvojio Južni pol

Široke i dobro integrisane biciklističke staze uz skupe parking tikete čine grad veoma nepristupačnim za automobile.

Uredba usvojena u februaru 2022. objavila je da automobili više neće moći da se voze centralnom gradskom ulicom, koja je ostala rezervisana isključivo za autobuse i bicikle.

Studenti mogu preko vikenda da se voze autobusima besplatno, kao i posle 19:00 časove svake večeri, dok je subotom putovanje besplatno za svakoga. (Lokalna vlast čak planira da učini autobuse besplatnim sve vreme.)

Tibingen troši triput više po glavi stanovnika na biciklističku infrastrukturu od Kopenhagena, rekao mi je gradonačelnik Boris Palmer.

A novi porez uveden početkom 2022. godine - Tibingen je prvi grad u Nemačkoj koji ga je primenio - izdigao je zeleni status grada na još viši nivo.

Verpackungssteuer (porez na ambalažu) uvodi plaćanje od dodatnih pedeset centi na svaku jednokratnu ambalažu, od čaša za kafu, preko kutija za sladoled do tanjira za obroke.

Uz to, sav jednokratni escajg kao što su viljuške, noževi i kašike koštaju dodatnih dvadeset centi. Oporezovane su čak i kutije za picu i folije za falafel za poneti.

Bilo da je pravljeno od održivog ili recikliranog materijala, sve što ima jednokratnu upotrebu biće skuplje, zasnovano na principu da je neproizvodnja bolja od budućeg recikliranja ili otpada.

Porez je već imao obećavajući početak: u prvih nekoliko nedelja doveo je do 15 odsto manje smeća u gradskim kontejnerima.

Ta brojka će se samo povećavati, kako se više ljudi bude navikavalo da ponese vlastiti escajg, a restorani počnu da nude posuđe koje može ponovo da se koristi.

• Zašto se u Srbiji baca toliko hrane i kako se to može rešiti
• Više od 900 miliona tona hrane se baci u svetu svake godine
• Čovek koji je nahranio milione gladnih
• Šta sadrži hrana u Srbiji

I stanovnici i firme iz Tibingena odazvali su se ovom izazovu.

„Prestala sam da držim jednokratne tanjire", kaže Nareš Tanedža, koja drži veganski indijski restoran Maharadža u Tibingenu poslednjih 30 godina.

„Već smo počeli da podstičemo naše mušterije da donose vlastito posuđe za odnošenje hrane, a sada je ovaj porez u tome još više pomogao."

Jalcin dodaje da je lokalna vlast ponudila pomoć u izlaženju na kraj sa porezom na ambalažu i pomogla im da kupe mašine za sudove i escajg za višekratnu upotrebu.

Ova odluka, doduše, nije prošla dobro u Tibingenovom jedinom Mekdonaldsu, koji tuži grad zbog poreza.

Sa više od 1.500 restorana širom zemlje, Mekdonalds tvrdi da je teško napraviti jedinstvena rešenja i zalaže se za uniformni okvir, za razliku od pravila koja se razlikuju od grada do grada.

„Slažemo se da je najbolja ambalaža ona koja se uopšte ne proizvodi. Ali jedinstvena lokalna rešenja pojedinačnih gradova ili zajednica stoje na putu nacionalno uspešnog i primenjivog koncepta", rekao je portparol, dok kompanija primenjuje ciljane testove vlastitog sistema višekratnog escajga i opreme.

Ovo, međutim, nije prvi put da je Mekdonalds pokušao da zaustavi sličan potez; porez na ambalažu predložen je i u nemačkom gradu Kaselu devedesetih, ali je Mekdonaldsova tužba osujetila taj pokušaj.

• Mekdonalds se povlači iz Rusije, ali je našao kupca
• Tužba protiv Mekdonaldsa zato što je hamburger manji nego na reklami
• Restoran ili brza hrana - gde su obroci kaloričniji

Međutim, Palmer je uveren da će Tibingenov porez na ambalažu pobediti na suđenju koje je započelo u martu 2022. godine.

„Mi verujemo da grad ima pravo da uvede jedan takav porez, i da čak i velika kompanija to mora da prihvati. Ne mogu da verujem da jedna međunarodna kompanija ne može da se prebaci na višekratnu opremu ako već svaka mala kompanija to uspeva da učini."

Palmer, koji je izabran za gradonačelnika 2007. godine, kod mnogih se smatra zaslužnim za oblikovanje Tibingenove zelene politike, kao što su obavezni solarni fotovoltažni sistemi na krovovima besplatnih autobusa subotom.

„Doživeli smo smanjenje emisije ugljen dioksida po glavi stanovnika od 40 odsto u poslednjih 15 godina, dok je Tibingenova privreda u porastu za 40 odsto", rekao je on.

„To nam uliva nadu da postoji način da se pobedi globalno zagrevanje i da nastavimo da se razvijamo", dodaje on.

Iako mnogo toga može da se nauči na Tibingenovom primeru, možda je negde drugde teško ponoviti ove gradske trijumfe, jer oni proističu iz jedinstvene podrške koja dolazi sa društvene i političke scene.

Neki se brinu da Tibingen rizikuje da ode predaleko: članak iz Špigla iz 2011. godine opisao je Francuski kvart, jedno od najzelenijih naselja u gradu - i u čitavoj zemlji - kao „zeleni pakao", predstavivši njegove stanovnike kao netrpeljive i licemerno zelene.

Uz sve to, mnogi smatraju da je Tibingen suviše akademski da bi se smatrao adekvatnim primerom iz stvarnog sveta.

„Ostaćete u akademskom mehuru ako živite ovde", kaže Kati Vinkler, koja je živela u Tibingenu nekoliko godina pre nego što se preselila u Berlin.

Ipak, primer Tibingena pokazuje da utiranje puta za zeleniju planetu može da se postigne u manjim okvirima, dokazavši da i malo može biti moćno, lepo i inspirativno.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk