Ukrajina i Rusija: Šest meseci rata - šta se sve desilo

Prošlo je šest meseci od početka rata u Ukrajini.

U govoru emitovanom na televiziji, predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara proglasio početak „specijalne vojne operacije" u istočnom ukrajinskom regionu Donbas - dok ga je, istovremeno, Savez bezbednosti Ujedinjenih nacija pozivao da to ne čini.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u svim delovima ukrajinskog glavnog grada Kijeva, a predsednik zemlje Vladimir Zelenski upozorio je da „ako neko pokuša da oduzme našu zemlju, našu slobodu, naše živote… mi ćemo se braniti."

Bio je to trenutak kad su se zauvek promenili životi mnogih.

Na Dan nezavisnosti Ukrajine i dok se kraj rata ni ne nazire, bavimo se njegovim posledicama u šest grafikona, šest meseci kasnije - od ruskog prodora do broja poginulih i raseljenih.

Pogledajte video o šest meseci rata u Ukrajini

1. Ukrajina pre invazije

Pre invazije, proruski separatisti držali su pod kontrolom značajni deo teritorije u Donbasu, na jugu Ukrajine.

Putin je 21. februara saopštio je da je priznao nezavisnost dva otcepljena regiona, kao samoproglašenu Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku.

Bio je to potez koji su osudili Ukrajina, NATO i zapadne zemlje, a kasnije omogućio Putinu da pošalje trupe u Ukrajinu.

U tom trenutku, Rusija je već bila anketirala Krim 2014. godine, mada je većina zemalja i dalje zvanično smatrala poluostrvo delom Ukrajine.

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine

2. Ukrajina šest meseci kasnije

Šest meseci posle invazije, Rusija je napredovala, zauzevši teritorije na istoku.

Ali Moskva je potisnuta iz ogromnih delova zemlje oko Kijeva i iz drugih velikih ukrajinskih gradova na severu koji su bili zauzeti u ranim danima rata.

Ruske snage sada kontrolišu čitav region Luganska i nastavljaju da ostvaruju mali napredak u regionu Donjecka.

Grad Harkov bio je žestoko granatiran mesecima.

Evakuacija ukrajinskih trupa iz marijupoljske železare Azovstal, posle duge i krvave opsade, omogućila je Rusiji da dobije kopneni most do Krima i potpunu kontrolu nad Azovskim morem, među kojima i čitavu ukrajinsku jugoistočnu obalu.

Rusija i dalje ima vojnu kontrolu nad Krimom, mada se on u avgustu našao na meti napada, se eksplozijama koje su se osetile blizu vazduhoplovne baze Belbek nadomak Sevastopolja, korišćenoj za napade na Ukrajinu.

Na jugu, Herson je bio prvi grad u Ukrajini koji su ruske snage zauzele posle pokretanja invazije, ali Ukrajina sada pokušava da povrati tu teritoriju koristeći novu artiljeriju dugog dometa za napade na mostove preko reke Dnjepar.

• „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine
• Bitka za jug: Kada i kako ruska vojska može da započne dalju ofanzivu u Ukrajini
• Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi

3. Broj poginulih

Vođenje evidencije broja poginulih je u svakom ratnom sukobu teško.

BBC Njuzova analiza podataka iz Projekta podataka lokacija oružanog sukoba i događaja (ACLED), američke neprofitne grupe koja beleži političko nasilje, izračunala je da broj smrti od početka rata zaključno sa 10. avgustom premašuje 13.000.

Ali eksperti kažu da je ukupan broj zabeleženih smrti verovatno u ogromnoj meri potcenjen.

Ukrajina i Rusija tvrde da ta brojka prelazi u više desetine hiljada, ali njihove tvrdnje se ne poklapaju i ne mogu nezavisno da se potvrde.

Ujedinjene nacije (UN) su saopštile da ne smatraju brojke koje objavljuju učesnice u sukobu pouzdanim.

• Koliko je civila, a koliko vojnika poginulo u Ukrajini
• Ukrajina: Zašto je tako teško prebrojati žrtve u ratu
• Šta se zna o gubicima ruske vojske u Ukrajini do kraja jula

4. Broj ljudi koji su izbegli

Od početka invazije na Ukrajinu domove je napustilo 12 miliona ljudi, tvrde UN.

Više od pet miliona završilo je u susednim zemljama, dok se smatra da je sedam miliona još uvek raseljeno u granicama same Ukrajine.

Međutim, stotine hiljada izbeglica vratile su se u domovinu, naročito u gradove kao što je Kijev.

Procenjuje se da je od početka invazije sve do 17. avgusta iz Ukrajine za Evropu pobeglo više od 6,4 miliona izbeglica, prema Agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Neki Ukrajinci otputovali su iz Luganska i Donjecka za Rusiju.

Predsednik Putin saopštio je da su njegove snage evakuisale 140.000 civila iz Marijupolja i insistirao da niko od njih nije silom odveden u Rusiju.

Međutim, volonterske grupe tvrde da su pomogle hiljadama Ukrajinaca da napuste Rusiju.

Mnoge izbeglice su iz Ukrajine prešle u susednu Poljsku ili Nemačku.

Pogledajte video o Ukrajinki koja se porodila u izbeglištvu u Kotoru

5. Dosadašnja šteta

Šest meseci kasnije, mogu jasno da se vide fizička razaranja koja je izazvao rat u Ukrajini.

Tamo gde su se nekada nalazili domovi ljudi i velelepne zgrade danas stoje samo ruševine uništenih čitavih stambenih blokova.

Procenjuje se da od početka rata materijalna šteta na stambenim objektima, zaključno sa 8. junom, iznosi 38 milijardi dolara, prema proceni Kijevske ekonomske škole.

Ona procenjuje da ukupna materijalna šteta na svoj infrastrukturi nastala tokom rata iznosi 104 milijarde dolara, a ta brojka će samo još rasti.

6. Globalne posledice po hranu

Rat je doprineo krizi hrane u svetu.

Mnoge zemlje zavise od izvoza žitarica iz Ukrajine, ali Rusija drži ukrajinske luke pod blokadom od februara.

Šest meseci kasnije, postignut je sporazum koji omogućuje Ukrajini da nastavi sa izvozom.

Prema uslovima tog sporazuma, Rusija se složila da ne napada luke dok je tovar u tranzitu, a Ukrajina je pristala da njeni brodovi vode teretna plovila kroz minirane vode.

Određeni broj brodova sa žitaricama napustio je crnomorske luke Ukrajine, ali kritičari se brinu da mnogi od njih neće moći da dobiju garancije neophodne za povratak.

UN i Turska posredovale su u postizanju ovog sporazuma - jedna od malobrojnih uspešnih diplomatskih inicijativa tokom rata.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, koji je lično učestvovao u pregovorima, pozvao je sve strane da nastave da sarađuju „u dobroj nameri" kako bi se sporazum održao.

Turski predsednik Erdogan izjavio je da bi sporazum oko žitarica mogao da predstavlja osnov za mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije.

Ali malo ko deli njegov entuzijazam.

Predsednik Ukrajine Zelenski izjavio je da pregovori mogu da otpočnu tek kad Rusija napusti teritoriju koju je zauzela.

Pogledajte video: Posle 100 dana rata u Ukrajini

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk