Polarni medvedi su dugo smatrani simbolom štetnog uticaja globalnog zagrevanja na prirodu.
Medvedi u arktičkom morskom ledu love foke, tako da topljenje leda dovodi ovu vrstu u opasnost od izumiranja.
Međutim, u retkoj vesti koja uliva nadu za opstanak polarnih medveda, naučnici navode da se nekoliko stotina ovih predatora na jugoistoku Grenlanda prilagodilo lovu u slatkim vodama.
Istraživači su otkrili da životinje koriste led koji se lomi od glečera.
„Oni preživljavaju u fjordovima koji su bez leda na moru više od osam meseci u godini jer imaju pristup ledu od glečera, slatkovodnom ledu", rekla je naučnica sa Univerziteta Vašington Kristin Lejdre, vodeća autorka studije.
Nalazi istraživačkog tima sa Univerziteta u Vašingtonu otvaraju mogućnost da vrsta preživi uprkos porastu temperatura.
„Jedno od velikih pitanja je gde će na Arktiku polarni medvedi moći da žive", rekao je dr Lejdre.
„Mislim da bismo od medveda na mestima poput ovog mogli da saznamo gde bi ta staništa mogla da budu."
Istraživački tim je proveo dve godine intervjuišući lovce Eskime, koji su podelili ekološka znanja o tom području.
Putujući helikopterom u udaljeni region, oni su označili medvede satelitskim uređajima za praćenje i prikupili genetske uzorke.
Dr Bet Šapiro, genetičarka i koautorka studije, rekla je da su primetili „genetski najizolovaniju populaciju polarnih medveda bilo gde na planeti".
„Znamo da ova populacija živi odvojeno od drugih grupa polarnih medveda najmanje nekoliko stotina godina", rekla je ona.
Dr Šapiro je rekao da ovi medvedi „ne napreduju", sporije se razmnožavaju i manje su veličine.
Ona je dodala da je teško znati da li ova podvrsta opstaje zbog genetskih adaptacija ili „drugačijeg odgovora... na vrlo različitu klimu i stanište".
Procenjeno je da je ostalo oko 26.000 polarnih medveda.
„Polarni medvedi su u nevolji", dodala je dr Šapiro.
„Jasno je da su polarni medvedi na putu nestanka ako ne usporimo globalno zagrevanje. Što više budemo naučili o ovoj izuzetnoj vrsti, bićemo u mogućnosti da im pomognemo da prežive sledećih 50 do 100 godina".
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nauka.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar