Nauka i arheologija: Rešena misterija pola milijarde godina starog bića bez anusa

Bodljikavo stvorenje sa ustima, ali bez anusa, staro 500 miliona godina, dugo je zbunjivalo naučnike.

Naučnici tvrde da su rešili evolutivnu misteriju oko 500 miliona godina starog mikroskopskog bodljastog bića sa ustima, ali bez anusa.

Kad je otkriven 2017. godine, javljeno je da sićušni fosil ovog vrećastog morskog stvorenja mogao da bude najraniji poznati predak ljudi.

Drevna životinja, Sakoritus koronarijus, uslovno je smeštena u grupu po imenu deuterostomije.

Oni su primitivni preci kičmenjaka, među kojima i ljudi.

Nova studija sugeriše da Sakoritusa treba svrstati u jednu potpuno drugu grupu životinja.

Tim istraživača iz Kine i Velike Britanije sproveo je detaljnu rendgensku analizu životinje i zaključio da ona pripada grupi po imenu ekdisozoe - preci paukova i insekata.

Izvor ovog evolutivnog nesporazuma je odsustvo anusa kod životinje.

Emili Karlajl, istraživačica koja je detaljno proučavala Sakoritusa, objasnila je za BBC Radio 4: „Pomalo je zbunjujuće - većina ekdisozoa ima anus, zašto onda on nije imao?".

„Intrigantna opcija", kaže ona, jeste da jedan još raniji predak ove čitave grupe nije imao anus, a da se Sakoritus razvio posle toga.

„Moguće je da ga je izgubio tokom vlastite evolucije - možda mu nije bio potreban zato što je samo mogao da sedi na jednom mestu sa jednim otvorom za sve."

Glavni razlog, međutim, za „prebacivanje" Sakoritusa na kambrijsko stablo života je što su, prilikom prvobitnog proučavanja, rupe oko njegovih usta protumačene kao pore za škrge - primitivno svojstvo deuterostomija.

Kad su naučnici pogledali malo bolje pomoću moćnih rendgenskih zraka za detaljno proučavanje životinje velike svega milimetar shvatili su da su to zapravo koreni bodlja koje su se otkinule.

Naučnici koji su proučavali ove fosile pokušavaju da smeste svaku životinju na stablo života, vrlo sličnom porodičnom stablu, što im omogućuje da izgrade sliku na osnovu koje će bolje razumeti odakle one potiču i kako su se razvile.

„Sakoritus je verovatno živeo u okeanima - u sedimentu za koji se držao bodljama", objasnila je Karlajl, koja radi na Univerzitetu u Bristolu.

„Mi mislimo da je samo sedeo u mestu - u veoma neobičnom okruženju sa mnogo životinja koje bi izgledale kao neka bića koja žive danas, ali sa mnogima koja su izgledala potpuno strano."

Stene koje u sebi sadrže ove kambrijske fosile još se proučavaju.

„Ima toliko toga što još uvek možemo da naučimo o njegovom okruženju", dodaje Karlajl.

„Što više proučavam paleontologiju, više shvatam koliko toga nedostaje. Što se tiče ovog bića i sveta u kom je on živelo, tek smo zagrebali po površini."

Pratite Viktoriju na Tviterur


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Сеновић

    20.08.2022 09:26
    Како поједини научници баљезгају.
  • Hipotetičar

    19.08.2022 09:19
    Možda je to biće bilo daleki predak današnjeg političara, vođe stranke? Može se pokazati da je anus bio popunjen mladim bićima, neutvrđenih osobina - naravno, u daljim istraživanjima. Ali svakako je istorijski primer.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC