Pitanje da li će Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, doći u Beograd rešili su susedi Srbije - rampom u vazduhu.
Severna Makedonija, Crna Gora i Bugarska odbile su da avionu, kojim bi Lavrov došao u Srbiju, dozvole da koristi vazdušni prostor, zbog čega je poseta otkazana.
Na konferenciji za medije u Moskvi, po otkazivanju posete, Lavrov je rekao da se dogodilo nešto „nezamislivo", jer je Srbija sprečena u ostvarivanju spoljne politike, za šta optužuje Evropsku uniju.
„Naše odnose sa Srbijom niko neće moći da uništi", rekao je Lavrov.
Vlasti u Beogradu prethodnih dana navodile su da postoje teškoće u organizaciji posete ruskog ministra, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će o otkazanoj poseti govoriti u ponedeljak uveče.
Zbog ruske invazije na Ukrajinu, koja traje više od 100 dana, Zapad je Moskvi uveo niz sankcija, među kojima je i zabrana korišćenja vazdušnog prostora Unije.
Jedna od retkih evropskih zemalja gde ruski avioni mogu da sleću je Srbija, koja se nije pridružila sankcijama protiv Rusije, iako jeste osudila invaziju.
„Namera Rusije bila je da probije blokadu sankcija i logično je da ruska diplomatije ide linijom najmanjeg otpora i napada tamo gde je najlakše - preko Srbije", kaže za BBC na srpskom Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji.
Dimitar Bečev, predavač Univerziteta Oksford, kaže za BBC na srpskom da tu postoji još jedna poruka, a to je da Rusija „još ima prijatelja i saveznika u Evropi".
„Dakle, napori Zapada za njenu izolaciju ne rade", navodi Bečev u pisanom odgovoru.
„Isto se desilo i 2014. godine, kada je nakon uvođenja sankcija Putin došao u Beograd, kao počasni gost vojne parade."
Kao i brojne druge evropske zemlje, Srbija se u velikoj meri oslanja na ruski gas, dok Kremlj podržava zvanični Beograda po pitanju Kosova.
Umesto da sa druge strane stola ima Lavrova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak imao je imenjaka Bocan-Harčenka, ruskog ambasadora u Beogradu.
Vučić je na Instagramu objavio da ga je Bocan-Harčenko obavestio o razlozima koji su onemogućili dolazak Lavrova u Beograd.
https://www.instagram.com/p/CedUgBZM3gV/?igshid=YmMyMTA2M2Y=
Lavrov je preko video linka, iz Moskve odgovarao na pitanja ruskih i srpskih medija.
On smatra da je zabrana dolaska u Srbiju u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a da je do nje došlo zato što je Evropska unija posetu videla kao pretnju.
„Čak je i neiskusnom posmatraču jasno da u Briselu nema mesta ne samo suverenoj ravnopravnosti država, već je sprečena i sloboda izbora, za koju se Zapad stalno zalaže", kaže.
Glavni razlog, smatra Lavrov, jeste to što EU od Srbije traži da se opredeli za Istok ili za Zapad.
„Treba da postoji sloboda izbora partnera, za to se sam Zapad zalagao i on je sam uništio taj izbor", naveo je.
Tokom obraćanja, Lavrov je rekao da je Moskva pozvala Nikolu Selakovića, ministra spoljnih poslova Srbije, da poseti Moskvu.
Nada se, kaže, da avion kojim će on leteti „neće biti podvrgnut sramoti zbog Brisela".
Rat u Ukrajini počeo je 24. februara, a nekoliko dana kasnije, ruski ministar inostranih poslova trebalo da je poseti Ujedinjene nacije u Ženevi.
Taj put je otkazan zbog „antiruskih sankcija", naveli su tada ruski zvaničnici.
Doduše, Lavrov je 1. marta ipak bio u Ženevi - ali virtuelnim putem.
Međutim, njegov govor, koji nije držao uživo, već je unapred snimljen, brojne delegacije su bojkotovale, napustivši salu za konferencije.
Posle desetak dana rata, Lavrov je u turskoj Antaliji imao sastanak sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom.
Međutim, Kuleba je ubrzo izjavio da nije postignut nikakav napredak po pitanju primirja i prekida vatre, dok je Lavrov tvrdio da „Rusija ne želi rat".
Ipak, to nisu bila njegove jedine diplomatske aktivnosti u Antaliji - Lavrov se u Turskoj sastao i sa Mevlutom Čavušogluom, turskim šefom diplomatije.
Turska i dalje nije uvela sankcije Rusiji.
Bečev kaže ukazuje na to da Srbija „nema nameru da Rusiji uvodi sankcije", a da u isto vreme sarađuje i sa Zapadom.
„Isto rade i Turska i Indija, balansiraju u tom sukobu - zanimljiva je to paralela".
Sastanaka u Antaliji je, između ostalog, bilo i sa Gejrom Otom Pedersenom, specijalnim izaslanikom UN za Siriju, kao i sa jednim zvaničnikom iz Venecuele.
Krajem marta, Lavrov je stigao u Kinu, a zvanični povod bio je treći sastanak ministara spoljnih poslova zemalja susednih Avganistanu.
Tamo ga je pre svega ugostio Vang Ji, kineski šef diplomatije, sa kojim je imao razgovor.
Pored toga, Lavrov je u Kini pričao i sa Amirom Kanom Mutakijem, ministrom spoljnih poslova Avganistana.
Đukić kaže da se Lavrov iz Kine „vratio praznih šaka".
„Kina se ponaša krajnje racionalno, imaju i oni svojih problema, a izgleda da ni tavariš (na ruskom, drug) Si Đinping više nije ono što je bio", navodi.
„Nikakvih rezultata te posete nije bilo."
Đukić smatra da je Kina „strahovito oprezna" kako i ona ne bi potpala pod sankcije Amerike i Zapada.
Zbog toga, ističe, Rusija tu ne može da računa na ono što je očekivala.
Naredni diplomatski manevar Lavrov je imao u Nju Delhiju, gde se sastao sa indijskim šefom diplomatije, kao i premijerom Nerendrom Modijem.
Subrahmanjam Džajšankar je u tada naveo da će sa Lavrovom pričati o „teškoj situaciji" i međunarodnoj politici.
„Indija je, kao što znate, uvek bila za rešavanje razlika i sporova dijalogom i diplomatijom", rekao je on.
Indija je do sada odbijala da osudi invaziju Rusije na Ukrajinu, ali jeste pozivala na „deeskalaciju sukoba".
Njihove veze sa Rusijom su do sada bile jake, ali Đukić kaže da je Indija trenutno „najbliža Zapadu" od kada je on prati.
„Da ne govorim o vremenu Indire Gandi (dugogodišnje premijerke Indije tokom 20. veka) koja je bila prisni saradnik Kremlja.
„Indija je danas zemlja koja ne može, ne želi da pomogne Rusiji i jednostavno da se upušta u rizike koje je Rusija napravila."
On kaže da je Rusija mislila da će joj Kina i Indija biti zamena za evropsko tržište kada je reč o prodaji nafte.
„Međutim, to se ne dešava", kaže kratko.
„Kina ne želi da više nego sada zavisi od ruske nafte, što ne isključuje da će kupiti određenu količinu, a Indijci nešto više i to po veoma povoljnim cenama."
Potom je usledilo nekoliko poseta Lavrova Bliskom istoku.
U Oman je stigao 12. maja, gde se sastao sa sultanom.
Na Bliski istok je ponovo otišao 30. maja, prvo u posetu Bahreinu, a potom i Saudijskoj Arabiji, gde se sastao sa šefovima diplomatija nekoliko zemalja.
To su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Kuvajt, Katar i Bahrein.
Đukić kaže da je Saudijska Arabija bila „promašena poseta".
„Pokušao je da sačuva Rusiju u onoj formi OPEK+ društvu (proizvođača nafte), ali od toga nema ništa.
Kako navodi, Saudijci su se „privoleli američkim zahtevima da uvećaju proizvodnju i razmotre ostanak Rusije u toj formi".
„Tom uvećanom proizvodnjom oni bi trebalo da nadoknade manjak ruske nafte na tržištu", navodi Đukić.
Đukić kaže da se „krećemo ka novoj podeli i novom prestrojavanju sveta".
„Iz svega ovoga će se stvoriti neki novi odnosi, koje mislim da nije teško prepoznati ako se rade spoljnopolitičke analize.
„Nažalost, u Srbiji toga nema, pa ne znamo ni šta će se desiti u narednih desetak dana, a kamoli šta kad se završi rat u Ukrajini."
Krajem nedelje u Srbiju bi trebalo da stigne i Olaf Šolc, nemački premijer.
Da li to znači da je u toku diplomatska ofanziva na Beograd?
„Ne mislim da je tako", kaže Đukić.
„Poseta Šolca je bila ranije dogovorena, on ju je odredio, a Vučić je u međuvremenu prihvatio posetu Lavrova, koju je Putin nametnuo."
Ipak, Bečev smatra da je diplomatska ofanziva u toku.
„Poruka je da Srbija nije 100 odsto na strani Zapada, tako da se pojačava pritisak kako bi se Beograd pridružio sankcijama ili barem što većem broju njih", kaže.
Kada je reč o reakciji Evropske unije, Đukić smatra da će u periodu pred nama pre svega u pitanje biti dovedena srpska pozicija „sedenja na dve stolice."
„Zapad je do sada Srbiji gledao kroz prste, ali mislim da tu postoje neke granice i one su sada sve opipljivije - vidi se to svakog dana.
„Srbija ne može više igrati na dve stolice, uz treću kinesku, koju je takođe upotrebljavala."
Isto smatra i Bečev.
„Što duže traje rat to će biti teže sačuvati tu neutralnost", navodi.
„Mislim da će Srbija uvesti neke sankcije, ali će one biti minimalne i simboličke."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Anita
Limanac, onaj pravi
Novosadjan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar