Srbija, vode, Dunav: Zašto je velika evropska reka nikad plića

Poslednji put nizak vodostaj Dunava zabeležen je pre četiri godine, u istom periodu, nizak nivo Dunava zabeležen je i u Mađarskoj.
Obala Dunava
FONET

Nasukani otpad na nikad većim obalama reke, peščani sprudovi gde ih dugo nije bilo.

Ovo je slika druge najduže evropske reke tokom jednog od najtoplijih leta u skorijoj prošlosti.

Brodovi Dunavom i dalje mogu da plove uz minimalna ograničenja, ali u Ministarstvu saobraćaja Srbije navode da bageri rade na stvaranju uslova za plovidbu.

„Uzrok je mali obim padavina u poslednja tri meseca", kažu u pisanom odgovoru iz Ministarstva BBC na srpskom.

Dejana Đorđević, vanredna profesorka na katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na beogradskom Građevinskom fakultetu, pojašnjava da se nešto slično dogodilo pre četiri godine, kada je bio šestomesečni period suše.

Nivo Dunava u tom trenutku bio je manji od metra, putnički brodovi su stajali u mestu, što je usporilo transport tereta.

„Ovo nije iznenađujuće i dešava se i u drugim država u Evropi, u Britaniji je već kritična situacija", dodaje ona.

Dunav nije jedina reka koja se ovih dana bori sa niskim vodostajem.

Nemačka Rajna, jedan od ključnih plovnih puteva u Evropi, ima sličan problem, a preduzeća koja zavise od transporta robe upozoravaju da su blizu zatvaranja proizvodnje ako teretni brodovi više ne budu u mogućnosti da pristupe ovoj reci.

François Durand collecting sea salt in western France,
Reuters
U zapadnoj Francuskoj isparavanje morske vode proizvodi rekordnu žetvu morske soli

Zašto je važno da u rečnom koritu bude dovoljno vode?

U vrelim letnjim mesecima, Dunavu ne nedostaje samo kiše već i topljenja snega još od prethodne zime.

„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.

„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljno količine vode u rečno korito i onda je ono delimično puno", pojašnjava profesorka Đorđević.

Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, plovila ne mogu da plove punim gazom, a moraju da smanje i količinu tereta koju prenose, kako ne bi udarila u rečno dno, objašnjava ona.

Zbog toga se angažuju rečni bageri koji čine reku dubljom.

Obala Dunava
FONET

U Srbiji se ovakvi radovi obavljaju kod Čortanovaca na Dunavu, kao i na još tri deonice na Dunavu i Savi, navode u Ministarstvu saobraćaja.

Cilj radova je da se obezbedi propisana dubina plovnog puta Dunava i Save, čak i u periodu izrazito niskog vodostaja, kada nivo vode ide daleko ispod tzv. niskog plovidbenog nivoa.

Te parametre utvrđuje Dunavska komisija, kaže profesorka Đorđević.

Kada je reč o Srbiji, komisija je utvrdila da „širina treba da iznosi 200 metara, dok je propisani niski plovni nivo - 2,5 metara", pojašnjava ona.

U ovom trenutku, najniža tačka i jedno od mesta na plovnom putu jeste kod Čortanovaca, gde je minimalna dubina 2,2 metra.

„Praktično od Bugarske do Nemačke, svuda postoje problemi zbog niskog vodostaja i mi smo bili prinuđeni da brzo reagujemo i obezbedimo takozvanu minimalnu plovnost rečnih puteva u Srbiji", rekao je ministar Momirović.

Profesorka Đorđević kaže da je „jedno od potencijalnih rešenja razdvajanje tereta velikih brodova kako bi se prešle kritične tačke, ali ni u tim slučajevima brodovi ne mogu prenositi teret punog kapaciteta, jer postoji šansa da udare u rečno korito".


Dunav, druga najduža evropska reka

Dunav je reka koja protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).

Na njenim obalama nalaze se čak četiri prestonice: Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.

Dužina Dunava kroz Srbiju iznosi 587 kilometara.

Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.

Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.

Nastaje od dve manje reke - Breg i Brigah i dugačka je 2.857 kilometara, što je čini drugom najdužom rekom u Evropi, posle Volge.

Mnogi ratni brodovi su potonuli tokom Drugog svetskog rata na dno ove reke.

Kada opadne nivo Dunava, olupine se mogu videti sa obale.


Pogledajte zašto je profesor hemije odlučio da prepliva čitav tok Dunava


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Djekson

    10.08.2022 09:28
    Reke
    Zbog Vucica
    Slobodno Recite
  • Kiki

    09.08.2022 06:43
    Iskoristiti priliku da se sazidaju zgrade što bliže vodi.
  • Moreeee!

    08.08.2022 21:25
    Iskoristiti priliku pa ocistiti djubre, sad kad je dostupno?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC